Zašto je Kamala Haris izgubila izbore?

Haris je nasledila kampanju od Džo Bajdena tokom leta, koja je izgledala kao paušalna, s obzirom na predsednikovu nepopularnost i nesposobnost da prenese poruku.

A nakon što su demokrate izbacile Bajdena sa liste, ona je brzo konsolidovala svoju zamrlu stranku, okupljajući žene, zapalivši kreatore TikToka i Instagrama memovima podrške i skupljajući zapanjujuće sume od donatora.

Ipak, nikada nije sahranila Bajdenovog duha, ozbiljno otežavši njenu sposobnost da proda glasače na ideji da je njena kandidatura za okretanje stranice.

To se dogodilo jednostavno zato što je Haris odbila da napravi otklonm od poslednje četiri godine.

Što je još gore, oklevala je da identifikuje bilo kakav poseban način na koji bi se njeno predsedništvo razlikovalo od njegovog mandata osim imenovanja republikanca u njen kabinet.

„Vodili smo najbolju kampanju koju smo mogli, s obzirom na to da je Džo Bajden bio predsednik“, kazao je jedan pomoćnik Haris kome je dato anonimnost da slobodno govori.

„Džo Bajden je jedini razlog zašto su Kamala Haris i demokrate izgubili“.

Još jedan pomoćnik Haris rekao je da je jasno da je Bajden trebalo da napravi graciozan izlazak mnogo ranije, dozvoljavajući demokratama da održe predizbore za koje su verovali da bi Haris pobedila.

Toliko je odjeknuo udarac da su neki od partijskih lidera sledeće generacije signalizirali potrebu za dubokom obdukcijom neuspeha stranke kako bi se zaustavio crveni talas.

„Ovo nije samo jedan okrug. Ovo nije samo jedna priča. Ovo nije samo neko koristi ovo da objasni svoje prioritete, zar ne? Ovo je prilično sistematično“, rekao je demokratski poslanik Brendan Bojl iz Filadelfije.

„Ovo je čvrsta republikanska pobeda, i najveća republikanska pobeda predsedničkog kandidata od Ronalda Regana 1984. godine“ u Pensilvaniji.

Čak su i prednosti kojima se Harisov tim dugo hvalio – njena profesionalna igra na terenu naspram Trampove grupe MAGA aktivista i pobunjenika milijardera, zajedno sa uočenom snagom demokrata širom predgrađa, otupeli.

I unutar kampanje, neki izabrani zvaničnici i stratezi su upozoravali da ne samo da njihova operacija kasni, već se i loše vodi.

Tri nedelje pre dana izbora u Pensilvaniji, najvećoj kolebljivoj državi, jevrejske demokrate i njihovi saveznici sastali su se iza zatvorenih vrata sa zvaničnicima Haris u Pitsburgu, kazale su četiri osobe koje su prisustvovale diskusiji ili su bile obaveštene o njoj.

Rekli su da operacija surogata nije na nivou, žalba je odjeknula u drugim ključnim državama.

Rekli su da timu iz Pensilvanije nedostaju odnosi sa ključnim izabranim zvaničnicima; da je ovo važno jer je značilo da se validatori nisu efikasno koristili da bi se ubedili glasači da podrže kandidata kojeg jedva poznaju.

„Ne postoji količina reklama na društvenim mrežama, TV reklama ili intervjua za podkast ili bilo čega što možete da uradite što bi moglo da utiče na ljude jer su njihovi listići ubačeni i oni ne mogu da se vrate i promene“, rekao je drugi demokrata.

Širom države, u Filadelfiji, Latinoamerikanci i Afro demokrate održali su slične privatne sastanke sa timom Haris u nedeljama koje su prethodile izbornom danu, gde su iznele mnoge od istih pritužbi.

A u sredu su demokrate takođe počele da upiru prstom u tim Haris za podatke.

Strateg demokrata iz Pensilvanije, kome je odobrena anonimnost da slobodno govori, rekao je da je njena kampanja predviđala veći odziv u ključnim okruzima kao što su Čester i Montgomeri u predgrađu Filadelfije.

