Kakvu igru igra Kina?

Njihov sastanak, koji je održan u senci ruskog napada na Ukrajinu, nije doveo u pitanje posvećenost Pekinga razvoju odnosa sa Moskvom, uprkos Putinovoj sve većoj izolaciji na globalnoj sceni dok se njegov razorni rat nastavlja već drugu godinu.

Sastanak nije uspeo da donese korak ka rešavanju sukoba, piše CNN.

Umesto toga, Sijeva trodnevna poseta ruskoj prestonici, koja je završena u sredu, bila je prilika za dva samoproglašena „prijatelja“ da pokažu svoj bliski lični odnos usred pompe državne posete – i skiciraju kako mogu da unaprede svetski poredak koji se suprotstavlja onom za koji oni veruju da ga vode Vašington i njegovi demokratski saveznici.

Desetak sporazuma

Sastanak je kulminirao u više desetina sporazuma koji jačaju saradnju u oblastima od trgovine i tehnologije do državne propagande.

Centralna izjava lidera bila je usredsređena na to kako će dve zemlje „produbiti“ svoje odnose.

Sijeva poseta bila je u suprotnosti sa još jednom ključnom diplomatskom misijom u regionu.

Japanski premijer i američki saveznik Fumio Kišida sleteo je u utorak u Ukrajinu kako bi se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim – dodatno podvlačeći kako je sukob u Evropi produbio podele u Aziji.

Evo šta treba da znate o sastancima Si-Putin.

Sastanci nisu doneli nikakav napredak u rešavanju sukoba u Ukrajini

Obojica lidera pozvali su na prekid akcija koje „povećavaju tenzije“ i „produžuju“ rat u Ukrajini, navodi se u zajedničkom saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se ne priznaje da su ruska invazija i vojni napad uzrok nasilja i humanitarne krize u Ukrajini.

Lideri su takođe pozvali NATO da „poštuje suverenitet, bezbednost, interese“ drugih zemalja – referenca koja izgleda odražava dugogodišnju retoriku obe zemlje koja lažno optužuje zapadnu bezbednosnu alijansu da provocira Rusiju da izvrši invaziju.

Činilo se da se poslednjih nedelja Kina pozicionirala kao posrednik u miru, objavljujući svoj stav o „političkom rešenju“ sukoba pozivajući na prekid vatre i mirovne pregovore.

U komentarima novinarima posle razgovora u utorak, Putin je rekao da bi „mnoge odredbe“ mogle da se „uzmu kao osnova“ za mirno rešenje u Ukrajini, „kada Zapad i Kijev budu spremni za to“.

Ali na Zapadu i u Ukrajini, predlog se smatra neprihvatljivim, jer ne uključuje odredbu da Moskva povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije.

Zelenski je u utorak rekao da bi prekid vatre „jednostavno zamrznuo” sukob, dajući Rusiji vremena da se „pripremi i vrati sa jedinom željom, željom njenog lidera – da okupira našu zemlju”.

Novi svetski poredak i savez protiv SAD

Eksperti kažu da je sklonost Kine i Rusije izgradnji sopstvenog saveza protiv SAD – i svetski poredak koji više odgovara njihovim autokratskim agendama – bila pokretačka snaga sastanka, a ne interes za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Dok je Si napustio Kremlj nakon državne večere sa Putinom u utorak uveče, njegova oproštajna poruka je ponovila njegovo mišljenje da se globalna dinamika moći menja.

„Zajedno moramo da poguramo napred ove promene koje se nisu desile 100 godina. Čuvajte se“, rekao je on tokom rukovanja sa Putinom, aludirajući na ono što Si vidi kao eru u kojoj Zapad bledi, a Kina raste.

U zajedničkoj izjavi, dva autoritarna lidera pozvala su na promociju „multipolarnog sveta“ – eufemizam za sistem koji nije vođen takozvanim zapadnim vrednostima i pravilima, i obavezali su se da će zajedno raditi na „zaštiti međunarodnog sistema“ i Ujedinjene nacije – gde njih dvojica imaju istoriju blokiranja raznih akcija, na primer protiv Severne Koreje.

Oni su takođe napali Vašington u nekoliko tačaka – rekavši da „pozivaju Sjedinjene Države da prestanu da potkopavaju međunarodnu i regionalnu bezbednost i globalnu stratešku stabilnost kako bi zadržali sopstvenu jednostranu vojnu nadmoć”.

