Ukrajina, abortus, Izrael…: Kakva bi mogla da bude administracija Kamale Haris?

Platforma aktuelne potpredsednice SAD će verovatno biti u istom stilu kao i platforma predsednika Džozefa Bajdena, koga je podržavala poslednje četiri godine.

Ali očekuje se da će Haris staviti svoj pečat i stil na pitanja koja se kreću od abortusa do ekonomije do imigracije.

Takođe, ona će morati da pređe tanku liniju preuzimanja zasluga za dostignuća administracije, a da je glasači ne optužuju zajedno za njene nedostatke, navodi CNN.

Njeni početni govori u predsedničkoj kampanji daju neke uvide u njene prioritete, iako je uglavnom iznosila opšte tačke razgovora, a ne nijansiranije planove. Poput Bajdena, ona namerava da uporedi svoju viziju Amerike sa onom bivšeg predsednika Donalda Trampa.

„U ovom trenutku, verujem da se suočavamo sa izborom između dve različite vizije naše nacije: jedna je fokusirana na budućnost, druga na prošlost“, rekla je ona članovima istorijski crnog sestrinstva Zeta Phi Beta na događaju u Indijanapolisu Sreda. „I uz vašu podršku, borim se za budućnost naše nacije.

Taj put napred fokusira se na podizanje Amerikanaca koji rade i srednje klase, omogućavajući im da se pridruže sindikatima, dostojanstveno se penzionišu, žive bez straha od nasilja od oružja i dobiju zdravstvenu zaštitu po pristupačnoj ceni, rekla je ona.

Haris je takođe reklamirao napore Bajdenove administracije da smanji troškove lekova, smanji siromaštvo dece, oprosti dug studentskih kredita i ukloni medicinski dug iz kreditnih izveštaja.

Koji su stavovi Haris poznati?

Abortus

Haris je preuzela vodeću ulogu u zagovaranju prava na abortus za administraciju. Prošlog januara započela je „turneju reproduktivnih sloboda“ u više država.

Što se tiče pristupa abortusu, Haris je u kampanji 2020. prihvatila progresivnije politike od Bajdena, kao kandidat kritikujući njegovu prethodnu podršku Hajdovom amandmanu, meri koja blokira korišćenje federalnih fondova za većinu abortusa.

Stručnjaci za politiku sugerišu da, iako se trenutna politika Haris o abortusu i reproduktivnim pravima možda neće značajno razlikovati od Bajdenove, kao rezultat njene nacionalne turneje i njenog sopstvenog fokusa na zdravlje majki, ona može biti jači glasnik.

Ekonomija

Visoke cene su glavna briga za mnoge Amerikance koji se bore da priušte troškove života nakon perioda velike inflacije. Mnogi glasači daju Bajdenu loše ocene za njegovo rukovanje ekonomijom, a Haris bi se takođe mogla suočiti sa njihovim gnevom.

U svojim ranim govorima u kampanji, Haris je ponovila mnoge iste teme kao i Bajden, rekavši da želi da Amerikancima pruži više mogućnosti da napreduju.

Ona je posebno zabrinuta da negu – zdravstvenu zaštitu, brigu o deci, brigu o starijima i porodično odsustvo – učini pristupačnijom i dostupnijom.

Pogled na njena predizborna obećanja za 2020. otkriva progresivniji stav od Bajdena.

Kao senatorka i predsednička kandidatkinja 2020, Haris je predložila da se porodicama srednje klase i zaposlenima obezbedi poreski kredit do 6.000 dolara godišnje (po paru) kako bi se održao korak sa životnim troškovima.

Pod nazivom LIFT Zakon o srednjoj klasi, ili Prihodi za život za porodice danas, ta mera bi u to vreme koštala procenjenih tri biliona dolara tokom 10 godina.

