Kakvu pretnju S-400 zapravo predstavlja sistemima NATO?

Sjedinjene Američke Države sve vreme tvrde kako bi turska kupovina ruskog odbrambenog oružja mogla da omogući Moskvi da dođe do podataka o američkim mlaznim lovcima F-35 koji su deo NATO, alijanse u kojoj je i Turska članica.

Dok neki eksperti tvrde kako su američka protivljenja prodaji iz sfere vlastitog političkog i finansijskog interesa, vlasti SAD tvrde kako je to zapravo bezbednosno pitanje. Stoga se postavlja pitanje, nastavlja MEE, da li Turska, sa S-400 i F-35 stvarno predstavlja sigurnosnu pretnju SAD-u i drugim članicama NATO?

Prikupljanje podataka

Oven Legron iz Foruma o trgovini oružja, mreži stručnjaka koja radi na pitanjima humanitarnih i ekonomskih aspekata trgovine naoružanjem sa sedištem u Vašingtonu, navodi kako Amerikanci imaju razloga za zabrinutost. On nastavlja kako su oba sistema naoružanja pravljena skoro u isto vreme početkom 2000-ih i „mogu se gledati kao prirodni neprijatelji“.

„S-400 je bio direktno napravljen kako bi mogao da uništava moderne američke borbene avione ‘pete generacije’ kao što je F-35“, kaže za MEE, prenosi Al Jazeera.

Istovremeno, nastavlja Legron, program F-35 karakteriše spektar naprednih sistema za ratovanje koji su napravljeni kako bi porazili ruske radare vazdušne odbrane.

S obzirom na to da je više od 1.000 milijardi dolara dato za razvoj, F-35 se smatra najskupljim vojnim sistemom naoružana u istoriji.

Turska je jedna od prvih članica programa F-35 i u njemu je učestvovala sa investicijama većim od milijardu dolara tokom razvoja i slala je svoje pilote u SAD na obuku za korišćenje ovih letelica.

Ipak, kada je dobila prvu isporuku ruskih S-400 u julu, Vašington je otkazao svoju prodaju borbenih aviona Ankari i proterao turske pilote sa obuke, pozvavši se na problematiku korišćenja dva sistema oružja istovremeno.

Turska tvrdi kako ima pravo da ne kupi američki sistem raketne odbrane Patriot i da se odluči za ruskog takmaca. Kaže kako bi zajednička grupa za studije Ankare i Vašingtona trebalo da pronađe način za korišćenje i S-400 i F-35.

Ranije ovog meseca, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio kako je i dalje otvoren za mogućnost kupovine američkih Patriota, uz posedovanje S-400, ali je istakao kako američki pritisci na Tursku da odustane od poslovanja sa Rusijom „predstavljaju mešanje u turska suverena prava“.

„Ne dolazi u obzir da se u potpunosti napuste ruski S-400 kako bi se kupili američki sistemi Patriot“, dodaje.

Ono što privlači u ruskoj ponudi za kupovinu S-400 je činjenica da je u prodaju uključen i transfer tehnologije koji bi omogućio Turskoj da u budućnosti izgradi vlastiti sistem odbrane. To je nešto što SAD odbija da uključi u prodaju Patriota.

Kako S-400 radi

Ruski sistem S-400 može koristiti radar da prati, snima i analizira ponašanje aviona koji preleću, navodi NR Džensen-Džons, direktor privatne globalne organizacije za praćenje oružja Armament Research Services.

On kaže kako bi, ako se omogući dovoljno vremena za rad sa F-35, S-400 mogao da snimi šablone rada i nauči da analizira setove podataka aviona. Takva baza podataka bi mogla omogućiti S-400 da identifikuje F-35 na radaru i cilja američke mlaznjake sa daleko manje problema, dodaje Džensen-Džons.

„Stvaranje veće količine podataka tako što se procene mnoge razne varijante mogućeg scenarija je ključno u razvoju sistema vazdušne odbrane“, ističe ovaj ekspert.

Turski dogovor za kupovinu S-400 uključuje i petogodišnji ugovor za tehničku pomoć Rusije koja može poslati svoje stručnjake da obuče turske operatore sistema i za održavanje.

„Ovo bi moglo ruskim obaveštajcima da pruži lakši pristup podacima turskoj vazdušnoj odbrani, uključujući i podatke o avionima“, kaže on.

