Karl Marks slavi 200. rođendan, dok mu gunđaju zbog Štazija i Kine

Marksov bronzani spomenik visok 4,4 metra biće otkriven na dan velikog jubileja, na dvestotu godišnjicu rođenja filozofa, 5. maja. „To je poklon prijateljstva koji smo dobili od Kine“, izjavio je Sinhui gradonačelnik Trira Volfram Lajbe, član Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Gradonačelnik je, kako se navodi, izrazio zadovoljstvo što je Trir dobio još jednu lokalnu atrakciju i rekao da očekuje da će ona ove godine privući više kineskih turista u taj grad. Sinhua je prenela da će grad i Rajna-Palatinat nizom manifestacija predstaviti život, rad, vreme i ideologiju „velikog sina“ Trira, dodajući da je Manifest komunističke partije koji su 1848. objavili Marks i Fridrih Engels „duboko izmenio svet“.

Ako je to zaista tako, ako je delo Marksa i Engelsa u XX veku izmenilo svet, a ne oni koji su se na njihov rad pozivali, razumljivo je što se mnogima u Nemačkoj kineski dar ne dopada – iako se u Manifestu, na primer, ne pominje Štazi. Jer oni ne misle da su vladari nadahnuti Marksom svet, ili bar Nemačku, učinili boljim mestom. Naprotiv.

Spomenik na trgu kod Gradskog muzeja umotan je u plastičnu foliju i u njoj će ostati do svečanog otvaranja. „Spomenici kao što je ovaj su drugde u nekadašnjem istočnom bloku rušeni sa svojih postamenata“, prenosi u svojoj reportaži iz Trira Radio Nemačka (deutschlandfunk.de). Ovaj u Triru, gradu koji nije pripadao istočnom lageru već prosperitetnom jugozapadnom delu tadašnje Zapadne Nemačke, sada je čvrsto zašrafljen za postolje. Građani kojima se spomenik ne dopada gunđaju da je anahron, „čudovišan“, a neki iz protesta duvaju u pištaljke. A što se tiče političkih stranaka u Triru, zakeraju samo liberali (FDP – Slobodna demokratska partija) i Alternativa za Nemačku (AfD) koju nemački mediji uglavnom nazivaju desno populističkom, dok ih neki drugi opisuju oštrijim rečima. Čak i lokalni demohrišćani Marksa nazivaju „velikim sinom grada“, prenosi Dojče vele. Mnogi Marksov sledbenik u ovoj zajedničkoj liniji liberala i AfD-a ne bi video ništa čudno, već potvrdu svojih uverenja.

Učitelj nemačkog jezika u penziji Mihael Tilen jedan je od Marksovih dvojnika – makar što se tiče frizure i brade – koji u poslednje vreme šetaju Trirom, pripremajući se za jubilej. Za Radio Nemačka izjavljuje da poklonima ne treba gledati u zube, odnosno, u slučaju ovog spomenika, stavljati primedbe u pogledu njegove visine ili boje. Veličina spomenika je, ukazuje, simbolična. I zaista, bronzani Marks od 4,4 metara i pijedestal od 1,1 daju 5,5 metara, što se prevodi kao peti dan petog meseca u godini – Marksov rođendan. Kina je plemenit darodavac, smatra Tilen.

Ali neki njegovi sugrađani ne misle tako. „Grad je dobio poklon od najveće diktature na svetu“; „U najmanju ruku bi trebalo da raspravljamo o tome koliko je Kina nepočinstava uradila, ali izgleda da treba da se pravimo da toga nema, protiv čega sam apsolutno“ – izjavljuju neki od kritičara. Vilfrid Ploman nedavno je posetio Memorijal žrtava staljinizma u nekadašnjem zatvoru Štazija, Berlin-Hohenšenhauzen. I od nekadašnjih zatvorenika tamo je čuo: „Šta, vi ste iz Trira i postavljate Marksa… Pa to je šamar u lice ljudima koji su ovde bili zatvoreni“.

Da li je Marks predvideo globalizaciju? Pitanja poput ovoga sada ispunjavaju znatiželjnicima akademske sale u Triru. Karl Hans Blezijus posećuje niz predavanja na lokalnom univerzitetu. Nije uveren u to da je kapitalizam otporan na krizu, u šta veruje profesor ekonomije čije je časove pohađao. „Socijalne razlike će biti sve veće. Profitiraće samo velike korporacije, internet korporacije, superbogati. Zato će Marks, zapravo, postajati sve značajniji“, kaže Blezijus.

