“Kao Vegas, ali još gore”: Šarm el Šeik nije uspeo da “šarmira” učesnike samita Cop27

Egipatsko odmaralište, smešteno na južnoj obali Sinajskog poluostrva sa pogledom na Crveno more, već dugo privlači turiste koji odmor provode na ovom mestu preplavljenom blistavim hotelima i brojnim atrakcijama, među kojima su lažni rimski amfiteatar, replika piramide i veliki model dinosaurusa.

Ali, piše Gardijan, čini se da Šarm el Šeik nije uspeo da “šarmira” učesnike klimatskog skupa.

“To je kao da ste u Las Vegasu, ali nekako još gore”, požalio se jedan švedski delegat sa samita Cop27.

Za učesnike skupa često je bilo zbunjujuće iskustvo boraviti u Međunarodnom kongresnom centru Tonino Lamborgini, gde više puta tokom samita nije bilo hrane, vode, inetrnet veze ili temperature koja bi bila podnošljiva sredina između vreline sunca napolju i ledene atmosfere koju u zatvorenom prostoru stvaraju ogromni klima uređaji koji podsećaju na motore aviona.

Tokom prva dva dana, preko 30.000 delegata je moralo da se snalazi grickajući orahe ili hleb koji su prokrijumčarili iz hotela, dok se na kioscima podavala samo preskupa kafa i sladoled, za šta je trebalo po vrućini čekati u dugačkim redovima.

Kada je trećeg dana miris kuvane hrane konačno počeo da se širi kongresnim centrom, to je dočekano gotovo slavljenički, piše Gardijan.

“Nisam baš mnogo jeo ovde, nije bilo lako”, kaže Žan Su, američki klimatski aktivista.

Bilo je tu i drugih čudnih stvari.

Na mestu održavanja konferencije vlada nedostatak mapa i oznaka, zbog čega učesnici često zbunjeni dugo lutaju u potrazi za nacionalnim paviljonima ili toaletima.

Dobre namere organizatora da promovišu reciklažu i pošalju flotu električnih autobusa koji će prevoziti delegate rezultirale su gomilanjem smeća u kantama za reciklažu i stvaranjem dugotrajnih saobraćajnih gužvi.

Još veći i brojniji problemi javili su se ispred mesta održavanja skupa.

Uz pomoć omanje vojske sačinjene od pripadnika policije, obezbeđenja i agenata obaveštajne službe Mukhabarat koji su raspoređeni širom Šarm le Šeika, autoritarni režim Abdel Fataha al Sisija nastoji da uguši bilo koju vrstu neslaganja koja bi mogla da izbije na samitu, osim opštih klimatskih protesta.

Delegati koji dolaze na samit su “počašćeni” čudnim prizorom operativaca Mukhabarata koji – u odelima, sa naočarima za sunce i slušalicama u ušima – stoje raspoređeni na svakih sto metara duž puta pored prašnjavih polja koja okružuju mesto održavanja.

Neki aktivisti su se žalili da je prisustvo ovih agenata “nepodnošljivo”, a pojavili su se i izveštaji da su pojedini učesnici skupa podvrgavani nadzoru, maltertiranju i intenzivnom ispitivanju kako bi se utvrdilo da li predstavljaju moguću pretnju.

Osim toga, ispostavilo se da je za daunloudovanje zvanične aplikacije Cop27 neophodno dati egipatskoj vladi odobrenje da pristupi podacima o lokaciji i imejlovima korisnika.

S druge strane, hoteli su podigli cene do astronomskih nivoa i dešava se da od delegata koji su tek stigli traže više novca od onoga što je prethodno bilo dogovoreno.

I sami Egipćani su morali da se izbore sa mnogim problemima sa kojima se inače bore već mnogo duže od dve nedelje, koliko ukupno traje konferencija.

Sana Seif, sestra zatvorenog britansko-egipćanskog štrajkača glađu Alaa Abda el Fataha, našla se pre neki dan u fokusu pažnje pripadnika bezbednosne službe kada je stigla na Cop27 da bi tražila oslobađanje svog brata.

Pripadnici egipastkih obaveštajnih službi su, obučeni u civilna odela, pratili njeno kretanje, a jedan provladin član parlamenta, Amr Darviš, je pokušao da prekine njenu konferenciju za novinare.