Prošlogodišnji prolećni i letnji raspust značajno je pogođen izbijanjem COVID-19, zbog ograničenja putovanja, promena u putničkim preferencijama, kao i drugih mera predostrožnosti preduzetih kao odgovor na pandemiju.
Kao rezultat, turizam je bio među sektorima koji su najviše pogođeni pandemijom, iako se uticaj razlikuje u zavisnosti od vrste turizma.
Tokom visoke turističke sezone (april do septembra 2020. godine), broj noćenja u turističkom smeštaju EU zabeležio je pad od 56 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. Pad je bio veći za međunarodni (-74 odsto) nego za domaći turizam (-38 odsto), izveštava Eurostat.
Između aprila i septembra 2020. godine, hoteli i slični objekti zabeležili su najveći pad (-63 odsto) u poređenju sa istim periodom 2019. godine), a posle njih slede zakupljeni smeštaji (-49 odsto).
Kampovi u EU bili su najmanje pogođeni tip turističkog smeštaja (-38 odsto). Slično kao i u čitavom sektoru, noćenja u kampovima više su pala za međunarodni (-57 odsto) nego za domaći turizam (-26 odsto).
Noći provedene u kampovima između aprila i septembra 2020. godine smanjile su se u svim državama članicama EU u poređenju sa istim periodom 2019. godine, a najviše je pogođena Grčka (-57 odsto).
Estonija, Litvanija, Hrvatska i Španija zabeležile su pad za više od 50 odsto tokom ovog perioda. Na drugom kraju skale, Češka, Danska, Holandija i Nemačka primetile su pad od manje od pet odsto.
Kada se posmatra broj noćenja domaćih turista u kampovima u EU, situacija se razlikuje. Za razliku od opšteg razvoja, broj noćenja je porastao u 10 država članica EU (sa raspoloživim podacima) između aprila i septembra 2020. u poređenju sa istim periodom 2019. Najveći porast zabeležila je Slovenija (+ 76 odsto), a slede Austrija (+ 32 odsto) i Belgija (+ 25 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.