Kakve su mere na snazi u Holandiji?

Hans Zaaier, profesor medicinske mikrobiologije, izjavio je da je na osnovu upoređivanja kvaliteta statističkog uzorka sa opštom populacijom vrlo mala verovatnoća da je broj lica sa antitelima protiv kovida 19 manja od 2,5 odsto ili veća od 3,5 odsto. Dalja istraživanja su u toku kako bi se dobili tačniji podaci. Pogotovu što su uzorci krvi uzeti između 1. i 8. aprila.

Uzevši u obzir dug period inkubacije virusa, a samim tim i kasniju reakciju organizma na isti, ovaj procenat bi prema novim istraživanjima mogao biti i veći.

Za sada bi se samo grubo moglo reći da je oko pola miliona ljudi u Holandiji bilo zaraženo, pri čemu je više od 3.900 preminulo. Potrebno je napomenuti da se kaskalo sa obimnijim testiranjem.

Do 19. marta je testirano samo po 1.000 ljudi dnevno, 31. marta oko 4.000 dnevno, i tek od 7. aprila se testira po 17.000 ljudi dnevno. Poslednje tri nedelje broj novootkrivenih zaraženih stagnira, i kreće se oko 1.000 dnevno, iako je testiranje sve obimnije.

Još polovinom marta, kada su zatvorene škole, vrtići, frizerski saloni, restorani, kafići, hoteli, seks klubovi, stadioni i sportski klubovi predviđeno je maksimalno opterećenje bolnica početkom aprila.

Tada se spremalo za 1.500 ležajeva kao maksimalni kapacitet kreveta intenzivne nege, ali maksimum je dostignut 8. aprila sa oko 1.400 pacijenata tog dana. Do sada je opterećenost intenzivne nege opala na oko 75 odsto kapaciteta iste. Dok je pri kraju marta broj novih lica koja zahtevaju intenzivnu negu bio preko 100 dnevno, do sada je opao na par desetina dnevno. Istovremeno, i broj lica koji zahtevaju običnu bolničku negu je pao sa oko 600 dnevno na oko 150 dnevno.

Obolelim starim licima sa nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema u Holandiji i Belgiji se nudi da biraju između palijativne nege (nege za umiruće bolesnike) i intenzivne nege.

Ukazuje im se na to da su male šanse da prežive intenzivnu negu, da bi na intenzivnoj nezi mogli umreti potpuno izolovani, a da na palijativnoj nezi imaju priliku da razgovaraju sa porodicom i prijateljima. Vrlo retki biraju intenzivnu negu, a mnogi ne biraju ni palijativnu, nego da boluju kod kuće.

U holandskom i belgijskom društvu se slanje bolesnika sa malom šansom da prežive na intenzivnu negu smatra nehumanim. Smrtnost na intenzivnoj nezi je oko 20 odsto, i do sada je na istoj umrlo samo oko 500 pacijenata.

Preostalih preko 3.000 umrlih je umrlo ili kod kuće, ili na palijativnoj nezi. Smrtnost među licima starijim od 80 godina je nešto manja od 30 odsto. Srednji uzrast preminulog od kovida 19 je 80,5 godina, dok je srednji životni vek Holanđana 82 godine.

U prvoj polovini marta zaraza se lako širila preko hiljada turista u Italiji i karnevala na jugu Holandije. Mere zatvaranja restorana, kafića, frizerskih salona, škola, sportskih i seks klubova su sprovedene tek polovinom marta, što je naišlo na vrlo jaku kritiku.

Dana 18. marta ministru zdravlja Holandije Brunou Bruins je pozlilo u toku debate i već sutra je podneo ostavku. U četvrtoj nedelji marta su zatvorene pijace, butici i knjižare, ali su već nakon par nedelja otvorene uz izvinjenje za pogrešnost te mere.

Naime, naučna istraživanja sa kraja marta su već pokazala da je nemoguće zaraziti se na otvorenom ukoliko postoji odstojanje, a da su pozitivni testovi na viruse sa uzoraka uzetih sa predmeta u stvari prepoznavali proteine mrtvih virusa.

Odnosno, virus na predmetima vrlo brzo umire. Zabrane kretanja u određenim satima i zabrane kretanja za određene kategorije građana ne postoje. Javni prevoz funkcioniše bez zakonskih ograničenja korišćenja, ali uz preporuku da se koristi samo za neophodna putovanja i da se drži odstojanje.

Preko 80 odsto zaposlenih i dalje radi, ali trećina stanovništva je zabrinuta za svoju budućnost u ekonomskom smislu. Recimo, samo zbog zabrane uvoza cveća u mnogim zemljama Holandija je do sada već izgubila preko sedam milijardi evra.

Sve je rašireniji stav da „je lek gori od same bolesti“, i kako „produženje života za koju godinu nije vredno uništenja kvaliteta života za sve“.

Ipak osnovne mere držanja odstojanja, smanjenja broja putovanja, masovnijeg testiranja i dezinfekcije su dale rezultate u smislu suzbijanja epidemije. Ponovno otvaranje škola i fakulteta se planira za 28. april. Restorani i kafići za sada mogu da rade samo dostave i hranu i piće „za poneti“, i nije izvesno kada bi bili otvoreni za boravak u istim. Svi događaji i manifestacije ostaju zabranjeni do 1. septembra.