„Kapija za migrante“: Pod pristiskom EU, Srbija menja politiku bezviznog režima

Asu ima 16 godina. Ovaj mladi Burunđanin živi u briselskom tranzitnom centru za migrante.

Poput mnogih njegovih sunarodnika, i on je iskoristio prednost koju pruža srpska politika bezviznog režima da bi stigao do Evrope, nadajući se boljem životu.

„Stigao sam u Srbiju noću, a narednog jutra sam otišao na jedno mesto na kojem su se nalazili krijumčari“, priča Asu, prisećajući se opasnog putovanja koje ga je na kraju dovelo u Belgiju.

„Oni su nam pomogli da odatle stignemo do Bosne. Svako je morao da plati 250 evra ako hoće da pređe iz jedne zemlje u drugu“, kaže on.

Beg: Opasna Balkanska ruta

Balkanska ruta je rizična i skupa: izbeglice moraju da plate i do 3.000 dolara da bi stigli do svoje finalne destinacije, saznao je Dojče vele od migranata, od kojih su mnogi prošli Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, Švajcarsku, pa zatim išli preko Nemačke ili Francuske pre nego što su stigli u Belgiju.

Asu je odabrao da putuje u Brisel, dom velike zajednice migranata i tražilaca azila iz Burundija.

Bio je na putu tri nedelje sa grupom mladih ljudi, pešačeći kroz šume i preko strmih terena, spavajući u napuštenim zgradama, trpeći velike hladnoće.

„Kada smo stigli u Hrvatsku, hrvatski policajci su nas pretukli pre nego što su nam dozvolili da uđemo u zemlju“, rekao je Asi za Dojče vele.

„Izdržali smo. Kada smo stigli u Sloveniju, pešačili smo šinama i video sam tela nekoliko ljudi koji su tamo ostavljeni. Bilo je zastrašujuće“, priča on.

Zahtev za azil: Čekajući saslušanje

Asu još uvek čeka na saslušanje povodom zahteva za azil.

Belgija je preplavljena procesuiranjem zahteva za azil od kada je porastao broj izbeglica koje pristižu iz Sirije, Avganistana i, od nedavno, Ukrajine.

Nedostaju smeštaj, hrana i pravna pomoć, rekle su izbeglice za Dojče vele.

Belgijska Savezna agencija za prijem tražilaca azila je priznala da postoje ovi nedostaci.

Iako su uspostavljene hiljade tranzitnih centara, njihovi kapaciteti nisu dovoljni.

Zbog toga, žene, deca i maloletnici bez pratnje imaju prioritet.

Mnogi tražioci azila koji nisu uspeli da pronađu sklonište nemaju izbora osim da spavaju na ulici u srcu evropskog glavnog grada.

Toni, koji već dva meseca živi u parku u blizini briselske Severne železničke stanice, nije izuzetak.

Ali, sada je zabrinut zbog toga što dolazi hladno zimsko vreme.

„Ovde sam zato što imam mnogo problema u svojoj zemlji, uključujući i strah za sopstvenu bezbednost. Želim da nastavim svoju profesionalnu karijeru u Briselu“, rekao je Toni za Dojče vele.

Kako kaže, još nije pozvan ni na jedno saslušanje i dozvoljeno mu je jedino da ostane u parku.

Povremeno dođu humanitarni radnici, a on se nada da će dobiti mesto u prijemnom centru.

Veći priliv u EU

Burundi je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Agencije Ujedinjenih nacija su prijavile da u zemlji postoje slučajevi kršenja ljudskih prava i nasilja protiv civila.

Stanovništvo je suočeno sa humanitarnom krizom koja obuhvata ekonomski kolaps, ekstremne nestašice hrane i epidemije bolesti.

Preko 228.000 „neregularnih“ migranata je ušlo u EU u prvih devet meseci ove godine, prema podacima evropske pogranične agencije Fronteks.

To je skok za 70 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Preko Balkanske rute je došao najveći broj njih, sa preko 106.000 ulazaka.

Većina migranata dolazi iz Sirije, Avganistana, Turske, Indije, Kube i Burundija.

„Videli smo znatan porast broja migranata na Balkanskoj ruti, a naročito mnogo ima onih koji putuju bez viza u zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i oblasti EU. A to je, naravno, nešto što nas zabrinjava“, rekla je švedska političarka Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove.

Kritike bezviznog režima

Srbija je jedna od takvih „kapija“ za migrante.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je jasno stavila do znanja da nema visoko mišljenje o viznoj politici Srbije, za koju kaže da je zasnovana na tome koje zemlje ne priznaju Kosovo, što smatra „neprihvatljivim“.

Zapravo, vizna politika Srbije je blisko povezana sa polaganjem prava zemlje na Kosovo koje je gotovo isključivo naseljeno Albancima a vlada u Beogradu se, piše Dojče vele, sveti zemljama koje ne priznaju ili su povukle svoje priznanje bivše srpske pokrajine, koja je nezavisna od 2008.

Burundi je povukao priznanje Kosova 2018, nakon čega je Srbija ukinula obavezne vize za građane ove zemlje.

Politički analitičar iz Srbije Jakša Ščekić smatra da je ukidanje viza za pojedine afričke zemlje kao nagrada za njihov političke stav problematično.

„Kada je EU to shvatila, zapretila je Srbiji da će ponovo uvesti vize za njene građane ako izbeglice nastave da dolaze“, kaže on.

Srbija popustila pod pritiskom EU

Srpsko ministarstvo spoljnih poslova je 21. oktobra objavilo da će putnici iz Burundija i Tunisa ubuduće morati da se prijave za vizu da bi ušli u zemlju.

„Svi ti jadni ljudi će pokušati da emigriraju u EU“, rekao je Ščekić za Dojče vele.

„Srbija je tranzitna zemlja. Ti ljudi ne žele da ostanu ovde. Oni ne žele da rade ovde za 500 evra mesečno, oni žele da rade u EU za 2.000 evra“, kaže on.

Nikola Kovačević, advokat i aktivista za izbeglice iz Srbije, ističe da „s jedne strane, Srbija ima suvereno pravo da sa bilo kojom zemljom pravi dogovore o vizama u skladu sa svojim sopstvenim interesima“, ali dodaje i da „Srbija nema mogućnost da kontroliše priliv migranata koji ide uz to“.

Kako zaključuje, posledice toga sada mogu da se vide ne samo u Srbiji već i u mnogim zemljama članicama EU.