„Putin ga drži na nišanu“: Kara Murza je politički zatvorenik broj jedan u Rusiji

Progon istaknutog istoričara, novinara i opozicionog političara Kara-Murze se ističe među desetinama hiljada politički motivisanih slučajeva u Rusiji, ocenjuje.

Podsetimo, danas je tačno dve godine od kada je Kara Murza u zatvoru.

Odmeren u svom stilu i tonu, Kara-Murza je, piše Vajpan, nastavio da govori protiv režima bez obzira na sve oštrije kaznene mere uvedene nakon što je Rusija zupočela invaziju punog obima i uprkos jasnom riziku da će ga korumpirani pravni sistem zatvoriti.

Osuđen na 25 godina za izdaju i srodne optužbe – što je najduža kazna ikada izrečena političkom zatvoreniku u Rusiji – držan je u sve nehumanijim uslovima. Manje od mesec dana pre Navaljnijeve smrti od strane režima, Kara-Murza je premešten u sibirsku samicu od oko 6 kvadratnih metara.

Kara-Murzina porodica je razumljivo zabrinuta.

„U suštini ga drže isti ljudi koji su pokušali da ga ubiju dva puta u prošlosti“, rekla je njegova supruga Evgenija 25. marta. Zajednička istraga Bellingcat-a i The Insider-a proizvela je opsežne dokaze da su službenici tajne policije režima dva puta trovali Kara-Murzu – 2015. i 2017.

Zašto ga režim toliko mrzi?

Odgovor je jednostavan. Kao ruski opozicioni političar, bio je najuporniji i najprincipijelniji zagovornik odgovornosti režima.

Ukorijenjen u moskovskoj disidentskoj aristokratiji, Kara-Murza, sada u 42 godini, odigrao je vodeću ulogu u usvajanju Magnicki Akta iz 2012, istorijskog američkog zakona koji je izazvao imitacije širom demokratskog sveta i koji je omogućio lične sankcije protiv zvaničnika u Rusiji i drugde koji su bili umešani u kršenje ljudskih prava.

Kara-Murza je, takođe, govorio o agresiji Rusije na Ukrajinu i ratnim zločinima koje su počinile ruske oružane snage, i kritikovao dugogodišnju politiku pomirenja Zapada prema Putinovom režimu koja mu je omogućila da nekažnjeno čini zloupotrebe.

Što je najvažnije, Kara-Murza je dosledno naglašavao vezu između današnjih zločina ruske države i nedostatka odgovornosti za zloupotrebe iz sovjetske ere.

U svom glavnom govoru na ceremoniji dodele Nagrade Saharov 2021. u Oslu, koja će kasnije postati deo optužnice za izdaju, Kara-Murza je govorio o „teškoj grešci“ kratkotrajne ruske demokratske vlade iz 1990-ih koja nije uspela da napravi sveobuhvatnu agendu tranziocione pravde.

Požalio se da reformatori nisu bili u stanju ili možda nisu hteli da sprovedu „proces pune dekomunizacije i lustracije, otvaranja arhiva, raspuštanja starih službi bezbednosti, osude zločina bivšeg režima i onemogućavanja da se njihovi počinioci ikada vrate na pozicije moći“.

Nekažnjivost za zločine iz sovjetskog doba izazvala je represiju u Putinovoj Rusiji. FSB, svemoćna ruska služba bezbednosti, sebe smatra ponosnim naslednikom komunističkog KGB-a i njegovih prethodnika tajnih policijskih agencija.

I sam Putin je kao oficir KGB-a učestvovao je u progonu disidenata 1970-ih i 1980-ih. Represivni sistem upravljanja u Rusiji ostao je isti tokom većeg dela prošlog veka, i nije iznenađenje što na Kara-Murzine ideje i potrage gleda kao na egzistencijalnu pretnju.

Na neki način, Kara-Murzina sudbina je simbolična za put zemlje. Navodni zločini na koje je vikao 2022. poput „širenja neistina o ruskim oružanim snagama“, veoma liče na one zbog kojih su sovjetski disidenti slati u Gulag, kao što je „antisovjetska propaganda“.

Predsedavajući sudija na suđenju Kara-Murzi bio je isti čovek koji je odobrio pritvor advokatu Sergeju Magnickom 2008. i 2009. pre njegovog ubistva, a kasnije će postati jedan od prvih koji će biti kažnjen po Magnicki Aktu.

U Kara-Murzinom krivičnom slučaju vidimo i institucionalnu reprodukciju progona i ličnu osvetu njegovih izvršilaca.

Ipak, drakonska zatvorska kazna više nije najgore što se može desiti kritičaru vlade u Rusiji. Ubistvom Navaljnog, režim pokazuje da je sada spreman da ubija političke zatvorenike. Dok je Kara-Murza preživeo dva skoro fatalna trovanja, nikada se nije u potpunosti oporavio, a lekari su rekli da neće preživeti još jedan pokušaj. U suštini, Kara-Murza je sada na Putinovoj osuđenici na smrt.

Uprkos svemu, Kara-Murza ostaje nada u budućnost Rusije, što je retko osećanje među ruskim liberalima danas.

Na kraju suđenja je rekao: „Znam da će doći dan kada će se mrak nad našom zemljom raspršiti… i tada će naše društvo otvoriti oči i biti užasnuto kakvim su strašnim zločinima počinjeni u njegovo ime. Od ove spoznaje, od ovog razmišljanja, počeće dug, težak, ali vitalan put ka oporavku i restauraciji Rusije, njenom povratku u zajednicu civilizovanih zemalja“.

Ako Kara-Murza održava plamen nade u svojoj zatvorskoj ćeliji, SAD i njeni saveznici treba da se usredsrede na dodatne mere koje bi trebalo da uvedu u slučaju njegove smrti i da ih saopšte Kremlju.

Za Rusiju je od vitalnog značaja da čovek ovog izuzetnog kalibra preživi, da doživi dan kada će moći da povede obračun sa strašnom prošlošću zemlje.