Kako Ukrajina može vratiti Krim?

Prema anketama u Ukrajini, 85 odsto građana je za potpunu deokupaciju cele teritorije koju je okupirala Rusija, uključujući i Krim. Ruska strana je ozbiljno shvatila ovu poruku i nastavila da utvrđuje svoju poziciju prema Krimu.

Krim – prećutna ruska teritorija

Pored vojnog, otvoren je i politički aspekt statusa Krima. Od 2014. bilo je mnogo komentara o tome da li Ukrajina može i treba da traži da vrati Krim u svoj ustavni i pravni poredak. Iako je Rusija od 2014. godine pod sankcijama zbog aneksije Krima, Zapad joj je prećutno ustupio to poluostrvo, a tek se tu i tamo moglo čuti da neki zapadni zvaničnik dovodi u pitanje status Krima, piše Index.hr.

Bivši predsednik Petro Porošenko obećao je da će vratiti okupirane teritorije posle izbora 2014. godine, koji su završeni njegovim potpisivanjem Sporazuma Minsk II, u kojem se Krim i ne pominje. Minskim sporazumom je predviđena federalizacija Ukrajine, a utvrđeno je da dva pobunjenička regiona, Luganska i Donjecka, imaju pravo da uspostave posebne odnose sa Ruskom Federacijom. Savet bezbednosti je 2015. godine izglasao rezoluciju koja sadrži paket mera za primenu Minskog sporazuma. Krim se tamo nije ni pominjao i to je bila diplomatska pobeda Rusije.

Krim ponovo u fokusu

Invazijom početkom godine Rusija je, naravno, izgubila sav stečeni diplomatski kapital, a status Krima se preispituje. Iako je od samog početka rata bilo raznih zapadnih zvaničnika koji su, u površnim pokušajima da pozovu na primirje, Krim videli kao tačku ustupka Rusiji, bilo je jasno da status Krima ponovo dolazi na preispitivanje.

Ali takođe je jasno da Rusija nema šanse da pregovara o statusu Krima, osim u slučaju vojnog poraza, koji mora da bude veoma težak i koji se još ne nazire. Svi politički akteri na Zapadu su toga svesni i zato mnogi šalju dvosmislene poruke vezane za Krim. Iako se uglavnom šalju poruke podrške „integritetu Ukrajine“, mnogi vojni analitičari i politički akteri, svesni težine situacije, još ne vide mogućnost da Ukrajina uspostavi kontrolu nad Krimom.

Uz to, Ukrajina dobija znatnu pomoć od Zapada u vidu vojne opreme, ali to još uvek nije dovoljno da se ozbiljno planira oslobađanje utvrđenih delova pod ruskom kontrolom, poput Krima ili Luganska ili Donjecke oblasti. Čak i kada bi Zapad odlučio da pošalje više oružja, obuka osoblja mogla bi potrajati. Osim toga, da bi se došlo do Krima, potrebno je prvo stvoriti preduslove.

Preduslovi su oslobađanje Hersonske oblasti preko Dnjepra i oslobađanje Zaporoške oblasti, pre svega grada Melitopolja, koji je saobraćajno i logističko čvorište od izuzetnog značaja za rusku vojsku. Ako bi Ukrajina stigla do Melitopolja, teritorija pod ruskom kontrolom bi bila podeljena na dva nepovezana entiteta, a snabdevanje Krima bi u potpunosti zavisilo od Krimskog mosta. Iako je bilo naznaka partizanske aktivnosti u Melitopolju, a vojne baze u tom gradu nedavno su raketirane, ne očekuje se veća ofanziva na ovom području.

Ukrajinsko izviđanje

Nakon uspostavljanja kontrole nad Hersonom, ukrajinske snage su počele da koriste tehnike izviđanja i procene ruske odbrane na Krimu. Skoro svaki dan poslednjih mesec dana koriste dronove, koji preko Odese idu u pravcu Krima. Osim toga, koriste i balone sa kamerama za praćenje aktivnosti ruskih snaga na poluostrvu. Prednost dronova i balona je niska cena, ali veoma zavise od vremenskih uslova. Osim toga, ukrajinska vojska prima koordinate položaja ruske vojske od zapadnih komercijalnih satelitskih sistema za izviđanje Krima.

Cilj upotrebe dronova i balona je testiranje ruske PVO. Drugi talas bespilotnih letelica opremljen je improvizovanim raketama koje se koriste za gađanje vojnih i industrijskih objekata, a koordinate objekata dobijaju se iz unapred određenih izviđanja. U bliskoj budućnosti, Oružane snage Ukrajine će nastaviti da pokušavaju da napadnu Krim na ovaj način.

Iako napadi trenutno nemaju pravu moć da ozbiljno ugroze rusku kontrolu na Krimu, oni imaju određeni psihološki efekat. Nakon napada na Krimski most, cilj ovakvih napada je da se stanovništvu Krima pokaže nesposobnost ruske vojske da odbrani teritoriju koju kontroliše.

Ovaj psihološki efekat je pojačan ukrajinskim udarima duboko u rusku teritoriju, kao što je napad na vazdušnu bazu Engels u Saratovskoj oblasti. Koliko je ruska strana ozbiljno shvatila ovakve napade govore i satelitski snimci rovova iskopanih na jugu poluostrva Krim.

Ruska protivvazdušna odbrana

Ruski vojni analitičari ističu da je krivac za ukrajinske udare problematična PVO. Naime, od početka rata u Ukrajini, ruska vojska se u velikoj meri oslanjala na sisteme PZO. Ukrajina je tada kao oružje dugog dometa imala samo rakete Tocka-U, koje su uglavnom uništavali ruski PVO sistemi. Uništen je i veliki broj turskih dronova Bairaktar, a preostale Ukrajina koristi uglavnom za izviđanje.

Kada je Ukrajina počela da koristi rakete HIMARS, ruska vojska je doživela određene poteškoće. Međutim, vremenom je delimično uspeo da se prilagodi i smanji efekat HIMARS-a. Ali sa svim ovim uspesima PZO sistema, ruska strana se suočava sa novim izazovima i problemima.

Pojava HIMARS-a na ukrajinskoj strani dovela je do toga da su ruski PVO sistemi jednostavno morali da koriste veći broj projektila, a dešavalo se da su ostali bez municije u trenutku napada HIMARS-a. Ovo je delimično rešeno tako što je ruska vojska postavila sistem Pancir, koji koristi duplo više projektila. Međutim, ne uspeva da pokrije čitavo područje zbog ograničenog broja sistema i disperzovanih strateških vojnih objekata.

Jednokratno masovno lansiranje velikog broja dronova preopterećuje ruski PZO sistem, pa ne može da obori sve rakete. Ovo se nedavno dogodilo u Saratovskoj oblasti. Stoga ne čudi što je među stanovništvom postojala sumnja u ruske sisteme PZO, posebno na Krimu, gde je realnost ovakvih napada veća nego negde u dubinama Rusije. Ukrajina još ne može da vrati Krim

Ukrajinske vlasti ne kriju namere da aneksirani Krim vrate pod svoju upravu. Međutim, Ukrajina trenutno nema realne mogućnosti za tako veliki poduhvat. Iako koristi dronove za napad na Krim, to zasad ima samo psihološki efekat.

Iako se u izjavama predsednika Ukrajine i nekih drugih zvaničnika često čuje da je sledeći cilj oslobođenje Krima, za sada je ukrajinska vojska usmerena na druge zadatke. Pre svega, to su linija fronta Svatov-Kremenaj, zadržavanje ruske armije kod Bahmuta i pokušaj probijanja linije fronta u Zaporoškoj oblasti.