Karadžić odobrio „radikalni zadatak“

Mi ne prihvatamo tu veštačku naciju. Smatramo da su Muslimani sekta, grupacija ili skupina, turske provenijencije – izjavio je Momčilo Krajišnik, predsedavajući Narodne skupštine Republike Srpske, na njenoj sednici 8. januara 1993, posle čega se pristupilo glasanju kada su svi poslanici podržali ove zaključke.

Ovo je samo jedan „detalj“ stenograma sa sednica skupštine RS od 1991. do 1996. koje je juče objavio Memorijalni centar Srebrenica.

Rezultati proučavanja stenograma sednica Skupštine srpskog naroda u BiH (Narodne skupštine RS) za period od 1991. do 1996. na inicijativu Memorijalnog centra Srebrenica predstavljeni su javnosti u vidu onlajn platforme, prenose mediji u Bosni i Hercegovini.

Polugodišnje istraživanje nazvano „Transkripti genocida“ je, ističe se, projekat kroz koji je sprovedeno „prekucavanje“ stenograma sednica, diskusija, proučavan niz specifičnih tema, te je razvijena oflajn aplikacija koja omogućava lakši pregled sadržaja ove vrste za sve novinare i istraživače zainteresovane za proučavanje genocida.

Ratko Mladić, načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske 12. maja 1992. u Skupštini kaže: „Mi ne možemo očistiti niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je, to neće, ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, l?udi, genocid. Mi moramo da pozovemo svakog čoveka koji je čelom pol?ubio ove prostore i teritoriju države koju hoćemo da napravimo“.

Ipak, Srebrenica je „pala“ 11. jula 1995. i taj dan označio je, ukazuju autori istraživanja, vrhunac genocidne operacije koju su vojne i političke vlasti na čelu sa Karadžićem i Mladićem planirale i realizovale od 1992. do 1995.

„Nema potpunog pomirenja dok se ne utvrdi potpuna istina, posebno kada su ratna stradanja u pitanju. Zbog toga ovaj projekat, ma koliko nekima teško padao, predstavlja korak bliže konačnom pomirenju na ovim prostorima. Iako su nesporne pravne činjenice da je na BiH izvršena agresija i da se desio genocid, zabrinjavajuće je mnogo onih koji to osporavaju. Za mene je negiranje genocida saučestvovanje u njemu“, izjavio je za Danas Saša Magazinović, zastupnik Socijaldemokratske partije u Parlamentu BiH.

Objavljeni transkripti su, po mišljenju Tanje Topić, političke analitičarke iz Banjaluke, šokantni i bilo bi, kaže za Danas, „za očekivati da utiču na promjenu percepcije o ratu u BiH i da barem otvore kritički i konstruktivan pristup dešavanjima, a posebno odnosu prema genocidu“.

„Nažalost, živimo u jednom nezrelom društvu u kojem etnonacionalisti nisu uradili kritički samorefleksiju“. Topić navodi da su transkripti bili poznati mnogim političkim akterima i ranije, „no to ih nije potaklo da ‘priznaju’ genocid i otvore put ka pomirenju“.

Na pitanje da li će i koliko transkripti možda uticati na promenu percepcije rata u BiH, Topić kaže da je najpre potrebno „resetovanje celokupnog društva i novi političari, koji neće obmanjivati, lagati i negirati genocid“.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić ističe da je „zgrožen“ detaljima diskusija iz ovog perioda.

„Od izjave Ratka Mladića iz maja 1992. o tome da plan političkog rukovodstva RS-a jasno kvalifikuje kao genocid, preko detalja o ulozi Beograda u logističkoj i ideološkoj podršci RS u, preko definisanih ‘strateških ciljeva srpskog naroda u BiH, do segregacije i dehumanizacije Bošnjaka i Hrvata, i konačno, pune podrške genocidnim operacijama u Srebrenici i Žepi, sve upućuje na to da je NSRS bila jedan od alata genocida, ali i oblikovanja govora mržnje prema nesrbima“, rekao je, prenose mediji, Komšić.

Reagujući na objavljivanje „Transkripta genocida“, partija Nezavisni blok je pozvala nadležne pravosudne institucije da pokrenu istragu o poslanicima koji su bili članovi NSRS od 1991. do 1996.

„Čestitamo Memorijalnom centru Srebrenica na vrednom radu na ovom istraživanju. Zatim tražimo da se utvrdi lista poslanika NSRS te da se istraži ko sve danas nosi određene javne funkcije“. Kako navode, zbog izgradnje mira važno je da dođe do zabrane negiranja genocida. „Takođe, zbog svih nas, važno je da kad nas deca pitaju ‘gde smo bili’, damo odgovor koga se ne stidimo“, zaključuje stranka Nezavisni blok.

O genocidu u Srebrenici se, upućuje se iz dokumenata, „dozirano“ govorilo na sednicama Skupštine.

U oktobru 1995. predsednik RS Radovan Karadžić konstatuje: „Ja sam kao vrhovni komandant stao iza plana za Žepu i Srebrenicu, za Srebrenicu uglavnom, Žepa se podrazumevala. Gospodo, mi bismo izgubili rat da postoji Žepa sa 90.000 naoružanih muslimana, izgubili bismo rat. Lično sam nadgledao plan bez znanja Generalštaba, ne ni krijući, nego slučajno nalazeći generala Radisava Krstića i savetovao mu da pravo ide u grad i da proglasi pad Srebrenice, a posle ćemo se juriti sa Turcima po šumama, odobrio sam i bliži zadatak i radikalni zadatak i ne kajem se za to“.

Karadžić je 2019. pravosnažno osuđen u Haškom tribunalu na doživotnu kaznu zatvora.

Na jednoj od sednica 1992. Krajišnik će poručiti da je „reč o sudbonosnim odlukama za srpski narod“.

„Mi gospodo, imamo dva pravca: jedan, da se politički borimo, da maksimalno postignemo u ovo današnje vreme kao prvoj etapi ili da prekinemo razgovore i da idemo u ono što smo vekovima radili: da silom osvajamo svoje teritorije“.

Iako je pristup platformi trenutno ograničen cilj je, ističu, da se postepeno širi krug ljudi kojima će biti dostupna.

Napominju i da su stenogrami sednica Narodne skupštine RS-a i ranije bili dostupni javnosti, ali ne u ovakom obimu niti su sve sednice bile sakupljene na jednom mestu. Objavljen je sadržaj 57. redovnih i tri vanredne sednice Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS), a osim prepisa sednica, dostupni su i originalni stenogrami sednica i svi u PDF formatu.

Napominje se da su ovi materijali korišćeni tokom mnogobrojnih suđenja za ratne zločine u Haškom tribunalu.