– Nakon 26 godina čekanja i slušanja negiranja, poricanja i omalovažavanja kako žrtava genocida tako i preživjelih, dočekali smo da možemo krivično goniti negatore. Kao građanin, legalista i neko ko je preživio genocid, iskoristio sam svoje zakonsko pravo, kaže za Danas Ćamil Duraković, predsednik Skupštine Opštine Srebrenica, koji je u sredu, kada je počela primena zakona o negiranju genocida, podneo krivičnu prijavu protiv Branimira Đuričića, novinara Radio televizije Republike Srpske.
Prijavu protiv novinara je podneo zbog tvita koji je Đuričić postavio na svom nalogu. Televizija precizira da je prijava podneta zbog tvita Đuričić je, uz konstataciju da su odredbe zakon o negiranju genocida stupile na snagu, kao i da uvažava sve žrtve, napisao „kao potomak žrtava istinskog genocida, jasenovačakog ….“ da u Srebrenici nije bilo genocida.
U izjavi za Danas, Duraković ističe da koliko god kome neodgovaralo, država Bosna i Hercegovina postoji. „Ona je demokratska, ima svoj ustav i zakone. Entiteti su dio države i zakoni države su nepobitno primjenjivi na cijelom teritoriju BiH“.
Komentarišući odluku člana Predsedništva Bih Milorada Dodika da se sam prijavi Tužilaštvu, Duraković je kazao da „Dodik od svoje frustracije, politikantskim nastupima manipuliše već uveliko izmanipulisanu javnost kako bi ostao na vlasti“. Naš sagovornik dodaje da se entitet Republika Srpska zajedno sa njenim građanima „nalazi na samoj socijalnoj margini“.
Narodna Skupština Republike Srpske na sednici u petak (30.07) raspravljaće o izmenama Krivičnog zakona RS kao odgovor na zakon Valentina Incka. Zakonskim predlogom, Republika Srpska predviđa zatvorsku kaznu do 15 godina za nazivanje Srpske „genocidnom tvorevinom“.
Pred BiH, ali i regionom je izazov kako dopune Krivičnog zakona implementirati, ukazuju stručnjaci. Velma Šarić, predsednica Centra za postkonfliktna istraživanja za radio Slobodna Evropa kaže da ako se pogledaju iskustva zemalja koje imaju slične probleme, postkonflikte zemlje poput Sri Lanke, Ruande ili Nemačke, koja, kaže, nekako i vodi u polju suočavanja s prošlošću, znamo da je taj period dug i da će verovatno biti i mukotrpan i ispolitizovan.
Ipak, „ovaj zakon menja mnogo, jer postoji normativ koja sprečava poricanje, ne samo genocida, nego i drugih ratnih zločina što je jako važno“, kaže Šarić. Dodaje da će verovatno biti izazova oko metodologije, mapiranja i određivanja šta je to što se u stvari dokazuje da je počinjeno negiranje genocida, ali zaista ima jako puno dobrih praksi.
„I Nemačka i Austrija su zemlje koje prednjače po pitanju zakona o poricanju holokausta ili drugih zločina iz mržnje“, kaže Šarić, navodeći da je zakon o zabrani negiranja genocida i drugih ratnih zločina od izuzetnog značaja za prevenciju i edukaciju mladih naraštaja, te da je pomirenje jedan od 14 prioriteta koje Evropska unija traži od BiH na putu pridruživanja ovom bloku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
