Kasparov: Ukrajina zaslužuje ne samo da preživi već i da pobedi

Sada smo, ukazuje Kasparov, mesec dana u Putinovom sveopštem ratu protiv Ukrajine, invaziji i bombardovanju suverene evropske nacije od 44 miliona ljudi.

Sada je to verovatno bliže 40 miliona, jer milioni izbeglica, uglavnom žena i dece, pokušavaju da pobegnu od uništenja svojih domova i života. Mnoge hiljade nisu imale te sreće, iako će proći mnogo vremena pre nego što tela budu pronađena i prebrojana na mestima kao što je grad Mariupolj na jugoistoku zemlje, koji je Rusija razbila u ruševine.

Pre mesec dana, to je bio grad veličine Honolulua ili Mančestera.

Ruševine i civili koji beže podsećaju na druge Putinove ratove u Siriji i Čečeniji. Ubistvo hiljada nevinih i bombardovanje škola i bolnica savremenim oružjem nije “neselektivno”. To je namerna strategija osmišljena da demorališe i zastraši ciljnu populaciju da kapitulira.

Putinov početni cilj je bio da brzo zauzme Kijev, odrubi glavu njegovom rukovodstvu — možda bukvalno — i uspostavi marionetski režim kao što je to učinio u okupiranoj istočnoj Ukrajini 2014.

Na osnovu prvih odgovora, čini se da su SAD i druge sile bile podjednako uverene da će se to dogoditi za nekoliko dana. Umesto da oružjem i sankcijama pripremaju Ukrajinu za invaziju, oni su se pripremili za pregovore i brz povratak u svoju komfornu zonu beskorisne diplomatije.

Možda su slušali “stručnjake“ koji su pre početka rata pisali da nikakvo oružje neće pomoći Ukrajini da se odbrani od ruske invazije.

Putinovi instinkti o zapadnjačkoj beskičmenosti ponovo su bili tačni. Po svojoj staroj formuli, ranije korišćenoj u istočnoj Ukrajini, kao i u Republici Gruziji i Siriji, on bi upotrebio silu da dobije teritoriju i ustupke, a Zapad bi požurio da mu udovolji diplomatskim putem.

Jedini problem? Neko je zaboravio da kaže Ukrajincima. Kako kaže ruska šala: “Sada smo mesec dana u dvodnevnoj operaciji zauzimanja Kijeva”.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je odbio da pobegne, reagujući na američke ponude da ga evakuiše sa “Ne treba mi prevoz, treba mi municija“.

Bivši glumac i komičar, Zelenski u svoj životopis ima I učešće u emisiji „Ples sa zvezdama“ i TV emisiju o tome da je slučajno postao predsednik. Od početka rata, Čerčilijansko vođstvo Zelenskog inspirisalo je svet preko video obraćanja parlamentima, njegovim sunarodnicima, pa čak i direktno obraćajući se Kremlju i ruskom narodu – kojima naravno nije dozvoljeno da ih vide zahvaljujući Putinovim gotovo totalnom zamračenju medija.

Globalno javno mnjenje se vrlo brzo mobilisalo u podršku Ukrajini. Mediji su dokumentovali užas koji se odvijao u realnom vremenu, bez sumnje ko je negativac. Izuzetak su Taker Karlson i neki od njegovih kolega iz Foks njuza, koji su toliko vešti u propagiranju propaganda Kremlja da bi trebalo da budu plaćeni u krekerima.

Sledeće iznenađenje došlo je na bojnom polju. Ukrajinska vojska se borila dobro i teško, sa strašću naroda koji brani svoju zemlju. U međuvremenu, ruske snage su se pokazale nesposobnim i nekoordinisanim, istrulile su od korupcije.

Moral ruskih vojnika je nizak koliko i moral njihovog vođe. Broj žrtava se verovatno kreće u desetinama hiljada, što usporava napredovanje Rusije i otežava Putinu da prikrije katastrofu kod kuće.

Mrtvi ruski vojnici su ostavljeni na bojnom polju, niko ih ne traži niti su identifikovani.