Sa svoje strane, Turska je malo uradila javno kako bi odagnala ovu zabrinutost.

Problemi za NATO

Mlaznjaci F-35 su relativno novi avioni sa malo borbenog iskustva. Izrael je maja 2018. postao prva država koja ih je koristila u borbi. Izraelske vlasti su objavile kako su tada njegovi avioni F-35 leteli „širom Bliskog istoka“ i izvršili nekoliko udara, verovatno u Siriji, navodi MEE.

U junu je i Velika Britanija potvrdila kako je koristila F-35 u misijama iznad Sirije i Iraka u sklopu operacija protiv oružane grupe Islamska država Irak i Levant (ISIL).

Pošto se veruje kako je nekoliko S-400 sistema raspoređeno u Siriji, postojala je tada zabrinutost da su ruski sistemi već počeli da sakupljaju podatke o sposobnostima F-35. No, Džensen-Džons navodi kako bi takvi scenariji susreta dva sistema omogućili dobijanje tek delića podataka u odnosu na tursko paralelno korišćenje i S-400 i F-35 duže vremena.

„To je slično kao kada bih napravio fotografiju niske rezolucije neke stvari i zamolio vas da mi to napravite u odnosu na 3D snimak iste stvari. Znači, postoji ogromna razlika u količini i kvalitetu sakupljenih podataka.“

On dodaje kako S-400 može predstavljati pretnju i drugim sistemima NATO-a koje Turska, kao članica Alijanse, već koristi.

Uključivanje ruskog sistema u tursku NATO mrežu može omogućiti S-400 da pristupi podacima o raznim sistemima odbrane, uključujući F-35 koji su u toj mreži.

„Siguran sam kako je to još jedna pretnja koju analiziraju zvaničnici sa Zapada“, ističe Džensen-Džons.

Kako bi odbacila te brige, Ankara je obećala da neće uključiti S-400 u NATO sisteme već će raditi sa njima kao na izdvojenom sistemu.

U avgustu je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio kako Alijansa nema nameru da omogućiti da S-400 bude deo bilo kojeg njenog sistema.

Politička igra

Iako američke zamerke na tursku kupovinu S-400 imaju težinu, u igri je i politika, navodi Frank Slijper, šef projekta Arms Trade at Pax, holandske neprofitne organizacije.

„Bez obzira na sve ove tehničke stvari, kompletan sukob sa Turskom zbog S-400 je i zbog činjenice da SAD koristi NATO kao sredstvo prodaje oružja članicama NATO i ljutnje ako odluče da kupe drugo oružje“, ističe Slijper.

Sjedinjene Američke Države, najveća vojna sila sveta, drže 36 odsto svetske prodaje naoružanja, pokazuju podaci Stokholmskog međunarodnog mirovnog instituta za istraživanje SIPRI. Vašington prodaje oružje barem 98 država sveta, a najveći kupci su NATO članice.

Prošle godine, Rusija je preuzela drugo mesto kada je reč o svetskoj prodaji oružja, a njen izvoz pokriva 9,5 odsto globalne prodaje, navode iz SIPRI-ja. Moskva čini ozbiljne napore da ojača svoju namensku industriju i nudi značajne ustupke pri prodaji sistema, uključujući i S-400.

Kina je već dobila S-400 i Moskva sada radi na uveravanju Indije, Saudijske Arabije, Katara i Irana (između ostalih) da se pridruže kupcima. Iz Rusije takođe navode kako bi bili spremni da prodaju odbramene sisteme i SAD-u.

No, prema Zakonu o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA) iz 2017. godine, državama prete američke sankcije ukoliko posluju sa Rusijom prilikom kupovine naoružanja.

Prošle godine je SAD sankcionisao Kinu zbog kupovine ruskih sistema S-400 i borbenih aviona Su-35. Nedavno je i Egipat kupio navedene borbene mlaznjake od Rusije zbog čega je Stejt Department SAD zapretio Egiptu zbog posla vrednog dve milijarde dolara.

Američki zakonodavci su i Turskoj zapretili sankcijama, pozvavši se na CAATSA.

„CAATSA nije ‘samo’ o sankcijama Rusiji, već i koristan instrument za blokiranje ruske konkurencije u programima kupovine oružja“, rekao je Slijper.