Kasparov: Za kakvu se civilizaciju borimo ako ponovo dozvolimo ratne zločine i genocide?

Nema remija, nema kompromisa u našoj borbi sa istinskim zlom. To je pobeda ili poraz. I zato se moramo boriti. I zato moramo pobediti. Slava Ukrajini, slava slobodi“, kazao je između ostalog, u svom govoru na TED (Technology – Entertainment – Design) konferenciji Gari Kasparov, ruski opozicionar i nekadašnji šahovski velemajstor.

„Za kakvu se civilizaciju borimo ako ponovo dozvolimo ratne zločine i genocid?”, zapitao je Kasparov dodajući da u susret “zlu na pola puta, to je ipak pobeda zla”.

Kada sam, kako je kazao, pre pet godina bio na ovoj bini govorio sam o odnosu ljudi i mašina. Danas sam opet ovde da pričam o odnosu između ljudi.

Obično u predavanjima znam da kažem, kada je reč o veštačkoj inteligenciji, da će ljudi uvek imati monopol nad zlom.

“To nije pretnja samo podsetnik da ljudi biraju, Mi nismo algoritmi, nismo vezani kodom, komandama ili zakonima ili ugovorima, mi ih imamo ali mi ih biramo”.

Životno iskustvo ga je, kaže, naučilo kako da razlikuje zlo. Ali ne iskustvo životu kao šahovskog igrača, ne čak ni kao najmlađeg svetskog šahovskog šampiona u istoriji. Ne.

“Moje relevatno iskustvo je tamo gde sam rođen i odrastao.  Kako je Ronald Regan precizno kazao ‘zla imperija’ – SSSR. Kao mlada šahovska zvezda u SSSR tokom 1970.tih i 1980.tih imao sam mnoge privilegije koje moji drugari nisu imali. Mogao sam da putujem na Zapad iza gvozdene zavese gde je sve za mene bilo brzo, gde je bio slobodan svet i gde mi nismo bili uprkos tome što nam je komunistička propaganda drugačije govorila”.

Na kraju sam, kaže, upao u nevolje jer sam podelio ove stavove. Kako je pokojni američki heroj za građanska prava i kongresmeni Džon Luis nazvao “dobra nevolja”. To je bila moja kritika sovjetskog sistema i moja hvala Americi, bila je dovoljno loša ali bila je još gora jer je objavljena.

Moji komentari bili su gotovo skandal kao i gole fotografije Natalije Negode, sovjetske glumice, koje su izašle u magazine Playboy iste godine. Osetio sam da sam progovorio, da svoju slavu iskoristim zarad slobode govora u srušenom carstvu Mihaila Gorbačova.

Sledeće godine, u oktobru 1990, tokom šahovskog meča sa Anatolijem Karpovim u Njuojrk Sitiju odbio je da igra pod sovjetskim čekićem i srpom i tražio da igra pod ruskom zastavom.

„SSSR se naredne godine zateturala sve do konačne dezintegracije na Božić 1991.  O kakav divan trenutak u istoriji, kako smo samo slavili  – đavolska imperija je srušena i budućnost je izgledala svetlije“.

Osam godina kasnije 31. decembra 1999. bivši general poručnik KGB je postao predsednik Rusije  – njegovo ime je Vladimir Putin, naveo je.

Kako se to dogodilo je duga i bolna priča. Činjenica je da sam 2015. napisao knjigu o tome pod nazivom “Zima dolazi”. To nije bio original naziv ali ja sam fan “Game of trones” i mislio sam da je naslov adekvatan je jer je bio upozoravajući.

Evo nas 17 godina  kasnije i da sam napisao nastavak bio bi naslov „Zima je ovde“.

Kasparov je podsetio da je prvi članak upozorenja objavio u Vol strit žurnalu 4.januara 2001.

„Video sam zlo jer sam čuo zlo. Putin nam je rekao ko je on i svi smo to mogli da čujemo. Kada je Putin rekao da je kolaps SSSR bila velika geopolitička katastrofa 20.veka znao sam da su nove ruske demokratije bile u opasnosti. Kada je Putin govorio na Minhenskoj bezbednosnoj  konferenciji  2007. o povratku sfere uticaja znao sam da je spreman da pokrene svoj plan. Bio je to jezik Molotov- Ribentrop pakta iz 1939. jezik koji su Hitler i Staljin koristili za podelu Evrope“.

