Kakve bi bile posledice nuklearnog rata između Rusije i SAD? 1Foto: Shutterstock

Danas se nuklearni rat smatra najrazornijom vojnom pretnjom, s obzirom na procenu od 15.000 komada nuklearnog oružja širom sveta. Nuklearni rat se mogao dogoditi mnogo puta do sada, i to nenamerno, zbog pogrešne procene ili nesporazuma.

Predvođena Univerzitetom Rutgers u SAD uz pomoć projekata BIGSEA, COACCH i CASCADES koje finansira EU, globalna studija daje veoma sumornu procenu šta bi se dogodilo kada bi dve države ispalile nuklearno oružje jedna na drugu. „Više od 5 milijardi bi moglo da umre od rata između Sjedinjenih Država i Rusije, i ovo naglašava važnost globalne saradnje u sprečavanju nuklearnog rata“, prenosi sajt Evropske komisije.

„Podaci nam govore jednu stvar: moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi“, prokomentarisao je u saopštenju koautor Alan Robok, ugledni profesor nauke o klimi na Odeljenju za nauke o životnoj sredini u Rutgersu. On dodaje: „Ako postoji nuklearno oružje, ono se može upotrebiti, a svet se nekoliko puta približio nuklearnom ratu. Zabrana nuklearnog oružja je jedino dugoročno rešenje. Petogodišnji Ugovor UN o zabrani nuklearnog oružja ratifikovalo je 66 zemalja, ali nijedna od devet nuklearnih sila. Naš rad jasno pokazuje da je vreme da tih devet država posluša nauku i ostatak sveta i potpiše ovaj sporazum“.

Katastrofa u proizvodnji hrane

Naučnici koji pručavaju klimu su koristili klimatske, poljoprivredne i modele ribarstva kako bi utvrdili kako bi se dostupnost hrane širom sveta mogla promeniti u različitim scenarijima nuklearnog rata. Izračunali su koliko bi čađi koja blokira sunce ušlo u atmosferu od vatrenih oluja izazvanih detonacijom nuklearnog oružja. Razmotrili su šest scenarija koji uključuju nuklearne arsenale različitih veličina. Jedan je bio zasnovan na velikom ratu između SAD i Rusije, a drugi na manjim sukobima između Indije i Pakistana.

U najgorem slučaju, prosečna globalna proizvodnja hrane bi se smanjila za oko 90 odsto između 3 i 4 godine nakon sukoba. U najboljem slučaju globalna proizvodnja hrane bi bila smanjena za oko 7 odsto u roku od 5 godina. Ogroman pad prinosa doveo bi do toga da 75% svetske populacije umre od gladi u roku od 2 godine.

„Rezultati ove studije pružaju dalju podršku izjavi američkog predsednika Ronalda Regana i sovjetskog generalnog sekretara Mihaila Gorbačova iz 1985. godine i koju su ponovili američki predsednik Džo Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin 2021. da ‘nuklearni rat ne može biti dobijen i nikada se ne sme voditi’ “, zaključili su autori studije.

Delimično podržan od BIGSEA (Biogeohemijske i ekosistemske interakcije sa društveno-ekonomskom aktivnošću u globalnom okeanu), COACCH (CO-projektovanje procene troškova klimatskih promena) i CASCADES (CAScading klimatski rizici: prema ADaptivnim i otpornim evropskim društvima) projektima, studija je objavljena u časopisu ‘Nature Food’.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari