„Kao da je neko uzeo život iz mojih ruku“: Kako su tri Ukrajinke pobegle od ruske invazije

Obe su živele u Kijevu.

Njih dve se trenutno nalaze u Londonu, a uz pomoć Ukrajinskog instituta, novinari i novinarke iz Srbije bili su u prilici da čuju njihove priče.

Marina je prvog dana rata pobegla sa svoje dvoje dece i majkom.

Ispričala nam je da je mnogo bila uplašena, da je joj je sve bilo strašno.

Marijana dodaje da neki Ukrajinci i Ukrajinke nisu želeli da odu iz Kijeva, jer im muževi i stariji sinovi ne mogu da napuste zemlju, pa tako i te žene nisu htele da napuste njih, “što je normalno”.

“To je kao ruski rulet, veoma je opasno, nikad ne znate da li će neka raketa da pogodi vašu zgradu”, kaže Marijana.

Marina priča da je sa decom prvo prebegla u Poljsku, pošto su Poljaci otvorili vrata za ukrajinske izbeglice.

U Poljskoj je ostala dva meseca, gde se prijavila za britansku vizu.

Kada ju je dobila, otišli su u London gde se i danas nalaze.

Marijana ima ćerku u Londonu. Ona je u britanskoj prestonici završila studije i udala se, tako da Marijana trenutno živi sa njima.

Provela je neko vreme pre toga na Zapadu Ukrajine, potom u Rumuniji dve sedmice, da bi onda došla u London 18. marta prošle godine.

I Marina i Marijana su mislile da će se rat završtiti za dve-tri sedmice, ali sada shvataju da će trajati dugo.

Jednostavno nisu verovale da će doći do ruske invazije, koja im je promenila čitav život.

Marina je odlučila sat vremena nakon početka invazije da će da pobegne iz Kijeva sa porodicom.

Ona kaže da je u julu i septembru prošle godine išla u Kijev zbog posla, pošto se bavi advokaturom, ali da je odlučila da više ne putuje u Ukrajinu jer je postalo veoma opasno.

Dan na poslu joj je počinjao minutom ćutanja, a završavao se sirenama i bombama, te da više nije mogla to da podnese.

Marijanina sestra trenutno živi u Ukrajini.

Boravila je kratko u Londonu, ali se vratila u Kijev jer se nadala da će da nastavi da radi pošto je stručnjakinja u oblasti energije.

Međutim, trenutno ne može da radi jer je opasno.

Marininu priču čini teže činjenica da joj otac živi u Rusiji i da veruje Putinu.

“On gleda rusku televiziju i sve im veruje. Kaže mi: “Videćeš da je Putin u pravu”. Ne mogu da shvatim kako ne veruje meni već veruje Putinu. Čak nije poverovao u to da je raketa pogodila kuću njegovog prijatelja”, priča Marina.

Marijana smatra da ni posle Putina neće biti bolje, jer može da ga nasledi neko još gori.

One se zahvaljuju bogu na životu u Londonu… Kažu da su Britanci veoma ljubazni prema njima.

I Lana je pobegla iz Kijeva sa svojim autističnim sinom.

I oni su prvo boravili u Rumuniji pre nego što su dobili britansku vizu i otišli u London.

“Ja sam imala svoj biznis u Ukrajini, porodicu, prijatelje… Ne mogu da verujem da se ovako nešto dešava u 21 veku”, priča Lana.

Njena mama je ostala u Ukrajini, ne želi da je napusti.

“Kaže mi da je preživela Drugi svetski rat, te da će preživeti i ovaj rat”, objašnjava Lana.

Ona ukazuje da su mnogi Ukrajinci i Ukrajinke poginuli, da su mnoge kuće uništene…

“Kao da je neko uzeo moj život iz mojih ruku. Život u Londonu je lep, ali je drugačije kada si ovde kao izbeglica”, kaže Lana.

Kako naglašava, Putin neće stati i svet mora da se ujedini u tome da ga zaustavi.

“Ukrajina je prva na udaru, samo je pitanje vremena kada će to biti neka druga država…”, smatra ona.

Njenom sinu, koji ima autizam, je veoma teško da se navikne na život u Londonu

Još uvek nema prijatelje.

U Ukrajinskom institutu sve tri uče engleski jezik.