Kanada će da proda sankcionisanu rusku imovinu i da novcem od toga pomogne Ukrajini

„Tražimo mogućnost ne samo da zaplenimo, već i da odobrimo konfiskaciju imovine sankcionisanih pojedinaca i pravnih lica i time obeštetimo (ukrajinske) žrtve“, rekla je u sredu ministarka spoljnih poslova, Melani Žoli.

Premijer Džastin Trudo rekao je novinarima da Kanada traži „načine da dalje kažnjava“ oduzimanjem imovine onih koji su sankcionisani.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Kanada je uvela sankcije za „više od 1.100 ljudi i pravnih lica“ koja su saučesnici vlasti predsednika Vladimira Putina. Deo tih sankcija je preduzet u koordinaciji sa saveznicima.

„Mi smo prva zemlja G7 koja je ponudila nov mehanizam (prodaje sankcionisane imovine) jer verujemo da će to funkcionisati“, objasnila je ministarka novinarima i dodala da nema „jasnih procena“ o tome kolike sume bi mogle da budu prikupljene ovim novim mehanizmom.

Melani Žoli je ipak precizirala da je „imovina ruskih oligarha u Kanadi znatna“.

Pored nove odredbe o tome uvedene u Parlamentu u utorak, Kanada je najavila i nove sankcije, ovog puta protiv „11 visokih zvaničnika i 192 člana narodnih veća takozvanih narodnih republika Luganska i Donjecka“.

„Kanada neće skrštenih ruku gledati kako predsednik Putin i njegovi saučesnici nekažnjeno pokušavaju da prekrajaju granice Ukrajine“, dodala je šefica kanadske diplomatije uz želju da „Ukrajina pobedi“.

Sankcije za ta 203 dodatna lica su dodatne naa nekoliko drugih ograničenja najavljenih u poslednja dva meseca. To su zamrzavanje sredstava, zabrana transakcija i nemogućnost ulaska u Kanadu.

Otava je prošle nedelje krenula stopama drugih zapadnih zemalja sankcionisavši dve ćerke predsednika Putina, kao i ženu i ćerku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

Kanada želi da ponovo otvori svoju ambasadu u Ukrajini, koja je zatvorena 12. februara zbog eskalacije tenzija pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Kanadske diplomate su otputovale u Poljsku, gde su od tada.