Kamala Haris će uskoro ostati bez posla – čime će se baviti?

Tramp je postigao uspeh sa Hispanoamerikancima i crnim Amerikancima, i u ruralnim i urbanim sredinama.

Što je još gore, podrška Haris među ženama (53 procenta) opala je u poređenju sa podrškom predsednika Bajdena (57 procenata) 2020.

Posle tako ponižavajućeg poraza, šta je sledeće za Haris?

Haris bi mogla ponovo da pokuša da se kandiduje za predsednicu. Mogla bi i da se povuče u miran privatni život i da se opusti na plaži.

Mogla bi se pridružiti neprofitnom svetu i tamo se boriti za građanska prava. Mogla bi se pridružiti mejnstrim medijima ili pokrenuti sopstveni podkast.

Ili bi mogla da uradi kao što je uradio Džon Kvinsi Adams: da ode u Kongres i predstavlja nezastupljene.

Kamala Haris je odrasla u četvrti niže srednje klase. Njeni roditelji, koji su se upoznali na Univerzitetu u Berkliju, bili su uključeni u pokret za građanska prava, odvodeći Haris na protest dok je još bila beba u kolicima. Ovo je duboko uticalo na nju.

Haris je napredovala kroz pravni fakultet i na kraju postala državna tužiteljka Kalifornije, senatorka i potpredsednica.

Ali sada te moći nema.

Postojao je trenutak koji ju je zamalo doveo do predsedništva, tokom demokratske debate 2020. godine, kada je Haris osporila raniji stav Džoa Bajdena o bus prevozu.

„U Kaliforniji je bila jedna devojčica“, priseća se Haris, koja se „svakog dana vozila autobusom u školu“ kao deo „drugog razreda za integraciju svojih javnih škola“.

Sa drhtanjem u glasu, otkrila je: „Ta devojčica sam bila ja“.

Haris je shvatila da je prilika za bolje obrazovanje od vitalnog značaja za njen položaj na toj sceni. Želela je da ima moć kako bi mogla da pomogne devojčicama poput nje.

Haris ima samo 60 godina. Pred njom je dug život. Ona ne mora da prestane da se bori za građanska prava jer je izgubila predsedničku funkciju, piše The Hill.

Džona Kvinsija Adamsa pobedio je Endrju Džekson na izborima 1828. Adams je bio strastveni branilac građanskih prava i jednake zastupljenosti.

Umesto da se vrati privatnom životu ili pokuša da osveti svoj poraz, Adams je odlučio da služi u Kongresu i izabran je za predstavnika iz Masačusetsa 1830.

Dok je bio u Kongresu, Adams se založio za američki temeljni princip prava na predstavljanje. On se zalagao protiv „pravila gag“ (pravilo koje je zabranjivalo diskusije o ropstvu u Predstavničkom domu).

Ulagao je peticije za porobljene osobe, tvrdeći da imaju pravo da budu zastupani. Godine 1841. branio je grupu Afrikanaca koji su uhvaćeni i ilegalno prevezeni na španski brod La Amistad. Svađao se pred Vrhovnim sudom i obezbeđivao njihovu slobodu.

Adams je postigao više za građanska prava i jednaku zastupljenost u Predstavničkom domu nego ikad kao predsednik. On je izabrao suštinsku reformu umesto simbolične moći. Istorija ga često pamti kao čoveka kome se Endru Džekson osvetio, ali u stvarnosti, on je bio poslušni sluga koji se zalagao za nezastupljene i bio je ujedinjen sa Džeksonom tokom krize 1832.

Zakon o građanskim pravima iz 1964. godine okončao je segregaciju i ojačao pravo glasa, konačno proširivši pravo zastupanja za koje se borio Džon Kvinsi Adams.

Međutim, od tada se stanovništvo skoro udvostručilo, sa 191 milion na preko 330 miliona. Dok se Zakon o građanskim pravima iz 1964. u principu bavio jednakom zastupljenošću, dramatičan porast stanovništva je razvodnio ovo predstavljanje tokom vremena.

Svaki predstavnik 1964. predstavljao je oko 439.000 ljudi, sada svaki predstavlja oko 756.000 ljudi.

Haris bi mogla da ode u Kongres i napiše novi zakon o raspodeli koji će osigurati da svaki Amerikanac, bez obzira na poreklo, ima bližu vezu sa svojom vladom i adekvatnu zastupljenost.

Ona bi, takođe, mogla da izgradi dvopartijsku koaliciju koja bi bila ujedinjena ako dođe do bilo kakve ustavne krize između ovih i sledećih predsedničkih izbora.

Život predstavnika u Kongresu nije tako glamurozan kao što se misli. To je nezahvalan posao, a istorija često dovodi članove u nepoznatost. Iako su mnogi poslednjih godina koristili svoje pozicije moći za profit, istorijski gledano, to nije posao za bogate i moćne.

To je posao za poslušne kao što je Džon Kvinsi Adams, koji reprezentaciju stavlja iznad lične ambicije.

Šta će Haris sledeće uraditi verovatno će odrediti kako će je istorija pamtiti.