„Kao umetnik, ja sam ogledalo svog društva“: Južnoafrikanac koji pretvara plastiku u portrete

Njegov medij je plastično smeće koje sakuplja sa lokalnih deponija i gradskih ulica. „Životinje umiru, ribe u okeanu umiru – zbog ovog materijala i zbog nas kao ljudskih bića“, rekao je Buthelezi. „Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost.

Umetnik i aktivista Butelezi (56) prvi je pronašao svoj talenat za kreativce kao dečak u ruralnom Kvazulu-Natalu u Južnoj Africi. Izvajao je glinene figurice stoke oko svog sela: krave, konje i koze.

Odrastao sam uz očeve životinje, stoka je bila važan deo mog života“, rekla je Butelezi. Ali nije sve u ovom ruralnom okruženju bilo prirodno.

On je objasnio da je plastična stelja bila toliko česta na pašnjacima da je postala nepoželjan deo redovne ishrane krava. „Videli bismo ove krave kako umiru jer su jele plastiku“, rekao je Buthelezi.

Pet decenija kasnije, Južna Afrika i dalje ima ozbiljan problem zagađenja plastikom. U 2018. godini, 107.000 metričkih tona plastičnog otpada iz Južne Afrike završilo je u morskom okruženju.

Studija iz 2015. pokazala je da je ta zemlja jedna od 20 najvećih svetskih faktora koji doprinose zagađenju mora plastikom.

Pošto plastični otpad raste širom sveta, Buthelezi koristi svoj rad kako bi istakao i borio se protiv ovog problema.

Praktična plastika

Buthelezijeva upotreba otpada nije uvek bila u odbrani životne sredine; prvo je počeo da koristi plastičnu smeću za svoju umetnost jer nije mogao da priušti tradicionalnije medije.

Sa 22 godine, kada je zemlja još bila pod aparthejdom, upisao se na redovnu nastavu u društvenoj umetničkoj školi u Sovetu, gradu u Johanesburgu. Sa sobom je poneo samo dva ćebad, vrlo malo novca i mnogo optimizma. Tamo je živeo u maloj sobi i radio povremene poslove između časova da bi sebi priuštio kiriju i hranu. Nije imao novca za materijal.

„Bile su to 80-te, a Južna Afrika se suočila sa ovom prelaznom fazom u kojoj je politika bila veoma nestabilna“, rekao je Butelezi.

Na starim porodičnim fotografijama, južnoafrička umetnica rekonstruiše život svoje pokojne majke

On je dodao da politička klima ne pruža mnogo mogućnosti mladim crnim Južnoafrikancima koji pokušavaju da izgrade svoju karijeru, posebno onima iz opština. Glavni problem je bio nedostatak finansijskih sredstava.

Butelezi je objasnio da u opštinama nije bilo formalnog školovanja, a institucije u zajednici, poput njegovog koledža, nisu dobile podršku od države.

„Škola nas je upoznala sa stvarima poput kolaža – korišćenjem starih časopisa za stvaranje umetničkog dela ako nemate novca za boje“, rekao je Buthelezi. „Bez tih otmjenih tradicionalnih načina stvaranja umetnosti, proširili smo naš način gledanja na umetnost i život.

„Pored mog studija na koledžu bilo je deponije“, priseća se on. „Video sam sve ove briljantne boje, ove materijale… i rekao sam sebi, šta mogu da uradim da shvatim ovu plastiku koja je svuda?“

Počeo je da skuplja plastičnu smeću za „farbanje“ umesto skupih uljanih boja. Razvio je tehniku korišćenja električnog toplotnog pištolja koji je proizvodio vrući vazduh da bi otopio plastiku, a zatim je primenio na reciklirano platno. Prema Buteleziju, ovo je ekološki prihvatljivije od upotrebe plamena za topljenje plastike i ne ispušta štetne pare u atmosferu.

Nakon što je završio studije na Afričkom institutu za umetnost, a potom i u Johanesburškoj umetničkoj fondaciji, nastavio je da je stekao naprednu diplomu iz likovnih umetnosti na Univerzitetu Vitvatersrand.

Kako je njegova karijera napredovala, prisećao se svojih iskustava sa plastikom iz detinjstva i uloge koju je plastično zagađenje odigralo u smrti mnogih krava njegovog oca. Do 90-ih, Butelezi je bio profesionalni umetnik i bio je odlučan da iskoristi inovacije u umetnosti za dobro planete.

„Kao umetnik, ja sam ogledalo svog društva“

Butelezi i dalje radi radove koristeći isti metod topljenja otpadne plastike. Radovi su figurativni i uglavnom istražuju iskustvo odrastanja u južnoafričkom gradu. Tokom svoje karijere koristio je svoju umetnost da obrazuje i započne razgovore o globalnom plastičnom otpadu. „Svet u kome danas živimo može da nam ponudi sve što nam je potrebno da stvaramo umetnost bez proizvodnje više“, rekao je on.

Buthelezi je držao izložbe, učestvovao na festivalima, vodio radionice i boravio u umetničkim rezidencijama u zemljama uključujući Nemačku, SAD, Barbados, Egipat, Australiju i Saudijsku Arabiju.

„Kao umetnik, ja sam ogledalo svog društva“, kaže Buthelezi. „Trebalo bi da razmislim o tome šta se dešava na terenu gde živim. A za njega je plastika ono što je „na zemlji“.

U martu je govorio na Južnoafričkom nacionalnom naučno-tehnološkom forumu o inovacijama u plastici, a krajem godine učestvovaće na festivalu umetnosti i životne sredine u Abu Dabiju.

Iako su njegovi napori dobili široku pohvalu, Buthelezi kaže da nisu svi bili toliko podrška. Neki ljudi kažu: „jednog dana ćeš ostati bez plastike i onda nećeš moći da radiš svoj posao“, rekao je on.

„Ne razumeju da bih ja bio srećan da se to desi. Za to se borim!“