Kapčan: Kamala Haris će nastojati da dopre do umerenih republikanaca

„U mnogim aspektima Kamala Haris zaista predstavlja budućnost Sjedinjenih Država, zar ne? Sjedinjene Države postaju zemlja sa sve manje belog stanovništva i sve je više multikulturalna, a Kamala Haris oličava taj trend“, ističe Kapčan.

On dodaje da će to prilično pomoći da se okupi progresivno krilo Demokratske partije, zatim mlađi birači koji nisu bili baš oduševljeni izborom pred kojim su se našli.

„Mislim da će Kamala Haris nastojati da dopre do centra, do nezavisnih, umerenih republikanaca, belkinja koje žive u prigradskim zajednicama u neodlučnim državama. Zato smatram da je ona u dobroj poziciji da iskoristi demografiju zemlje koja se menja“, navodi Kapčan.

Po njegovim rečima, veoma je važno napomenuti da je Tramp odabravši Džej Di Vensa (J.D. Vance) za potpredsedničkog kandidata pojačao zaokret ka desnici.

„Trampova biračka baza je veoma široka. Naime, 42 odsto američkih glasača su belci bez fakultetskog obrazovanja i većina njih podržava Trampa“, kaže Kapčan.

On ukazuje da je Donald Tramp impresivan kandidat.

„Popularan je u određenom segmentu američkog biračkog tela, ali ima i dosta mrlja. Osuđen je za krivična dela. Pokušao je da poništi izbore 2020. On je neko koga bi Kamala Haris mogla da pobedi“, smatra Kapčan.

On procenjuje da će na izborima dominitrati domaće teme.

„Rasprostranjeno je osećanje u zemlji da joj je još uvek potrebno isceljenje jer mnogi Amerikanci teško sastavljaju kraj s krajem. Američka srednja klasa decenijama trpi zbog plata koje stagniraju“, ističe profesor Univerziteta Džordžtaun.

Postavlja se i pitanje kako će se ishod američkih predsedničkih izbora odraziti na Balkan.

„Kada je reč o tome šta bi Srbi mogli da dobiju u slučaju Trampove pobede, a ne ako Kamala Haris postane predsednica SAD, teško mi da se setim skoro ičega. Priznanje Kosova je završena priča. Dakle, sasvim iskreno, ne vidim veliku razliku kada je u pitanju srpska zajednica ko god bude predsednik SAD-a, navodi Kapčan.

On očekuje da će se Srbija suočiti sa realnošću.

„Smatram da će Srbija verovatno kasnije nego ranije odlučiti da se okrene realnom životu, a to znači normalizacija odnosa sa Kosovom i prestanak flertovanja sa Rusijom. Mogu sa sigurnošću reći da će se to desiti. Zato je samo potrebno hrabro vođstvo u Beogradu, što do sada nismo videli“, ističe Kapčan.

Belac iz neodlučnih država, kandidat za demokratskog potpredsednika

RSE: Iako je potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) već dobila podršku dovoljnog broja delegata za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, to još uvek nije zvanično potvrđeno.

Da li će neko od demokrata istaći kandidaturu na konvenciji Demokratske stranke u avgustu, ili će svi stati iza nje jer vreme za kampanju za novembarske izbore curi?

Kapčan: Do sada je Demokratska partija delovala neverovatno brzo, entuzijastično se svrstajući iza Kamale Haris i da se ne suoči sa izazovom nekog drugog kandidata.

Procedure koje će se primeniti ostaju donekle nejasne. Pretpostavljam da će Demokratski nacionalni komitet (DNC) organizovati ad hoc, neformalno glasanje da bi stvorila situaciju u kojoj je ona pretpostavljeni kandidat.

Tada bi mogla da odabere kandidata za potpredsednika tako da sve bude spremno do održavanje konvencije u Čikagu u avgustu. Ona je već započela kampanju i ne vidim prepreke na tom putu.

Veliko je pitanje o kome mnogi razmišljaju ko će biti njen kandidat za potpredsednika.

Očekujem da će odabrati guvernera iz jedne od neodlučnih država (swing states), verovatno belog muškarca, kako bi izbalansirala demokratski tandem. Ali, to ćemo saznati u narednim nedeljama.

