Kandidat za kancelara: Olaf Šolc veruje u sebe

U septembru 2024. u intervjuu za berlinski list „Tagesspiegel“, Olaf Šolc (SPD) je upitan šta bi želeo da jednog dana piše u istorijskim knjigama o njegmu kao kancelarsu. Kratak i suv odgovor 66-godišnjaka glasio je: „Mislim da bi političari trebalo da budu oprezni kada o tome razmišljaju pre ili tokom svog mandata.“

U međuvremenu, možda bi ipak malo razmislio o tom odgovoru. Njegova vladajuća koalicija socijaldemokrata, Zelenih i liberala (FDP) raspala se pre isteka mandata. Ako SPD izgubi na prevremenim izborima 23. februara 2025. i demokršćanska Unija CDU/CSU preuzme kancelarsku funkciju, Šolc će završiti mandat kao kancelar sa najkraćim stažom među četvoricom socijaldemokratskih kancelara u istoriji Savezne Republike Nemačke, prenosi DW.

Stoički optimista

Međutim, Olaf Šolc se nada pobedi. Jednako nepokolebljiv kao što je bio na saveznim izborima 2021. Tada, baš kao i sada, SPD je tri meseca pre izbora imao podršku od oko 15 odsto birača, a Šolc je bio ismevan zbog svog stoičkog optimizma. A CDU je napravila nekoliko grešaka previše, pa su na kraju socijaldemokrate pobedile sa 25,7 odsto glasova.

Tokom političke karijere, Šolc se suočavao s mnogo teških i kritičnih situacija. Međutim, kao kancelar, za tri godine nego morao je da rešava više problema nego gotovo bilo koji njegov prethodnik. Samo tri meseca nakon što je stupio na dužnost, Rusija je napala Ukrajinu.

Od tada se postavlja pitanje – kako Nemačka može vojno podržati Ukrajinu, a da sama ne bude uvučena u rat. Šolc je na ovo pitanje uvek odgovarao na način koji je delovao kao oklevanje. On to naziva razboritošću. Ipak, rat je imao posledice: energetska kriza, inflacija, pad ekonomije. Dodatno su se pojavili evropski spor oko azila i veliki izborni uspesi desničarskih ekstremista.

Najnepopularnija vlada koju je Nemačka ikada imala

Koalicija SPD-a, Zelenih i FDP-a (nazvana semaforskom zbog boja stranaka) bila je savez pun političkih protivrečnosti, formiran iz potrebe za parlamentarnom većinom. Suprotnosti između dve leve stranke i jedne ekonomski liberalne stranke, dugo nisu mogle da se prevaziđu. Semaforska koalicija svojim stalnim sukobima postala je najnepopularnija vlada koju je Nemačka ikada imala.

Ipak, i ovde se vidi Šolcova nepokolebljivost. Čini se da ga nikada nije pogađao gubitak poverenja među građanima, kao ni činjenica da je postao jedan od najnepopularnijih kancelara. Njegov moto je: registrujte ankete, ali ih ne komentarišite niti zasnivajte politiku na njima. I uvek imajte na umu da je sve moguće.

Politički uspon: Od stranačke omladine do kancelara

Funkcija kancelara za Šolca predstavlja krunu njegove decenijama duge političke karijere. Počeo je u omladini SPD-a, gde je kao zamenik predsednika zastupao radikalno socijalističke i antikapitalističke teze. Između učlanjenja u SPD kao student 1975. i izbora u Bundestag 1998, radio je kao advokat za radno pravo u Hamburgu, gde je naučio kako funkcioniše poslovni svet i nezavisno preduzetništvo, što ga je oblikovalo kao političara.

Političke veštine sticao je kao senator (ministar) unutrašnjih poslova u Hamburgu, savezni ministar rada u prvoj velikoj koaliciji pod kancelarkom Angelom Merkel i dugogodišnji gradonačelnik Hamburga. „Ako od mene tražite liderstvo, dobićete ga“, rekao je prilikom preuzimanja dužnosti 2011. U Berlin se vraća 2018. kao ministar finansija i vicekancelar u drugoj velikoj koaliciji pod Angelom Merkel.

„Šolcomat“

Od 2002. do 2004. godine, kao generalni sekretar SPD-a uz tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera, stekao je nadimak„Šolcomat“. List „Cajt“ spojio je njegovo prezime i reč „automat“ aludirajući na tehničke fraze koje je koristio, zvučeći poput mašine koja bez emocija plasira politiku.

Tokom godina koje su usledile, Šolc nije uspeo da se oslobodi imidža dosadnog birokrate lišenog humora. Sam sebe vidi kao pragmatičara orijentisanog na činjenice, koji ne voli da žuri s odlukama. Olaf Šolc nije čovek velikih reči, već neko ko govori samo onoliko koliko je neophodno. On pokušava da radi što tiše i efikasnije.

SPD ga nije želeo za predsednika stranke

Olaf Šolc je kasno naučio da politika uključuje ne samo prenošenje političkih poruka, već i predstavljanje sopstvene ličnosti. U jesen 2019. kada su kandidati SPD za stranačko vođstvo putovali po Nemačkoj, tadašnji ministar finansija odjednom je izgledao potpuno drugačije. Delovao je emotivnije, pristupačnije i srdačnije nego inače.

Kao i uvek, bio je siguran u sebe i nije skrivao uverenje da ima najbolje šanse za mesto predsednika SPD-a. Međutim, iznenađujuće je izgubio. Jedan od razloga za to bio je taj što je stranka želela vođstvo koje je više levo orijentisano.

Od gubitnika do kandidata za kancelara

Ovaj poraz još jednom je pokazao Šolcovu sposobnost da, uprkos svemu – ide dalje. Usredsredio se na rad u vladi kao ministar finansija i prepustio novoizabranim liderima da vode SPD. Ostao je lojalan i uzdržan, izbegavajući bilo kakve napade na politički neiskusne lidere Saskiju Esken i Norberta Valtera-Borjansa, u nadi da bi mu jednog dana mogli ukazati poverenje.

Zaista, ovaj dvojac ga je kasnije imenovao za stranačkog kandidata za kancelara, svestan da oni sami nisu pogodni za tu ulogu. Šolc je, s druge strane, bio kandidat s političkim iskustvom. Tokom pandemije koronavirusa, kao ministar finansija, stekao je dodatne poene brzom reakcijom u vidu kredita i finansijske pomoći.

Ćutljivi kancelar

Kao kancelar, držao se svog pravila da govori samo onoliko koliko je apsolutno neophodno. Ipak, nije prepoznao da su u ovoj ulozi potrebne veće komunikacione veštine. Šef vlade koji ćuti čak i u najvećim krizama, koji retko pronalazi prave reči, nije dobro prihvaćen među građanima.

Koliko god su javnost i njegova stranka od njega tražili da promeni stil, da više govori, bude pristupačniji i ponekad emotivniji, Šolc je ostajao isti. Jednostavno je puštao da kritike skliznu s njega.

Nizak rejting kancelara naveo je pojedine članove SPD-a da se zapitaju da li bi stranka imala veće šanse na izborima 2025. s ministrom odbrane Borisom Pistoriusom na čelu. Pistorius, koji je prema anketama već mesecima najpopularniji političar u Nemačkoj, sredinom novembra je podržao Šolca, čime je uklonio neizvesnost.