Čini se da je slobodni i nestrateški Tramp maskirao tišu, a ipak krajnje efikasnu kampanju koju su njegovi savetnici vodili u reklamama koje su danima maltretirale Haris bez ikakvih odgovora.

Dok su demokrate predvođene Future Forward PAC pokrenule neviđenu potrošnju na bojna polja sa fokusom na Haris kao ratnicu srednje klase, Tramp i njegovi saveznici potrošili su desetine miliona na mesta koja su ostavila visceralniji trag — poput onih sa podrškom Haris za pružanje medicinske nege u vezi sa tranzicijom polova koju finansiraju poreski obveznici za pritvorene imigrante i federalne zatvorenike.

Drugi su hvatali njenu nespremnost da se odvoji od Bajdena.

Nije da demokrate nisu ponudile upozorenja o onome što su prikazali kao Trampove oligarhijske namere, objasnio je demokrata blizak kampanji.

Umesto toga, plašili su se da je on već bio tako dobro definisan da je trebalo više pažnje da se usmeri na definisanje njenih prioriteta i upućivanje konkretnih apela crnim i latinoameričkim glasačima.

Harisova je imala samo više od 100 dana da pokrene svoju kampanju – nešto što demokrate koje je najbolje poznaju vide kao prednost, oslobađajući je ideološki prepunih predizbornih izbora i strogosti dugotrajne opšte izborne kampanje.

A njen plan je bio relativno jednostavan. Čak i pre nego što su demokrate izbacile Bajdena sa vrha liste, Haris je tiho postavila temelje za svoju kampanju nedeljama ranije kada je okupila nekoliko svojih vrhunskih savetnika i nekoliko bliskih saveznika da počnu da se pripremaju za ono što su zamislili da će biti potpredsednička debata.

Plan je bio da se kandiduje kao broj 2 za Bajdena: da izbori budu referendum o Trampu, a ne o njenom nepopularnom šefu, koji je bio u sukobu sa demokratama.

Haris i njen tim bili su pod izuzetno komprimovanim vremenskim okvirom. Morala je da sredi svoje novo osoblje u Vilmingtonu i na ključnim bojnim poljima i da sastavi jezgro unutrašnjeg kruga; kanalisati bujicu donacija koja je počela da se sliva u kasu kampanje; izaberite saigrača; pripremi se za debatu sa Trampom; održi govor o prihvatanju u DNC-u, a zatim sprovede plan debate. Sve je išlo po planu.

Suština Haris, iz koje su proizašle njene taktičke odluke, bila je ideja da ona predstavlja sigurniju opciju.

Zato je provela toliko vremena u kampanji sa republikancima i nikad trampistima; zašto se retorički ogrnula u američku zastavu i nemilosrdno reklamirala sopstveno vaspitanje srednje klase dok je bombardovala etar porukama o Trampovoj opasnoj ekonomskoj politici.

Zbog toga je želela da se pojavi kao kandidatkinja za red i zakon koji je želeo da spreči da zemlju preuzme osuđeni zločinac.

Zato se nije oslanjala na razgovore o istorijskoj prirodi svoje kandidature i nominacije.

Nakon što se smirilo početno oduševljenje među demokratama, Haris je počela da se suočava sa pitanjima medija – i kritikama Trampa i njegove kampanje – zbog toga što nije dala intervjue glavnim novinskim kućama.

Haris je trebalo više od mesec dana pre nego što je sela za svoj prvi produženi intervju, a zatim je otišla samo u nekoliko odabranih emisija i prijateljskih medija.

Međutim, propustila je priliku da odaje čak i najmanji dašak za koji je shvatila da bi ljudi i dalje mogli imati pitanja o tome kako je mogla odlutati tako daleko od jednog pitanja do drugog.

I druge kalkulacije koje je Haris napravila, barem interno, izgledale su još rizičnije – posebno odbijanje da se odvoji od Bajdena, čak i nakon što joj je predsednik javno ponudio svoju dozvolu da to učini.

Njeni pomoćnici u kampanji naglasili su da je to granica koju nije želela da pređe, nudeći da će to potkopati niz javnih izjava koje je dala o predsedniku i napraviti rupe u njenom sopstvenom zapisu o dostignućima u Beloj kući.