Mišel Obama nije zainteresovana za kandidaturu

RSE: Nekoliko značajnih ličnosti iz Demokratske stranke još nije zvanično podržalo njenu kandidatu, uključujući bivšeg predsednika Baraka (Barack) Obamu, mada američki mediji pišu da će to uskoro učiniti. Da li je razlog to što se njegova supruga, Mišel (Michelle), pominjala kao kandidatkinja, iako je ona to negirala?

Kapčan: Ne verujem da Mišel Obama ima bilo kakav interes da se kandiduje za predsednika Sjedinjenih Država.

Da jeste, već bismo čuli za to. Pretpostavljam da se predsednik Obama i drugi još nisu oglasili iz proceduralnih razloga, jer ne žele da se to protumači kao zaobilaženje procedura i spečavanje formalnog procesa eventualnog nominovanja i drugih kandidata.

Ali, kako vreme prolazi i kandidatura Kamale Haris bude sve više formalizovana, očekujem da skoro sve istaknute demokrate stanu iza nje kao kandidata.

Demokratska stranka nije ideološki jedinstvena

RSE: Pominju se još neka imena, poput guvernera Kalifornije Gevina Njusoma (Gavin Newsom), zatim guvernerke Mičigena Grečen Vitmer (Gretchen Whitmer). Dakle, ne očekujete da će neko od njih biti protivkandidat na konvenciji Demokratske stranke, već da će svi stati iza Kamale Haris.

Kapčan: Demokratska partija nije ideološki jedinstvena. Postoji jako progresivno krilo koje uglavnom predstavlja urbane centre na obali, zatim snažno centrističko krilo koje predstavlja zajednice u drugim delovima zemlje.

Poslednja stvar koju demokrate sada žele bitka među kandidatima koja vodi ka ideološkim lomovima unutar stranke. I kao posledica toga, mislim da nećete videti da bilo koja od figura koje ste spomenuli iznenada ospori Kamalu Haris i zatraži izbore tokom konvecije.

Sada se iza kulisa razmatra ko je najpogodniji za potpredsedničkog kandidata, kao što su guverneri pojedini država: Grečen Vitner, Gevin Njusom, zatim Džoš Šapiro (Josh Shapiro) iz Pensilvanije, Roj Kuper (Roy Cooper) iz Severne Karoline, Endi Bešir (Andy Beshear) iz Kentakija, Mark Keli (Mark Kelly) iz Arizone (bivši astronaut).

Mislim da će veći deo energije biti na to usmeren, a ne oko mogućih zamena za Kamalu Haris.

Kamala Haris predstavlja budućnost SAD

RSE: Čuju se komentari u američkim medijima da li je Kamala Haris najpogodnija da se suprotstavi Donaldu Trampu koji ju je optužio da je prikrivala Bajdenove zdravstvene probleme.

Osim toga, ona nije bila toliko u centru pažnje kao potpredsednica, kao Bajden u vreme kada je Barak Obama bio predsednik, Dik Čejni (Dick Cheney) u vreme Džordža Buša (George W. Bush) ili Al Gore tokom predsedničkog mandata Bila Klintona (Bill Clinton).

Kapčan: Mislim da će Kamala Haris biti veoma ubedljiv kandidat iz nekoliko razloga. Najpre, ona predstavlja novu generaciju vođa koju su mnogi Amerikanci tražili.

Mnogo je glasača gledalo nadmetanje između 81-godišnjeg Džoa Bajdena i 78-godišnjeg Donalda Trampa, koji su rekli da moramo bolje od ovoga. Sada će imati opciju kandidata iz mlađe generacije koja je žena i to afroameričkog i azijskog porekla.

Smatram da će to prilično pomoći da se okupi progresivno krilo Demokratske partije, zatim mlađi birači koji nisu bili baš oduševljeni izborom pred kojim su se našli.

U mnogim aspektima Kamala Haris zaista predstavlja budućnost Sjedinjenih Država, zar ne? Sjedinjene Države postaju zemlja sa sve manje belog stanovništva i sve je više multikulturalna, a Kamala Haris oličava taj trend.

Trampov dodatni zaokret ka desnici, Haris bi mogla da pobedi Trampa

Istovremeno, veoma je važno napomenuti da je Tramp odabravši Džej Di Vensa (J.D. Vance) za potpredsedničkog kandidata pojačao zaokret ka desnici.

