„Svedoci smo pandemije nehumanosti“: Karim Kan, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu, o situaciji u Gazi

(Kanov članak je danas objavljen, napominje Gardijan, u Asharq al-Awsat i Th New Straits Times i oslanja se na nedvani govor koji je Kan održao u Kairu 29. oktobra)

Ne možemo dozvoliti da nas anesteziraju do ovog nivoa teskobe, naglašava Kan.

„Uvek moramo da se setimo da su oni koje vidimo izvučeni iz ruševina, oni koji čekaju vesti o otetim ili ubijenim članovima porodice, isti kao i mi. Njihovoj nevolji treba da pristupimo sa istim osećajem hitnosti, empatije i saosećanja kao i da su naša deca, roditelji, prijatelji ili voljeni“, piše Kan.

U ovakvim vremenima, kada ugroženi osećaju da su možda zaboravljeni, zakon nam je potrebniji nego ikad. Ne zakon u apstraktnom smislu, ne zakon kao teorija, već zakon koji je u stanju da pruži opipljivu zaštitu onima kojima je najpotrebnija. Ljudi moraju da vide da zakon i ljudska prava imaju stvarni uticaj na njihove živote.

Trebalo bi da bude opipljivo onima u Gazi, Zapadnoj obali i Izraelu, kao što bi trebalo da bude za one u Kijevu, Kartumu i Koks Bazaru. To je nešto za šta bi trebalo da budu u stanju da se drže i nešto što bi trebalo da ih zaštiti od najgorih elemenata nehumanosti.

Prošle nedelje sam bio na prelazu Rafa, na granici Gaze i Egipta, da prenesem ovu poruku: da je međunarodno humanitarno pravo uspostavljeno za ovakve trenutke. Da bi se osiguralo da, usred sukoba, usred besa, ostane osnovna linija ljudskog ponašanja, ljudskosti, preko koje nijedan pojedinac ne sme da pređe.

Kao što je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao: „Čak i rat ima pravila“. Ovo je zakon Međunarodnog krivičnog suda (ICC).

Nakon moje najave prošlog decembra da ću nastojati da posetim Izrael i Državu Palestinu kako bih unapredio naš rad u vezi sa ovom situacijom, intenzivno sam sarađivao sa svim relevantnim akterima kako bih mogao da pristupim ovim jurisdikcijama. Poslednjih nedelja dodatno sam ubrzao ove napore.

U Gazi sam želeo da upoznam one koji pate od tako strašnog bola, da čujem njihova iskustva iz prve ruke i, što je najvažnije, da im obećam, da im se posvetim, da je njihovo pravo po rođenju pravda.

Palestinci zaslužuju pravdu koliko i svi drugi ljudi. Kao što sam rekao u govoru održanom u Kairu u oktobru, ne postoje deca manjeg Boga.

Dok nisam mogao da uđem u Gazu, na prelazu Rafa stajao sam na njegovim vratima i naglašavao da iza tih kapija postoje nevina deca, dečaci i devojčice koji bi trebalo da budu u školi, da uče i nadaju se da će graditi bolju budućnost, nadajući se da ćemo izlečiti greške ove generacije vođa i sopstvene nedostatke.

Umesto toga, oni trpe nezamislivu patnju. Palestinci koji ne žele da učestvuju u ovom sukobu uhvaćeni su u neprijateljstva. Previše ih umire, a previše ih je povređeno. Netolerantno je videti kako tela male dece izvlače iz ruševina, pečena u prašini, odvoze u medicinske ustanove koje možda nemaju sredstva da ih leče. Nije održivo da ovi civili ostanu zarobljeni pod teretom rata iz kojeg ne mogu da pobegnu.

Ne možemo prihvatiti da je brutalna priroda rata neka vrsta svršenog čina. I ne možemo i ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da postoje zakoni koji regulišu vođenje ovih neprijateljstava.

Ne postoji blanko ček, čak ni u ratu. Zakoni koje imamo, Rimski statut po kome ja radim, zahtevaju da se nevini životi posebno zaštite. Ove zaštite koje pruža zakon važe podjednako bez obzira na rasu, veru, nacionalnost ili pol.

Moja kancelarija ima stalnu nadležnost u vezi sa svim navodnim zločinima počinjenim na teritoriji Države Palestine od strane bilo koje strane. Ovo uključuje jurisdikciju nad aktuelnim događajima u Gazi i na Zapadnoj obali.

Izrael ima jasne obaveze u vezi sa svojim ratom sa Hamasom: ne samo moralne obaveze, već i zakonske obaveze koje mora da poštuje zakone oružanog sukoba. Ovi zakoni su jasno navedeni u Rimskom statutu i ​​Ženevskim konvencijama.

Izrael ima profesionalnu i dobro obučenu vojsku. Oni imaju generalne vojne advokate i sistem koji treba da obezbedi njihovu usklađenost sa međunarodnim humanitarnim pravom. Imaju advokate koji savetuju o ciljanim odlukama i neće biti u nedoumici u pogledu svojih obaveza ili da moraju biti u stanju da odgovaraju za svoje postupke.