Za razliku od tipičnog poreskog kredita, zakon bi omogućio poreskim obveznicima da primaju beneficije – do 500 dolara – na mesečnom nivou, tako da porodice ne moraju da se okreću kreditima do dana plate sa veoma visokim kamatama.

Kao predsednička kandidatkinja, Haris se takođe zalagala za podizanje stope poreza na dobit preduzeća na 35 odsto, kako je bilo pre Zakona o smanjenju poreza i zapošljavanju iz 2017. koji su Tramp i republikanci iz Kongresa progurali kroz Kongres i smanjili stopu na 21 odsto. To je više od 28 odsto koje je Bajden predložio.

Pristupačno stanovanje je takođe bilo na radaru Harisove. Kao senatorka, uvela je Zakon o olakšicama na rentu, kojim bi se uspostavio povratni poreski kredit za zakupce koji godišnje troše više od 30 odsto svog bruto prihoda na zakupninu i komunalije.

Iznos kredita bi se kretao od 25 odsto do 100 odsto viška zakupnine, u zavisnosti od prihoda zakupca.

Haris je stanovanje nazvala ljudskim pravom i u saopštenju za javnost o zakonu iz 2019. kazala da svaki Amerikanac zaslužuje da ima osnovnu sigurnost i dostojanstvo u svom domu.

Dug

Ogroman teret dugova, koji opterećuje finansije ljudi i utiče na njihovu sposobnost da kupuju stanove ili kuće, dobijaju kredite za automobile ili započinju mala preduzeća, takođe su oblast od interesa za Haris.

Kao potpredsednica, promovisala je inicijative Bajdenove administracije o studentskom dugu, koji su do sada oprostili više od 168 milijardi dolara za skoro 4,8 miliona njih.

Sredinom jula, Haris je u postu na X napisala da je „skoro 950.000 javnih službenika imalo koristi“ od oprosta studentskog duga, u poređenju sa samo 7.000 kada je Bajden inaugurisan.

Potencijalna administracija Haris mogla bi da održi taj zamah – iako su se neki od Bajdenovih napora zapleli u sudske sporove, kao što je program koji ima za cilj smanjenje mesečnih otplata studentskog zajma za otprilike tri miliona zajmoprimaca koji su upisani u plan otplate koji je administracija sprovela prošle godine.

Zdravstvena zaštita

Haris se zalagala za prebacivanje SAD na sistem zdravstvenog osiguranja koji podržava vlada, ali nije želela da potpuno eliminiše privatno osiguranje tokom svoje kampanje 2020.

Mera je zahtevala prelazak na sistem Medicare-for-All tokom 10 godina, ali i dalje dozvoljavajući privatnim osiguravajućim kompanijama da nude Medicare planove.

Predlog ne bi povećao poreze na srednju klasu da bi se platilo proširenje pokrivenosti. Umesto toga, prikupio bi potrebna sredstva oporezujući trgovine i transakcije sa Volstrita i promenom oporezivanja prihoda od ofšor kompanija.

Kada je reč o smanjenju troškova lekova, Haris je ranije predložila da se dozvoli saveznoj vladi da odredi „fer cenu“ za bilo koji lek koji se prodaje po nižoj ceni u bilo kojoj ekonomski uporedivoj zemlji, uključujući Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Japan ili Australiju.

Klima

Haris je decenijama bila šampion klimatske i ekološke pravde. Kao državna tužiteljka Kalifornije, Haris je tužila velike naftne kompanije kao što su BP i ConocoPhillips, i Exon Mobil zbog njihove uloge u dezinformacijama o klimatskim promenama.

Dok je bila u Senatu, sponzorisala je rezoluciju Green New Deal-a.

Ako bude izabrana, jedan od najvećih klimatskih ciljeva koje bi Harisova morala da postigne na početku svoje administracije jeste koliko će SAD smanjiti svoje klimatsko zagađenje do 2035. godine – što je uslov Pariskog sporazuma o klimi.