Trampova biračka baza je veoma široka. Naime, 42 odsto američkih glasača su belci bez fakultetskog obrazovanja i većina njih podržava Trampa.

Odabravši Vensa sa svog potpredsednika, Tramp se opredelio za nekoga ko se dopada tom istom biračkom telu i ko iz njega potiče. Naime, iako Vens ima impresivno obrazovanje i dolazi iz deindustrijalizovanog grada u Ohaju, ali Tramp time ne širi svoju biračku bazu ka centru.

Mislim da će Kamala Haris nastojati da dopre do centra, do nezavisnih, umerenih republikanaca, belkinja koje žive u prigradskim zajednicama u neodlučnim državama.

Zato smatram da je ona u dobroj poziciji da iskoristi demografiju zemlje koja se menja. Budimo iskreni, Donald Tramp je impresivan kandidat. popularan je u određenom segmentu američkog biračkog tela, ali ima i dosta mrlja.

Osuđen je za krivična dela. Pokušao je da poništi izbore 2020. On je neko koga bi Kamala Haris mogla da pobedi.

RSE: Na izborima 2008. bilo je pitanje da li su Sjedinjene Države spremne za afroameričkog predsednika. Sada se zapravo postavlja dvodimenzionalno pitanje. Da li su SAD spremne za prvu ženu predsednicu, a uz to afroameričkog i azijskog porekla?

Kapčan: Mislim da je odgovor na to pitanje potvrdan, ali moraćemo da sačekamo nekoliko meseci da to saznamo.

Kako da Amerikanci sastave kraj s krajem?

RSE: Da li će Kamala Haris nastaviti kampanju na isti način kako je Bajden započeo? Već ste pomenuli da postoji promena u dinamici jer je ona mnogo mlađa od Donalda Trampa. Pre toga se Tramp fokusirao na Bajdenove godine. Kada je u pitanju suština politike, da li će je Haris nastaviti ili malo promeniti bar način prezentovanja svoje agende?

Kapčan: Smatram da još nemamo dobar uvid u stavove Kamale Haris o glavnim političkim pitanjima, jer kao potpredsednica generalno sledi predsednikovu liniju.

Pretpostavljam da će ona voditi kampanju više fokusiranu na domaću agendu, za razliku od Bajdenove kampanje kada je pobedio Donalda Trampa (2020. godine).

Rasprostranjeno je osećanje u zemlji da joj je još uvek potrebno isceljenje jer mnogi Amerikanci teško sastavljaju kraj s krajem. Američka srednja klasa decenijama trpi zbog plata koje stagniraju.

Ako pogledate ankete šta Amerikance trenutno najviše brine, pa to je inflacija, zatim migracije. Nema mnogo Amerikanaca koji kažu da su to Ukrajina, Kosovo, Srbija, Kina.

Zato mislim da će se kampanja uglavnom fokusirati na domaće teme, tokom koje će Kamala Haris izložiti plan kako da Amerikanci koji rade ponovo stanu na noge, poboljšavajući svoj standard.

Očekuje se prljava kampanja

RSE: Uglavnom smo govorili o Kamali Haris. Kakva će biti strategija Donalda Trampa? On je tokom debate na CNN-u u junu i kasnije pokušavao da dovede u pitanje Bajdenove kognitivne sposobnosti. Da li će sada u suočavanju sa mnogo mlađom Kamalom Haris promeniti pristup?

Kapčan: Pa, mislim da ćemo u izvesnoj meri videti više od istog. Tramp će uz tvrdnju da je Bajdenovo predsedništvo najgore u istoriji, sada tome dodati da je Kamala Haris bila njegova najbliža saradnica i da i ona snosi odgovornost. Dakle, ne očekujem dramatičnu promenu.

Doduše, pre nekoliko dana Vens je na predizbornom skupu nešto rekao u smislu da Kamala Haris čak ne voli svoju državu, tako da se može očekivati da će republikanci igrati na njenu rodnu kartu i rasno poreklo, iako je Tramp u govoru na republikanskoj konvenciji potencirao na jedinstvu i premošćavanju razlika u zemlji.

Pretpostavljam da će ovo biti prilično ružna kampanja i da će Tramp i Vens koristiti sve vrste argumenata za koje smatraju da su efikasni. Važno je imati na umu da je Kamala Haris bivši tužilac.

Ona zna kako da se održi na pozornici i zato mislim da će proći prilično dobro kada se sučeli direktno sa Donaldom Trampom.

