Kapiten, a ne direktor

U momentu zaoštrenih odnosa na svim stranama, među transatlantskim saveznicima, Rusijom, Kinom, izbor prvog čoveka partije koji bi potencijalno mogao da bude kancelar vodeće zemlje Evrope, imao je širu, međunarodnu, pa i geopolitičku dimenziju.

Pobedio je sadašnji premijer Severne Rajne Vestfalije, nekadašnji novinar i uglađeni čovek s cigarom u ruci Armin Lašet (59) u kojem se pokazuje želja partije da nastavi linijom Angele Merkel.

Armin Lašet je imao najniži spoljnopolitički profil od trojice pretendenata na lidersko mesto, ali obećava najbliži kontinuitet sa Merkel.

Da bi se razumelo šta to znači, prvo je potrebno opisati „liniju“ Angele Merkel. Merkel se uvek zalagala za ravnotežu, multilateralizam, očuvanje dokazanih struktura, uprkos i posebno u sve težim vremenima: Trampu, Bregzitu, Putinu, Erdoganu, Kini u naletu – uvek je pokušavala da održi dijalog i veze, da rešava sukobe i emocije ostavi po strani. To joj je donelo veliko poštovanje, posebno u inostranstvu.

Na prvi pogled, tri glavna kandidata imala su mnogo toga zajedničkog: svi potiču iz najnaseljenijeg industrijskog centra Nemačke, Severne Rajne-Vestfalije, sinovi su katoličke srednje klase, studirali su pravo i odrasli u politički umerenom zapadnonemačkom konsenzusu.

Godine njihovog formiranja bile su pod kancelarom iz CDU Helmutom Kolom. Radikalni stavovi, posebno u spoljnoj politici, bili su strani u to vreme.

Konstante spoljne politike bile su evropska integracija, integracija u NATO i bliski transatlantski odnosi.

Biografije tri kandidata pokazuju koliko su ugrađeni u ovaj sistem: Fridrih Merc i Lašet poznaju Evropski parlament jer su bili njegovi članovi.

Merc je dugo bio predsednik udruženja „Atlantikbrcke“ (Atlantski most), koje je posvećeno širenju razumevanja i bliskoj saradnji sa SAD.

To je i obležilo njegov spoljnopolitički kurs koji bi bio jasno transatlantski, gde je bliskost i saradnja sa Amerikom, nesumnjivo privlačnija od Rusije i Kine.

Norbert Retgen nije bio član Evropskog parlamenta, ali kao dugogodišnji predsednik Odbora za spoljne poslove Bundestaga, imao je najšira međunarodna iskustva.

Za razliku od svojih konkurenata, Lašet je održao dirljiv govor, oslanjajući se na koheziju CDU.

Njegova ključna reč bila je poverenje.

Sa nekoliko rečenica, pametno se distancirao od konkurenata: „Nemačkoj nije potreban izvršni direktor ili predsednik odbora, već „kapiten tima koji vodi i okuplja“.

To je bilo upućeno Fridrihu Mercu, kao izraz Lašetovog odbijanja podela i polarizacije.

Njegova strasna posvećenost uvođenju Evropske monetarne unije 1. januara 1999. izazvala je pometnju.

Zajedno sa svojim kolegom iz parlamentarne grupe Franc Peter Bastenom, dao je predlog pod naslovom „Predlozi za diskusiju o Evropskoj monetarnoj uniji“.

Istovremeno, u članku za Cajt, okrenuo se protiv scenarija odlaganja uvođenja evra i kritikovao premijere Edmunda Štojbera, Kurta Bidenkopfa i kancelara Gerharda Šredera.

Lašet je privukao pažnju i učešćem na redovnim sastancima u italijanskom restoranu „Sassella“ u Bonu, gde su se okupljali mladi poslanici CDU i Zelenih.

Zbog toga, smatra se da će ukoliko dođe u priliku da bude kancelar bez problema prihvatiti koaliciju sa Zelenima.

Što se tiče odnosa sa Rusijom, Lašet se čini da je najpouzdaniji kandidat za normalizaciju odnosa dve zemlje.

Pre dvadeset godina, kao predsednik „poljnopolitičkog odbora u Evropskom parlamentu, bio je jedan od pokretača koncepta „zajedničkog prostora od Lisabona do Vladivostoka“.

Na forumu Peterburški dijalog pre godinu dana, Lašet je održao govor u kojem je pozivao na pragmatičnu saradnju između Nemačke i Rusije. Rekao je da je, imajući u vidu da je dijalog između Istoka i Zapada bio mogućan čak i kada je postojao Sovjetski Savez, „to moramo moći da učinimo i danas.

Rusija nam je potrebna za mnoga pitanja u svetu“. On takođe otvoreno podržava Severni tok 2.

Smatra se i da ima razuman stav prema Kini, jer je zaštita nemačke izvozne industrije jedna od njegovih najvećih briga.

Za odnose Nemačke i SAD, koji su bili teški tokom Trampovog predsednikovanja, Lašet je upotrebljavao manje oštre tonove od drugih nemačkih političara.

Nakon sastanka sa tadašnjim ambasadorom SAD Ričardom Grenelom, Lašet je rekao: „SAD su naš najznačajniji partner van Evropske unije. Vodeća su svetska tehnološka nacija i od presudne je važnosti za bezbednost u Evropi.“

Uoči izbora u CDU, Lašet je kritikovan zbog tvita iz 2014, u kojem se sporio sa tadašnjim državnim sekretarom Džonom Kerijem o Siriji.

„Podržavali ste ISIS i Al Nusru protiv predsednika Asada u Siriji. A finansiraju ih Katar i Saudijska Arabija“, napisao je tada, zbog čega je optužen za širenje teorije zavere i prihvatanje Asadovog legitimiteta kojeg Zapad naziva ratnim zločincem.

On, međutim, nije bezuslovni epigon sadašnje kancelarke.

U nekoliko navrata on ju je kritikovao, počevši od 2011. povodom knjige Tila Saracina, kada je Merkel osudila knjigu, a da je nije ni pročitala, pa do izjava kojima je kritikovao sporost savezne vlade u evropskim inicijativama.

Jasno je stavio do znanja da će partnerstvo s Francuskom biti od presudnog značaja u budućoj evropskoj politici Nemačke.

Lašet kaže: „U prošlosti, čak i pre ponovnog ujedinjenja, uvek smo isticali da nam je Francuska najvažniji partner. U stvarnosti, međutim, Amerikanci su bili važniji. Svi su to znali.“

Ali sada, 30 godina kasnije, vidi se „zanemarljiva posvećenost američkog predsednika Evropi“.

Zbog toga je pametno „ojačati odnose sa Francuskom“.

Nije mu nepoznata ni balkanska problematika.

Ugostio je u svojoj kancelariji u Diseldorfu sve balkanske lidere, budući da je Severna Rajna Vestfalija industrijski centar Nemačke.

U toj pokrajini živi 60 000 srpskih državljana, a ona je bila partner Srbije još iz vremena socijalističke Jugoslavije.