Imigracija

Bajden je zadužio Haris da nadgleda diplomatske napore u Centralnoj Americi u martu 2021. Dok se Haris fokusirala na dugoročne popravke, Odeljenje za unutrašnju bezbednost ostalo je odgovorno za nadgledanje bezbednosti granica.

Haris je samo povremeno pričala o svojim naporima jer je situacija duž američko-meksičke granice postala politička ranjivost za Bajdena.

Haris je okupila Partnerstvo za Centralnu Ameriku, koje je delovalo kao veza između kompanija i vlade SAD. Njen tim i partnerstvo blisko sarađuju na inicijativama koje su dovele do otvaranja novih radnih mesta u regionu. Haris je takođe direktno sarađivala sa stranim liderima u regionu.

Stručnjaci pripisuju njenu sposobnost da obezbedi investicije privatnog sektora kao njenu najvidljiviju akciju u regionu do sada, ali su upozorili na dugoročnu trajnost tih investicija.

Izrael-Gaza

Rat između Izraela i Hamasa je najteže spoljnopolitičko pitanje sa kojim se zemlja suočava i podstakao je mnoštvo protesta širom SAD od oktobra.

Nakon sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u četvrtak, Haris je održala snažan i značajan govor o situaciji u Gazi.

„Ne možemo skrenuti pogled pred ovim tragedijama. Ne možemo sebi dozvoliti da otupimo na patnju. I neću da ćutim“, rekla je ona.

Haris je ponovio Bajdenove ponovljene komentare o „gvozdenoj podršci“ i „nepokolebljivoj posvećenosti“ Izraelu. Zemlja ima pravo da se brani, rekla je ona, uz napomenu da je „bitno kako to radi“.

Međutim, empatija koju je izrazila u vezi sa palestinskom nevoljom i patnjom bila je daleko snažnija od onoga što je Bajden rekao o tom pitanju poslednjih meseci.

Haris je dva puta spomenula „ozbiljnu zabrinutost“ zbog pogibije civila u Gazi, humanitarne situacije i razaranja koje je nazvala „katastrofalnim“.

Nastavila je da opisuje „slike mrtve dece i očajnih gladnih ljudi koji beže u sigurnost, ponekad raseljenih po drugi, treći ili četvrti put“.

Haris je naglasila potrebu da se izraelski taoci vrate iz zarobljeništva Hamasa, navodeći imena osam izraelsko-američkih talaca – od kojih su trojica ubijena.

Ali kada je opisivala sporazum o prekidu vatre koji je u pripremi ona je istakla činjenicu da sporazum predviđa povlačenje izraelske vojske iz naseljenih područja u prvoj fazi pre povlačenja „u potpunosti“ iz Gaze pre „trajnog okončanja neprijateljstava“.

Haris nije prisustvovala govoru Netanjahua u Kongresu prošle srede već je odlučila da se drži unapred zakazanog putovanja na događaj u Indijani.

Ukrajina

Haris je posvećena podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije, pošto se najmanje šest puta sastajala sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i najavila prošlog meseca 1,5 milijardi dolara za energetsku pomoć, humanitarne potrebe i drugu pomoć za tu ratom razorenu zemlju.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ranije ove godine, Haris je rekla: „Jasno ću reći predsedniku Džo Bajdenu i ja sam uz Ukrajinu.

U partnerstvu sa dvostranačkom većinom u oba doma Kongresa Sjedinjenih Država, koja nas podržava, radićemo na obezbeđivanju ključnog oružja i resursa koji su toliko potrebni Ukrajini. I da budem jasna: neuspeh da se to uradi bio bi poklon Vladimiru Putinu.

„Šire gledano, NATO je ključan za naš pristup globalnoj bezbednosti. Za predsednika Bajdena i mene, naša sveta privrženost NATO-u ostaje čvrsta. I verujem, kao što sam ranije rekla, NATO je najveći vojni savez koji je svet ikada poznavao“, rekla je ona.