Aleksandar Koroljov, stručnjak za međunarodne odnose sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji, rekao je da zajednička izjava pokazuje „ukupnu konvergenciju kineskih i ruskih pogleda na svet i pristupa mnogim međunarodnim pitanjima“.

„To je veoma eksplicitno i jasno u smislu identifikovanja SAD kao glavne bezbednosne pretnje“, rekao je Koroljov.

„Međusobno vojno poverenje” i odbrambene veze

Uočene pretnje od strane tela kao što su NATO i AUCUS – bezbednosni pakt koji čine Australija, Velika Britanija i SAD – pojavile su se kao jasan fokus za oba lidera, uključujući njihove implikacije na Aziju.

Si i Putin su u zajedničkoj izjavi izrazili „ozbiljnu zabrinutost“ o „nastavkom jačanja vojno-bezbednosnih veza NATO-a sa azijsko-pacifičkim zemljama“ i rekli da se „suprotstavljaju spoljnim vojnim snagama koje podrivaju regionalni mir i stabilnost“.

Kako se kineska agresija u Južnom kineskom moru povećavala, SAD su ojačale svoje prisustvo u Indo-Pacifiku, kao i svoje veze sa regionalnim saveznicima.

Rusija i Kina su obećale da će „dodatno produbiti vojno međusobno poverenje”, navodeći kao razlog jačanje njihove vojne razmene i saradnje i redovno organizovanje zajedničkih pomorskih i vazdušnih patrola. Dve zemlje su nastavile da izvode zajedničke vežbe širom sveta od početka rata.

Ekonomski i energetski podsticaj

Putin je u utorak rekao da je Moskva spremna da podrži kineske kompanije da zamene zapadna preduzeća koja su napustila Rusiju od početka njegove invazije na Ukrajinu. Rusija se sve više oslanja na Kinu kao uvozno tržište i kao izvoznik elektronike nakon uvođenja opsežnih sankcija.

Činilo se da su partneri spremni da prošire saradnju iako je trgovina energentima već porasla tokom prošle godine, pošto je Evropa smanjila svoje oslanjanje na ključni ruski resurs.

Dvojica lidera su takođe rekli da će „izgraditi bliže energetsko partnerstvo, podržavajući kompanije iz obe zemlje da unaprede projekte saradnje u oblasti nafte, gasa, uglja, električne energije i nuklearne energije“.

Putin je u izjavama medijima dodao da se razgovaralo o daljem rastu izvoza ruskog gasa u Kinu, uključujući i „sprovođenje inicijative za izgradnju gasovoda Snaga Sibira 2 preko teritorije Mongolije“.

U svojim komentarima, Si nije posebno pomenuo gasovod koji je Rusija reklamirala kao zamenu za sada nepostojeći Severni tok 2, kojim se gas isporučuje Evropi.

U zajedničkom saopštenju se pominje zajednički rad na promovisanju „istraživanja i konsultacija“ u vezi sa „novim projektom gasovoda Kina-Mongolija-Rusija“.

Podeljeni svet

Optika samita u Moskvi bila je u dubokoj suprotnosti sa slučajnim susretom u Ukrajini između Zelenskog i japanskog lidera Kišide. Zelenski je pohvalio Kišidu i druge lidere koji su posetili njegovu zemlju da „pokažu poštovanje“ ne samo prema Ukrajini, već i zbog „očuvanja i funkcionisanja civilizovanih pravila i civilizovanog života u svetu“.

„S obzirom na snagu Japana, njegovo liderstvo u Aziji u odbrani mira i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i odgovornost Japana kao predsedavajućeg G7, naši današnji razgovori zaista mogu imati globalni rezultat“, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju u utorak. .

Si tek treba da razgovara sa Zelenskim od početka ruske invazije, iako je visoki ukrajinski zvaničnik rekao za CNN u utorak da su u toku razgovori između dve zemlje o vođenju razgovora o predloženoj rezoluciji Kine, ali bez određenog vremenskog rasporeda.

Eksperti kažu da bi sastanak Sija u Moskvi – uz jačanje partnerstva sa Rusijom koje Kina smatra ključnim za slabljenje američkog globalnog uticaja – mogao da košta i druge odnose Kine.

„Sijeva poseta jasno stavlja odnos između Kine i Rusije iznad svih drugih bilateralnih odnosa koje Kina može da ima“, rekao je Žan-Pjer Kabestan, profesor političkih nauka na baptističkom univerzitetu u Hong Kongu, dodajući da zajednička izjava neće pridobiti Kini mnogo prijatelja. u Evropi jer je cela Evropa angažovana na ukrajinskoj strani.