Haris će podržavati Ukrajinu

RSE: Rekli ste da će domaća pitanja dominirati kampanjom. Pretpostavljam da će Kamala Haris, ako pobedi na ovim izborima, manje-više nastaviti Bajdenovu spoljnu politiku kada su u pitanju Ukrajina, Kina i druga ključna međunarodna pitanja?

Kapčan: Očekujem mnogo više kontinuiteta nego promena. Mislim da će široki obrisi spoljne politike ostali isti. Verovatno će biti promene strategije prema Ukrajini, bez obzira ko pobedi na američkim izborima.

Ako Tramp pobedi, obećao je da će prekinuti podršku Ukrajini. Mislim da bi Kamala Haris nastavila da podržava Ukrajinu, ali bi možda tražila prilike da se okrene diplomatiji imajući u vidu realnost sa svojevrsnim zastojem na terenu, zbog čega je možda vreme za novu strategiju sa fokusom na okončanje borbi.

Tako da mislim da će biti promena na ukrajinskom frontu posle izbora, bez obzira ko pobedi.

Ali, Kamala Haris će nastaviti da podržava Ukrajinu i nastojaće da joj osigura sve što je potrebno da se brani na duge staze. Nažalost, ne mogu da kažem isto za Trampa i Vensa.

Saglasnost republikanaca i demokrata oko Kine

RSE: Postoje i drugi veliki međunarodni problem poput Tajvana. Bajden je pre dve godine potvrdno odgovorio na pitanje da li će braniti Tajvan u slučaju kineske invazije. Kakva bi bila politika Kamale Haris?

Kapčan: Nema promene u tom pogledu. Ako postoji bilo kakva saglasnost o spoljnoj politici između demokrata i republikanaca, to je suprotstavljanje Kini.

Važno je imati na umu da je Tramp pokrenuo carine protiv Kine, zauzevši tvrđi stav o trgovini, započeo ovaj korak ka protekcionizmu. Bajden ne samo da je zadržao tarife, već ih je povećao. Stoga mislim da ćemo videte još više iste politike od oba kandidata.

Tramp je verovatno više fokusiram na trgovinska pitanja sa Kinom, a demokrate osim na trgovinu i na geopolitiku.

Takođe mislim da je Tramp, na kraju krajeva, veoma sklon transakcionom pristupu zbog čega je pomalo nepredvidivo kakva će biti njegova spoljna politika.

Ali, rekao bih da se politika prema Kini u širem smislu neće mnogo promeniti ako Kamala Haris postane predsednica, a videćete više kontinuiteta nego promene čak i ako republikanci uđu u Belu kuću.

Bez većih trzavica do izbora

RSE: Činjenica je da su Sjedinjene Države prilično polarizovane i podeljene po mnogim pitanjima. Nedavno smo bili svedoci dva događaja bez presedana.

Prvo, pokušaj atentata na Trampa i povlačenje aktuelnog predsednika iz trke što nije viđeno vremena Lindona Džonsona 1968. i Harija Trumana 1950. Postoji li rizik da nešto sličnog obima desi u narednom peridou, što bi uzdrmalo SAD?

Kapčan: Pokušaj atentata na Trampa bio je tragičan incident. Još ne znamo za motive i kako je 20-godišnjak koji je pucao došao na tu ideju. Tenzije u zemlji postoje i moguće je sporadično političko nasilje kako se budu približavali izbori.

Međutim, smatram da je američki sistem vitalan. Očekujem da će se kampanja odvijati organizovano bez većih incidenata, zatim sami izbori. Takođe, da prenos vlasti prođe bez trzavica bez obzira ko pobedi.

Bez promena u politici prema Balkanu

RFE: Od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, Balkan više nije visoko na listi prioriteta Bele kuće.

Trampova prva administracija je navodno podržala razmenu teritorije između Srbije i Kosova kao način da se normalizuju odnosi. Kasnije je organizovala potpisivanje Vašingtonskog sporazuma između Beograda i Prištine, ali je on uglavnom ostao samo na papiru.

S druge strane, Bajden je pokušao da nastavi američku politiku iz 1990-ih kao političar koji je i sam tada bio veoma aktivan na Balkanu. Dakle, kakvu će politiku voditi Bela kuća prema ovoj regiji ko god da dođe na vlast?