Oni će morati da pokažu da se svaki napad koji nanosi štetu nedužnim civilima ili zaštićenim objektima sprovodi u skladu sa zakonima i običajima oružanog sukoba. Oni će morati da pokažu pravilnu primenu principa razlikovanja, predostrožnosti i proporcionalnosti.

Za one koji su odgovorni za ciljanje i ispaljivanje projektila, želeo bih da budem jasan posebno u tri tačke.

Prvo: u odnosu na svaku stambenu kuću, u odnosu na bilo koju školu, bilo koju bolnicu, bilo koju crkvu, bilo koju džamiju – ta mjesta su zaštićena, osim ako im se gubi zaštitni status jer se koriste u vojne svrhe.

Drugo: ako postoji sumnja da je civilni objekat izgubio svoj zaštitni status, napadač mora pretpostaviti da je zaštićen.

Treće: teret dokazivanja da je ovaj zaštitni status izgubljen leži na onima koji ispaljuju iz pištolja, projektila ili gađaju raketom.

U ovom kontekstu, takođe bih podvukao da neselektivno ispaljivanje raketa iz Gaze na Izrael može predstavljati kršenje međunarodnog humanitarnog prava koje je pod jurisdikcijom MKS.

Što se tiče humanitarnog pristupa, pozicija je kritična, a zakon je jasan. Ujedinjene nacije, Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodni komitet Crveni krst i Crveni polumesec su eksplicitno ukazali na strašnu humanitarnu situaciju u Gazi.

Kao što sam više puta naglasio, civili moraju odmah da dobiju osnovnu hranu, vodu i očajnički potrebnu medicinsku opremu. Čujemo izveštaje o operacijama koje se odvijaju bez osnovnih lekova, kao da smo u srednjem veku.

Na prelazu Rafa video sam kamione pune robe, pune humanitarne pomoći, zaglavljene tamo gde nikome nije potrebna. Ove zalihe moraju biti dozvoljene civilima Gaze bez odlaganja.

Ometanje isporuke humanitarne pomoći, kako je predviđeno Ženevskim konvencijama, može predstavljati ratni zločin. Želim da podvučem, najjasnije moguće, da moraju postojati vidljivi napori Izraela, bez daljeg odlaganja, da omogući civilima da dobiju osnovnu hranu, vodu, lekove, anestetike, morfijum.

Takođe podvlačim Hamasu i svima koji imaju kontrolu u Gazi da je, kada takva pomoć stigne u Gazu, imperativ da pomoć stigne do civilnog stanovništva, a ne da se zloupotrebljava ili odvraća od njih.

Takođe želim da podvučem da ne može biti opravdanja za napade na humanitarne radnike. Prema Rimskom statutu postoji posebna zabrana bilo kakvih takvih napada.

Takođe sam izuzetno zabrinut zbog značajnog porasta prijavljenih incidenata napada izraelskih doseljenika na palestinske civile na Zapadnoj obali. Nastavljamo da istražujemo ove napade. Svi takvi prijavljeni napadi moraju odmah prestati.

Moja kancelarija je nedavno pokrenula OTP Link, sigurnu platformu za primanje podnesaka u vezi sa situacijom u Državi Palestini i svim drugim situacijama kojima se bavi sud.

Podstičem one koji imaju relevantne informacije da kontaktiraju moju kancelariju. Angažujemo se sa svim relevantnim akterima, bilo da su nacionalne vlasti, civilno društvo, grupe preživelih ili međunarodni partneri, kako bismo unapredili naše istrage.

Pregledaćemo sve informacije kako bismo osigurali da zakon igra svoju ulogu u pružanju zaštite najugroženijim.

Pozivam države članice MKS-a i nedržavne strane da pomognu u kolektivnoj opravdanosti Ženevskih konvencija, da pomognu u kolektivnoj odbrani principa međunarodnog običajnog prava, kao i principa Rimskog statuta, da podele dokaze u vezi sa bilo kojim optužbama ili bilo kojim zločinima kako bismo mi može ih pravilno istražiti i krivično goniti prema potrebi.

Slušajući izveštaje i gledajući užasne slike koje dolaze iz Izraela i Palestine, ne možemo a da ne budemo slomljeni i dirnuti. Postoji opipljiv bes i razumljiva frustracija. Obaveza moje kancelarije je da ne delujem na osnovu emocija, već na osnovu objektivnih, proverljivih dokaza.

Krivičnu istragu vodimo fokusirano i hitno. Želim da sve strane jasno obavestim o njihovoj obavezi da se pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava. Kada dokazi koje prikupljamo dođu do praga realne perspektive osude, neću oklevati da postupim u skladu sa svojim mandatom.

Nikada ne bismo trebali misliti da stvari ne mogu biti gore. Dok vidimo da se epicentri nasilja šire širom sveta, bilo u Ukrajini ili u Sahelu, bilo u Darfuru, nevolji Rohinja ili Avganistanu, ovo je trenutak kada moramo da se držimo zakona koji predstavlja nasleđe svih zemlje i narode. Naša je zajednička dužnost da to učinimo.