„Pionir komunizma stvara podele. U parlamentu Rajne-Palatinata vladajuća semafor-koalicija (SPD, FDP i Zeleni, grupa tako nazvana zbog stranačkih boja, prim.aut) brani proslavu jubileja od kritike AfD-a: nije reč o glorifikaciji kulta, već o prilici za raspravu o važnom periodu istorije duha – u takvom stavu su jedinstveni vlada i CDU kao opozicija, što je izuzetak. Aefdeovci bi prvo trebalo da pogledaju izložbe o Marksu u državnom i gradskom muzeju pre nego što zakeraju, primećuje sekretar za kulturu Rajne-Palatinata Salvatore Barbaro“, prenosi Radio Nemačka.

„Postoji li neki neideološki pogled na Marksa, neki naučni? Biografije koje se sada objavljuju, najnovije biografije, prilično su neideološke i neopterećene pitanjem da li je on bio dobar prorok ili ne. Upravo je to zadatak izložbe, da prenese poruku sadašnje nauke kako bi se mogao dobiti jedan novi pristup. I rekao bih da to sasvim dobro ide“, kaže Salvatore Barbaro.

U Rajnskom državnom muzeju, gradonačelniku Volframu Lajbeu dozvoljeno je da baci pogled na izložbu o Marksu pre otvaranja. Kustoskinja pažljivo stavlja u vitrinu doktorsku diplomu filozofa, jedan od retkih originalnih sačuvanih dokumenata. Lajbe je već pročitao u biografiji: „Karl Marks je želeo da izgradi jednu tipičnu naučnu karijeru, u čemu ga je pruska država nažalost onemogućila. Bio je radikalan u svom mišljenju i nespreman da ga izmeni pod pritiskom. Istovremeno je, kao i drugi profesori, patio jer su vladali zabrana slobode mišljenja i veliki strah.“

Ta zabrana slobode mišljenja kasnije je Marksa navela da ode u Belgiju gde je nastao Manifest komunističke partije, a onda u London gde je Marks napisao svoje najpoznatije delo – Kapital, podseća Radio Nemačka.

Kuća u Triru u kojoj je odrastao udaljena je od muzeja svega 200 metara. To poznato zdanje kupila je 1928. Socijaldemokratska partija Nemačke. Od 1968. socijaldemokratama bliska Fondacija Fridrih Ebert koristi je kao Muzej Karla Marksa. Socijaldemokrata Lajbe sada smatra da nema nikakvog razloga za ograđivanje od nasleđa beskompromisnog mislioca. „U ovom istorijskom kontekstu jednostavno se mora reći: industrijalizacija je bila eksploatacija u nepodnošljivim uslovima za rad. I kad onda vidite da su ljudi poput Karla Marksa o tome raspravljali na naučno-filozofskoj osnovi, i pokušavali da dođu do rešenja – time gradonačelnik Trira može samo da se ponosi“.

„Vidimo se… Vaš Karl.“

Muzej Karla Marksa u Triru, odnosno njegova rodna kuća, zatvoren je kako je Marks lično – u pismu objavljenom na sajtu muzeja – „objasnio“, od septembra 2017. Da bi se što bolje adaptirao pred jubilej. „Malo sam odsutan… Moja rodna kuća je kao i ja zašla u godine i hitno joj treba fejslifting… Posle sanacije kuće biće otvorena stalna postavka – o mom životu, mojim idejama i istoriji njihovog uticaja sve do aktuelnosti XXI veka. Vidimo se… Najkasnije 5. maja 2018! Vaš Karl.“

Junker otvara izložbu

Izložbu povodom dva veka Marksa otvoriće niko drugi do Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, i to navodno zbog toga što je on počasni građanin Trira. Junker će govoriti na otvaranju izložbe, zajedno sa Malu Drajer, predsednicom vlade Rajne-Palatinata od koje je i dobio pozivnicu. Usled kritika političara koji Marksa smatraju odgovornim za zločine u XX veku, portparolka Komisije je izjavila: „Niko ne može poreći da je Karl Marks ličnost koja je oblikovala istoriju na ovaj ili onaj način, i prećutkivati njega bilo bi blizu negiranja istorije“.