Kapčan: Mislim da se i Trampova i Bajdenova era mogu posmatrati kao period odlučnog ponovnog angažovanja na Balkanu jer su SAD bile veoma aktivne tokom raspada Jugoslavije, a zatim su posle 2001. veoma zauzete ratom protiv terorizma.

Stoga se može reći da su se poslednjih godina ponovo dodatno fokusirale na balkanska pitanja. Iako Tramp nije baš bio oduševljen atlantskim partnerstvom on se fokusirao na Balkan i njegov izaslanik, Rik Grenel (Rick Grenell) je bio angažovan na tim pitanjima.

Nakon Bajdenovog izbora, postojao je stabilan angažman uz Evropsku uniju, posebno u pokušajima da se unapredi Ohridski sporazum i olakša normalizacija između Kosova i Srbije. Ne očekujem da će to biti dovedeno u pitanje ako pobede Tramp ili Kamala Haris.

Kao što sam rekao, Tramp je sklon transakcionom pristupu politici. Slanje diplomate u Prištinu i Beograd ne košta mnogo. Više je u pitanju napor nego resursi.

Istovremeno, čini se da je Tramp veoma osetljiv na cenu pomoći Ukrajini, da li saveznici iz NATO-a pošteno plaćaju svoj deo.

Tako da očekujem da će se nastaviti napori u cilju unapređenja normalizacije između Kosova i Srbije, da se pomogne stabilizacija Bosne i Hercegovine i efektivno zatvore preostala ruska uporišta u regionu, uključujući i u Srbiji.

Srbija će pre ili kasnije normalizovati odnose sa Kosovom

RSE: Rekli ste da bi se rešavanjem ovih pitanja onemogućilo mešanje Rusije i Kine na Balkanu. Da li je Tramp zainteresovan da spreči uticaj Rusije i Kine u ovoj regiji?

Kapčan: Rusija nastavlja da traži mogućnosti da podstiče nestabilnost u regiji. Bilo da je Kosovo, Srbija, Republika Srpska, Crna Gora, Severna Makedonija.

Ona želi da spreči pune evroatlantske integracije regiona. Ali, mislim da će malo pomalo gubiti tu priliku. Kina će biti prisutna zbog veličine svoje ekonomije i projekta Pojas i put. Srbija je povremeno nabavljala oružje i od Rusije i od Kine.

To će se možda nastaviti još neko vreme, ali će region postepeno biti apsorbovan u evroatlantskim strukturama.

Smatram da će Srbija verovatno kasnije nego ranije odlučiti da se okrene realnom životu, a to znači normalizacija odnosa sa Kosovom i prestanak flertovanja sa Rusijom.

Mogu sa sigurnošću reći da će se to desiti. Zato je samo potrebno hrabro vođstvo u Beogradu, što do sada nismo videli.

Priznanje Kosova završena stvar za SAD

RSE: U Srbiji su naklonjeniji Trampu, iako su sada reakcije opreznije nego 2016, jer ne očekuju da će poništiti američko priznanje Kosova.

U međuvremenu je nedavno Trampov zet dobio odobrenje za gradnju hotela u Beogradu na mestu nekadašnje zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije koja je oštećena u NATO bombardovanju. Da li je to pokušaj da se prikupe dodatni poeni u slučaju da Tramp pobedi na izborima?

Kapčan: Pretpostavljam da su stavovi koje pominjete takođe istorijsko nasleđe, tačnije da su demokrate na čelu sa Bilom Klintonom i Medlin Olbrajt (Madeleine Albright) podržale NATO kampanju.

Kada je reč o tome šta bi Srbi mogli da dobiju u slučaju Trampove pobede, a ne ako Kamala Haris postane predsednica SAD, teško mi da se setim skoro ičega. Priznanje Kosova je završena priča.

Mislim da bi Tramp verovatno nastavio da podržava dijalog o normalizaciji. Možda će Evropa biti u nešto većem rasulu ako Tramp bude izabran jer je zabrinuta za pouzdanost garancija američke bezbednosti.

Evropa strahuje da će Tramp demontirati NATO. Mislim da je to malo verovatno. Ne mislim da će razgraditi Atlantski savez, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Dakle, sasvim iskreno, ne vidim veliku razliku kada je u pitanju srpska zajednica ko god bude predsednik SAD-a.