Kakvim nuklearnim oružjem raspolaže Rusija?

„Ako je teritorijalni integritet naše zemlje ugrožen, mi ćemo bez sumnje upotrebiti sva raspoloživa sredstva da zaštitimo Rusiju i naš narod – to nije blef“, rekao je Vladimir Putin u vanrednom televizijskom obraćanju naciji.

Poruka je već izazvala reakciju Ujedinjenog Kraljevstva, a britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da nikakve pretnje i propaganda ne mogu sakriti da Ukrajina pobeđuje u ratu, piše Skaj njuz. Ali kakvo nuklearno oružje Rusija zapravo ima i kakvu štetu bi ono moglo da napravi?

Koliko nuklearnog oružja ima Rusija?

Prema podacima Federacije američkih naučnika, Rusija ima ukupno 5.977 nuklearnih bojevih glava – najviše na svetu. Poređenja radi, SAD imaju 5.428 bojevih glava, Francuska 290, a Velika Britanija 225 bojevih glava. Rusija i Sjedinjene Države poseduju oko 90% svih nuklearnih bojevih glava, prenosi Index.hr.

Bulletin of Atomic Scientists navodi da ruski arsenal sadrži 4.447 bojevih glava, od kojih je 1.588 raspoređeno na balističke rakete i baze teških bombardera. Postoji dodatnih 977 strateških bojevih glava, zajedno sa 1.912 nestrateških bojevih glava, koje se drže u rezervi.

Međutim, stručnjaci su rekli da tačan broj bojevih glava i oružja nije poznat zbog tajnosti bezbednosnih strategija.

Kakvu pretnju to oružje predstavlja za Ukrajinu i svet?

Interkontinentalne balističke rakete (ICBM), koje Rusija poseduje, imaju sposobnost da dosegnu i unište velike svetske gradove poput Londona ili Vašingtona. ICBM mogu da dostignu najveću brzinu oko 10 minuta nakon lansiranja, što znači da bi jedna raketa ispaljena iz Rusije mogla da stigne do Velike Britanije za samo 20 minuta.

Putin je u martu izazvao zabrinutost širom sveta nakon što je stavio svoje nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti. U to vreme, stručnjak za odbranu Richard Barrons rekao je za Skaj njuz:

„Putin je počeo da insinuira da bi nuklearno oružje moglo da se koristi u svetskim razmerama. To znači interkontinentalne balističke rakete koje mogu da dosegnu i SAD i Evropu. Bojeva glava ima snagu od 300 do 800 kilotona TNT-a. Oko 300 kilotona je dovoljno za uništavanje. Vašington ili London ili Pariz. Ulozi oko Ukrajine su sada postali globalni. U suštini, otvaranjem pitanja nuklearnog oružja, ostatak zapadne hemisfere je sada na istom terenu sa Ukrajinom.“

On je dodao da i druga oružja mogu da izazovu velika razaranja, na primer, top 2S7 – kalibra 203 mm – ima domet od oko 37 km i ispaljuje granatu težine 110 kg.

„Ovaj pištolj može da ispali i nuklearnu granatu snage oko kilotona, ili hiljadu tona TNT-a. Pa kada Putin počne da priča o nuklearnim opcijama, možda ima nešto ovako na umu. Mogao bi da posegne i za raketom Iskander. , domet do 500 km.U svom konvencionalnom obliku ovo oružje ispaljuje projektil sa bojevom glavom od 480 kg i preciznošću od oko pet metara.Iskander može da se koristi za lansiranje nuklearnog oružja snage između pet i 50 kilotona. “, objasnio je Barons.

Kakvo je stanje ruskih zaliha?

Rusi nastavljaju sveobuhvatan program modernizacije kako bi zamenili većinu naoružanja nasleđenog iz sovjetske ere. Takođe uvode nove vrste oružja.

Hans Kristensen i Met Korda su za Bilten atomskih naučnika napisali sledeće: „Početkom 2022. Rusija je imala oko 4.477 nuklearnih bojevih glava raspoređenih za upotrebu na strateškim lanserima dugog dometa i taktičkom oružju kraćeg dometa, što je neznatno smanjenje u odnosu na prethodni godine. Ukupno oko 1.588 strateških bojevih glava je raspoređeno, oko 812 na balističke rakete na kopnu, oko 576 na balističke rakete koje se lansiraju sa podmornica i možda 200 u baze za teške bombardere.“

Kakva bi bila ruska procedura u upotrebi nuklearnog oružja?

Predsednik, sekretar za odbranu ili načelnik štaba moraju dati dozvolu preko onoga što se zove Cheget Nuclear Coelcase. Ruska nuklearna doktrina dozvoljava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja – ograničenu nuklearnu eksploziju – u konvencionalnom sukobu. Strateško nuklearno oružje može pogoditi ciljeve mnogo udaljenije, poput onih u SAD. Taktičko nuklearno oružje je termin koji se koristi za rakete koje su raspoređene na bojnom polju, kao što je bojno polje u Ukrajini.

Šta se dešava sa globalnim zalihama nuklearnog oružja?

Druge zemlje kupuju ili razvijaju sopstvene nove rakete, vođene bezbednosnim brigama i željom da smanje oslanjanje na druge dobavljače. Do kraja decenije, posebno Azija će imati konvencionalne rakete koje lete dalje i brže, udaraju jače i sofisticiranije su nego ikad.

Kina masovno proizvodi svoje višenamensko oružje DF-26 sa dometom do 4.000 km. SAD razvijaju novo oružje sa ciljem da zaustave Peking u Tihom okeanu. Tajvan i Japan takođe povećavaju svoje raketne kapacitete, kao i odbrambene sisteme dizajnirane da se suprotstave raketnim pretnjama.

Federacija američkih naučnika kaže da je početkom 2022. godine devet zemalja posedovalo oko 12.700 bojevih glava.