Bivši predsednik SAD Donald Tramp u porednosti je u odnosu na potpredsednicu Kamalu Haris za dva boda 50 odsto – 48 odsto, pokazuje novo nacionalno istraživanje Foks njuza.
To je preokret od prošlog meseca, kada je Haris imala tesnu prednost.
Haris, međutim, vodi za šest bodova među biračima iz sedam ključnih država na bojnom polju, a kandidati su izjednačeni sa po 49 odsto među glasačima u bliskim okruzima (gde je razlika između Bajdena i Trampa 2020. bila manja od 10 poena).
Trampova prednost dolazi iz većeg udela u okruzima koje je osvojio za više od 10 poena 2020. (64 odsto prema 35odsto).
Postavlja se pitanje da li bi demokratska kandidatkinja mogla da pobedi na Elektorskom kolegijumu, a da izgubi glasove građana u zemlji. I 2000. i 2016. godini, kandidat republikanaca je izgubio glasove građana, ali je pobedio na Izbornom kolegijumu.
Trampova prednost od dva poena je najbolja brojka otkako je Haris postala kandidatkinja u avgustu.
Ta predsnost glavnom potiče od povećanja podrške među belim glasačima, koji ga sada favorizuju za 10 poena, u odnosu na četiri poena prošlog meseca i šest poena u avgustu. Takođe je na rekordnom nivou među biračima starijim od 65 godina (49 odsto) i onima sa višom školom (48 odsto).
Istovremeno, Haris dobija najnižu podršku od kada je postala nominovana među crnim glasačima (67odsto), diplomiranim studentima (49odsto), biračima starijim od 65 godina (47odsto) i belcima sa fakultetskom diplomom (46odsto).
U avgustu je Tramp vodio za jedan bod, zatim je Haris bila u prednosti od 2 boda u septembru, a sada Tramp ima prednost od 2 boda.
„Sve u svemu, pokret ka Trampu je suptilan, ali potencijalno posledičan, posebno ako on ostvaruje dobitke među fakultetski obrazovanim biračima“, kaže demokratski anketar Kris Anderson, koji sprovodi ankete Foks njuza sa republikancem Daronom Šoom.
„Međutim, trka je već tri meseca bila u granicama granice greške i ishod će verovatno zavisiti od toga koja je strana efikasnija u dovođenju svojih glasača na birališta, a ne ubeđivanju“.
Rodni jaz ostaje, jer muškarci podržavaju Trampa, a žene Haris.
Dobra vest za Haris je da dobija 52 odsto novih glasača (onih koji nisu glasali na poslednja dva predsednička izbora) i 20 odsto republikanaca koji nisu MAGA.
Ona takođe održava dvocifrenu prednost u odnosu na Trampa među nezavisnima.
S druge strane, više glasača se nacionalno identifikuje kao republikanci nego demokrate, i to je ono što Trampu daje prednost u ovoj trci.
Dok potpredsednica dobija većinu podrške među Hispanoamerikancima (52 odsto) i biračima mlađim od 30 godina (54 odsto), oba broja zaostaju za podrškom predsedniku Bajdenu 2020. godine.
Za Trampa, dobra vest je da se od septembra poboljšao po svim pitanjima i osobinama karaktera. A većina se pozitivno seća njegovog vremena na funkciji: 53 odsto odobrava posao koji je obavljao kao predsednik. To je četiri boda više nego što je ikada dobio dok je bio na funkciji.
Poređenja radi, trenutno samo 40 odsto glasača odobrava Bajdenov radni učinak, što odgovara prethodnim minimumima u novembru 2023. i julu 2022.
Samo nešto više, 43odsto odobrava vladin odgovor na nedavne uragane, pri čemu većina demokrata odobrava, a većina republikanaca i nezavisnih republikanaca ne odobrava.
Ekonomija nastavlja da nadmašuje sva druga pitanja, jer 40 odsto kaže da je to najvažnije pitanje pri odlučivanju o njihovom izboru za predsednika. Manje od polovine njih daje prednost imigraciji i abortusu, a daleko manje navodi pitanja kao što su integritet izbora, zdravstvena zaštita, klimatske promene, oružje, kriminal i spoljna politika.
Tramp se smatra boljim od Haris u upravljanju ekonomijom (za 8 poena). Takođe je najbolji u imigraciji (+15), kriminalu (+8) i oružju (+6).
Sa širenjem sukoba na Bliskom istoku, važno je napomenuti da je Tramp favorizovan sa 13 poena u odnosu
u odnosu na 7 poena prednosti u septembru. Popravio je svoj položaj po svakom pitanju u odnosu na septembar, uglavnom sa malim razlikama.
Više glasača veruje Haris u rešavanju pitanja abortusa (za 14 poena), klimatskih promena (+12) i zdravstvene zaštite (+8). Dvoje kandidata su približno podjednako ocenjeni po pitanju poreza (Tramp +4), nominacija za Vrhovni sud (Tramp +1) i integriteta izbora (Haris +3).
„Ponekad su izbori jednostavni“, kaže Šo. „Za tri nedelje, možda se zapitamo kako smo mislili da će aktuelna potpredsednica pobediti kada samo dva od pet birača misli da je aktuelna administracija uradila dobar posao, a samo svaki sedmi kaže da napreduje u finansijskom smislu“.
Manje od polovine veruje da su Tramp (43 odsto) i Haris (48odsto) iskreni i ljudi od poverenja, iako je Trampov broj lični rekord.
Glasači ga takođe češće vide kao snažnog lidera (55 odsto naspram 47 odsto za Haris) i „doraslog poslu“ predsednika (53 odsto naspram 50 odsto). Haris ima prednost u mentalnom zdravlju da bude predsednik (54 odsto naspram 52 odsto za Trampa), ali i ovde je Tramp u ličnom vrhuncu.
Haris je izgubila tlo pod nogama na nekim ključnim karakteristikama. U septembru je viđena kao bolja u pomaganju srednjoj klasi za 9 poena, a sada je to palo na 4 poena.
Njena prednost od 5 poena u „borbi za ljude poput vas“ sada iznosi 2 boda, a njena prednost od 6 poena u „zaštiti ličnih prava i sloboda“ je nestala jer su kandidati izjednačeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.