Kakva je sudbina Pojasa Gaze?

Rat u Pojasu Gaze odvija se nesmanjenom žestinom od 7. oktobra 2023. kada je Hamas izvršio teroristički napad na Izrael. Prema nekim izveštajima,od početka rata ubijeno je 20 do 30 odsto naoružanih boraca u Pojasu Gaze. Ujedno, a prema procenama Vašingtona, Hamas ima dovoljno municije da nastavi borbu još mesecima.

Političko i vojno rukovodstvo Izraela neumorno ponavlja da će sukob trajati do ostvarenja izraelskih ciljeva: bezbednost za građane Izraela, uništenje Hamasa i oslobađanje talaca. I Izrael, dakle, računa s dužim ratom.

Dvomesečni prekid vatre?

Prema najnovijim medijskim izveštajima, Izrael pokušava da isposluje oslobađanje 136 talaca koji su još uvek u rukama Hamasa predlogom da za uzvrat pristane na dvomesečni prekid vatre. Navodno su izraelski predstavnici taj predlog uputili posrednicima iz Egipta i Katara, javlja portal „Axios“. Autor članka je poznati izraelski novinar Barak Ravid, koji ima dobre veze u izraelskoj vladi.

Prema tom izveštaju, prvo bi bili pušteni taoci stariji od 60 godina, a posle toga bi na red došli izraelski vojnici i civili koji imaju manje od 60 godina. Plan predviđa da se Izrael i Hamas dogovore oko izvesnog broja palestinskih zatvorenika koji bi bili razmenjeni za taoce. Potom bi se pregovaralo o konkretnim imenima svakog palestinskog zatvorenika.

Demonstracije u Izraelu

Postoje i izraelski građani koji zagovaraju prekid neprijateljstava u Pojasu Gaze. U Tel Avivu, Jerusalimu i drugim izraelskim gradovima svakodnevno se okupljaju demonstranti, čak i pred kućom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Demonstranti pritom nemaju na umu stradanja civila u Gazi, već žele da izraelski taoci budu oslobođeni.

Predsednik Izraela Isak Hercog u Davosu je ovako opisao atmosferu u zemlji: „Ako pitate prosečnog Izraelca kako se oseća, trenutno niko ne želi da razmišlja o mirovnim rešenjima. Svako želi da zna da li će u budućnosti moći da se obeća bezbednost. Svako želi da bude siguran da neće ubuduće na isti način biti napadnut sa severa, juga ili istoka“. Hercog je dodao da Izrael vodi rat „za celi univerzum, za slobodan svet“.

Upravo taj „slobodan svet“, pre svih Sjedinjene Države i Nemačka, ali i druge evropske zemlje, žele perspektivu i rešenje za vreme posle rata. Rešenje s dve države trenutno je aktuelnije nego ikada.

Brisel razmišlja o mirovnom rešenju

Zemlje-članice Evropske unije obavljaju konsultacije o novoj strategiji za postizanje mira na Bliskom Istoku, a u središtu te strategije je rešenje sa dve države. Prvi čovek briselske diplomatije Žozep Borelj rekao je da je humanitarna situacija u Pojasu Gaze prioritetna tema, ali da bi za sklapanje mira morali da budu otklonjeni uzroci rata.

Borelj je na sastanku ministara spoljnih poslova Unije predočio „sveobuhvatnu strategiju“ koja podrazumeva mirovnu konferenciju. On je uoči sastanka u ponedeljak (22. januar) u Briselu izjavio: „Trebalo bi da prestanemo da govorimo o mirovnom procesu i da počnemo da govorimo o rešenju koje podrazumeva dve države“. Borelj je, međutim dodao i da neće biti lako da se pronađe zajednički stav svih zemalja-članica Unije.
Žozep Borelj: Za sklapanje mira morali bi da budu otklonjeni uzroci rataŽozep Borelj: Za sklapanje mira morali bi da budu otklonjeni uzroci rata

Poslednjih meseci to je bilo vidljivo u stavovima nekih država. Na primer, Belgija i Irska traže trenutni prekid vatre dok se Nemačka i Austrija zalažu za humanitarne pauze, imajući u vidu izraelsko pravo na samoodbranu. Ipak, izgleda da se sve zemlje mogu okupiti oko mirovnog koncepta sa dve države – Izraelom i Palestinom. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je izjavila da je to „jedino rešenje“.

Evropska unija već niz godina zastupa taj koncept koji predviđa miroljubivu koegzistenciju palestinske države i Izraela. Ministri spoljnih poslova će najverovatnije raspravljati o toj temi i na sledećem samitu za dve nedelje. Jedan briselski diplomata je rekao da se trenutno radi na tome da se i Vašington pridobije za mirovnu konferenciju.

Šef austrijske diplomatije Aleksander Šalenberg je u principu podržao Boreljovu inicijativu, ali je upozorio da mir ne može da se nametne i da je potreban minimum volje u samom regionu. Slično je reagovao i njegov češki kolega Jan Lipavski.

Hamas i Izrael se protive

Iako na rešenju sa dve države insistiraju i Brisel i Vašington, i mada je i prvi čovek Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš jednoznačno stao na tu stranu, a i Saudijska Arabija podržava taj koncept, oni koji bi morali da sprovedu to rešenje potpuno ga odbacuju.

Hamas koji je pre rata potpuno kontrolisao Pojas Gaze odbija da prihvati postojanje izraelske države. Jedan od političkih lidera te terorističke organizacije, Haled Mašal, koji inače živi u inostranstvu, upravo je ponovo osporio pravo Izraela da postoji, zahtevajući Palestinu „od Sredozemlja do Jordana“.

To mu je zajedničko sa izraelskim premijerom Netanjahuom, koji odbija to rešenje samo sa suprotnim predznakom – navodeći da nema mesta za palestinsku državu na Bliskom Istoku. A Netanjahuovi koalicioni partneri ne samo da žele da spreče osnivanje palestinske države, već imaju i planove za Pojas Gaze posle rata. Ministar finansija Bazalel Smotrič zalaže se za nova jevrejska naselja na tom području, a ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, želi da ubrza iseljavanje Palestinaca nazivajući to „dobrovoljnom migracijom“.

Takvi stavovi izazivaju kritiku na međunarodnom planu. Luksemburški ministar spoljnih poslova Gzavje Betel upozorio je Netanjahua:„Ako Izrael veruje da rešenje sa dve države nije rešenje, onda su međunarodno poprilično izolovani.“

Nepoverenje prema Palestinskoj narodnoj samoupravi

Naposletku, postavlja se pitanje ko na palestinskoj strani može da vodi pregovore. Palestinska samouprava sa osamdesetosmogodišnjim predsednikom Mahmudom Abasom krajnje je nepopularna i u sopstvenom narodu, smatraju je nesposobnom i korumpiranom. Američki šef diplomatije Entoni Blinken je nedavno recimo izjavio da ta palestinska uprava mora iz temelja da se obnovi. On se u Davosu ipak izjasnio za koncept dve države, rekavši da bez palestinske države neće biti stvarne integracije Izraela u bliskoistočno okruženje, ali ni bezbednosti.

U svakom slučaju, ostaje nejasno kako se to rešenje može primeniti tamo gde ga glavni akteri trenutno ne žele.