Uprkos svojoj iznenađujućoj otpornosti, Ukrajina je još uvek u velikoj meri nadmašena. Putin je gradio svoju ratnu mašinu deceniju, ulažući stotine milijardi u profit od ruske nafte i gasa koji je slobodni svet stajao u redu da kupi uprkos njegovim zločinima. (I mnogi još uvek kupuju).

U nemogućnosti da pobedi ukrajinsku vojsku, Putin je nastavio sa svojim uobičajenim modusom operandi okretanja prema lakšim ciljevima: civilima i infrastrukturi. Rakete dugog dometa, do sada više od 1.200, teška artiljerija i vazdušno bombardovanje usmereni su na gradove u koji se onemogućava da se donesu zalihe ili da budu evakuisani. Protivtenkovsko i protivvazdušno oružje kratkog dometa koje je Zapad isporučio, kategorisano kao “odbrambeno oružje“, nije od neke koristi protiv takvih napada.

To su takođe ratni zločini, mimo same vojne invazije. Nadam se da će zapadni lideri to imati na umu dok počinju da traže opcije za povlačenje i deeskalaciju. Zaustavljanje nasilja je prioritet, da, ali ako se to uradi nagrađivanjem ratnog zločinca osvajanjem teritorija i smanjenjem sankcija, to će biti samo pauza u Putinovom ratu.

Ratovi, množina, tačnije je. Kao što sam pisao 2014. kada je Putin prvi put napao Ukrajinu, to je bila samo linija fronta njegovog većeg rata protiv demokratije i liberalnog svetskog poretka. Ukrajinci umiru za vrednosti slobode i demokratije koje SAD i druge zemlje NATO-a priznaju da cene. Ne smemo dozvoliti da njihova žrtva bude uzaludna.

Sankcije će polako izjedati Putinovu sposobnost da finansira svoj rat i podršku Rusa, ali hiljade Ukrajinaca će umreti bez hitnije zaštite. Nedostatak hrane i struje iz dana u dan utiče na sve veće naseljene centre, a situacija će se pogoršavati bez obzira na kratkoročni vojni bilans.

Bajdenova administracija kasni i još uvek zaostaje za Evropom u sankcionisanju Rusije i pomoći Ukrajini uprkos tome što ima odlične obaveštajne podatke o Putinovoj invaziji.

Zapad je bio spreman da pomogne Ukrajini u gerilskom ratu protiv okupatora, kao da se Avganistan bori protiv Sovjetskog Saveza 1980-ih. Potrebno je mnogo više, uključujući avione, dronove i drugo oružje koje može da se suprotstavi Putinovim opakim i kukavičkim napadima na daljinu.

Potreban je novi način razmišljanja koliko i novo oružje. Ukrajinci zaslužuju ne samo da prežive, već i da pobede. Ponovile bi se greške iz 2014. Ako bi se dozvolilo Rusiji da nastavi da zauzima centimetar ukrajinske teritorije, ako bi se pustio Putin da pobedi i da se vrati na vođenje lažnih pregovora u lepim hotelima dok se ponovo naoružava i puni da bi se pripremio za svoj sledeći napad.

Putin je više puta rekao da Ukrajina nije legitimna država. Da li se Zapad slaže sa ovom ocenom da to nije ništa drugo do tampon između Putinove diktature i slobodne i prosperitetne Evrope?

Ako ne, zašto priznaju suverenitet Ukrajine? Ukrajinska zemlja, nebo i more ne pripadaju Putinu. On je osvajač.

Zelenski moli NATO i njegove zemlje članice za direktniju pomoć, uključujući zonu zabrane letova iznad zemlje.

Oni su to odbili jer bi takav korak mogao da dovede do direktnog angažovanja ruskih snaga  kao da je NATO stvoren da izdaje memorandume umesto da se bori za odbranu demokratije.

Stalno se ponavlja da ne postoji obaveza NATO-a da brani Ukrajinu, nečlanicu. Ali ne postoji ni zabrana koaliciji ili pojedinačnim nacijama da preduzmu mere da zaustave genocid na pragu NATO-a.