Kasetne bombe SAD za Ukrajinu – Nemačka u dilemi

Nemačka je ponovo suočena sa dilemom s obzirom da rat u Ukrajini ponovo primorava zemlju da preispita jedan od svojih tabua kada je u pitanju oružje. A već dugo postoje nesuglasice oko toga koliko naoružanja Ukrajina treba da dobije.

Sada postoji zabrinutost jer SAD žele da isporuče Ukrajini kasetnu municiju. Naime, Nemačka je, zajedno sa više od 100 drugih zemalja, potpisnica Konvencije o kasetnim bombama o kojoj se pregovaralo 2008. godine, a kojom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i transport kasetne municije.

Druge zemlje NATO koje su takođe potpisnice Konvencije ogradile su se od odluke SAD. Mnoge organizacije za ljudska prava i grupe za kontrolu oružja smatraju da je upotreba kasetne municije kršenje međunarodnog prava.

Kasetna municija može da sadrži stotine malih eksplozivnih naprava, slično sačmarici, čiji se geleri zatim široko raspršuju. To ih čini efikasnim sredstvom za eliminisanje koncentracije neprijateljskih snaga, ali takođe predstavlja posebnu pretnju za civile. Zato što kasetne bombe nisu precizne. A municija koja ne detonira odmah može da miruje godinama, ubijajući i sakateći ljude, uključujući decu koja slučajno nagaze na bombe. Stopa nedetonirane municije je ogromna – neka kasetna municija ima stopu od 40 procenata, što znači da veliki broj bombi godinama ostaje opasan.

Nemačka – snabdevač oružjem

Nemački političari mogu lako da izbegnu ovo pitanje tako što će izjaviti da će Sjedinjene Države doneti „suverenu” odluku, kao što je to učinio kancelar Olaf Šolc.

Stručnjak za spoljnu politiku CDU Jirgen Hart kritikuje ovakav stav. „Ako samo kažemo da zabranjujemo kasetnu municiju, mi ne preuzimamo odgovornost“. Kasetna municija u jednoj eksplozivnoj napravi ima mnogo malih eksploziva i po njegovim rečima deluje kao „smrtonosno prelazno rešenje“.

Berlin je tokom samita NATO u Viljnusu u Litvaniji najavio još jedan paket naoružanja za Ukrajinu vredan 700 miliona evra. Ali nemačka industrija naoružanja još uvek nije bila u stanju da poveća proizvodnju oružja. Nemačka je jedan od najvećih izvoznika oružja u svetu i mogla bi da snabdeva Ukrajinu mnogim projektilima i granatama koje su toj zemlji potrebne. Prema SAD, Ukrajina koristi hiljade komada municije svakog dana.

„S pravom zabranjeno“

Visoko pozicionirani političari Zelenih bili su najglasniji zagovornici naoružavanja Ukrajine i stajali rame uz rame sa Sjedinjenim Državama. Ipak, i Zeleni su ranije odbijali ukrajinske zahtjeve za isporukom kasetne municije. Mnogi i dalje odbijaju isporuku jer je to zabranjeno Konvencijom. Kasetna municija je „s pravom zabranjena“, kaže na primer političar Zelenih Anton Hofrajter za novinsku agenciju dpa.

Ovo podseća na ranije izjave savezne ministarke spoljnih poslova Analene Berbok da podrška Ukrajini mora da se odvija u skladu sa međunarodnim pravom. To ne ide dovoljno daleko za neke nemačke pacifiste koji rat u Ukrajini vide kao spiralu eskalacije između Rusije i Zapada.

Oni zahtevaju oštriju osudu zabranjenog oružja. „Zločini Rusije ne oslobađaju Ukrajinu njenih međunarodnih obaveza“, piše Jirgen Greslin, portparol „Akcije krik – stop trgovini oružjem“.

Drugo oružje – ista diskusija

Na kraju krajeva, Nemačka malo može da uradi, ona će se uvek pridružiti Sjedinjenim Državama, rekao je za DW Džek Džejns, viši saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu SAD. „S jedne strane, ima dosta moralisanja ,ali sa kojim rezultatom? Kako to pomaže drugoj strani da ide ka cilju, odnosno da napravi proboj?“

Ono na šta Džejns aludira jeste ukrajinska kontraofanziva, koja zastaje. Odlukom o slanju kasetne municije, SAD žele da daju podsticaj ukrajinskim oružanim snagama. Obe strane, Ukrajina i Rusija, koriste mine, posebno protiv pešadije. Ovo oružje je takođe zabranjeno međunarodnim ugovorima koje je Nemačka potpisala.

Nuklearno oružje, naoružani dronovi i naoružavanje trećih lica u borbi protiv zajedničkih neprijatelja – sve su to ratni instrumenti koje SAD koriste i koji su strani Nemačkoj. Kasetna municija je samo sledeće poglavlje u dugoj debati.

„To će biti samo jedna od onih diskusija u kojima ljudi mirno dođu do zaključka gde mogu da kažu: Bože, to je strašno. Rat je užasan“, kaže Džejns, „i onda se vraćamo na pitanje kako da dobijemo rat.“

Viljem Glukroft – tekst je preuzet iz magazina Fokus