Godinu dana kasnije 2008.- Putin je, ukazuje, izveo invaziju na Gruzije, 2014. invaziju Ukrajine.

„Paradoks zar ne? Diktator koji laze o svemu što je uradio. Ali često nam jasno kaže šta će da uradi, samo slušajte, svi koji su iznenađeni Putinovim ratnim zločinima u Ukrajini nisu svesni onoga što je uradio tokom drugog čečenskog rata u Groznom pre dve decenije.

Vladimir Putin je ratni kriminalac od početka svoje karijere. Ipak 2005. i dalje se kotirao kao broj jedan. Tada sam se penzionisao kao profesionalni šahista i formiraio prodemokratski antriputinovski pokret u Rusiji.  Nije bilo pitanje da li dobijamo ili gubimo, znao sam da je to moja moralna dužnost u skladu sa sloganom sovjetskog disidenta – uradi šta moraš i neka bude“, dodaje.

Priseća se da su mu kritičari i prijatelji govorili: „Gari ti nisi političar već šahista ovo nije šah ti vidiš sve crno belo. „Politika je siva imaš kompromis, stvarno?  Oni koji su marširali sa mnom za slobodnu Rusiju ili su u egzilu kao ja ili u zatvoru kao Aleksej Navaljni ili ubijeni kao Boris Njemcov, kompromis?  Nije crno i belo jeste sigurni? Svi ovi horori koje danas gledamo nisu iz Poljske 1945, nisu iz Ruande 1994, nisu iz Alepa  2016. Ovo je Evropa ove nedelje“.

Kada kupimo trilione dolara ruske nafte i gasa, to je novac koji gradi Putinovu policijsku državu i njegovu ratnu mašinu. Dozvolite nam da nazovemo stvari pravim imenom: to je smirenje, to je kolaboracija

Kako se ovo dogodilo?  Kako smo zaboravili da zlo može ovo da uradi? Izgubili smo generaciju koja je videla Drugi svetski rat iz prve ruke.

„U basnama oni veruju u istinsko zlo, dobro je teže definisati, nema lošeg dobra, ako iko kaže da zna za loše dobro onda je to verovatno zlo. U fantazijskim pričama o hobitima, vilenjacima i patuljcima postoji priča da dobro dolazi u različitim formama i oblicima često u sukobu ali su moraju biti ujedinjeni kada se suoče sa apsolutnim zlom. Bio je to život u stvarnom Mordoru, u SSSR. To je ono što Putin želi za Rusiju i svet“.

Kasparov kaže da smo previše dugo slavili kraj hladnog rata a da smo zaboravili da zlo nije umrlo.

„Može se zakopati neko vreme u ruševinama Berlinskog zida ali ponovo izrasta kroz krhotine naše apatije. Mi to nazivamo diplomatijom kada Putina zagrle lideri slobodnog sveta uprkos njegovim zločinima. Mi to nazivamo angažovanjem kada kupimo trilione dolara ruske nafte i gasa, novac koji gradi Putinovu policijsku državu i njegovu ratnu mašinu. Dozvolite nam da nazovemo stvari pravim imenom: to je smirenje, to je kolaboracija“.

Ovih dana smo, naveo je, usredsređeni na domaća pitanja slažemo se oko prošlosti fantaziramo oko budućnosti dok ignorišemo sadašnjost.

„Kada se film snimi ne možete ga promeniti znajući šta smo pogrešno uradili u prošlosti ali nemojte se pretvarati da se to može popraviti. Sadašnjost može biti popravljena heroji prošlosti su daleko od savršenih ali svet u kojem živimo bolji je zahvaljujući njima. Mi ne možemo biti savršeni ali se moramo stalno truditi da budemo bolji. Kao šahovski igrač znam da je strategija budući uticaj sadašnje odluke. Kako god da su naši planovi za dva, pet ili deset koraka ispred, potez koji načinimo sada određuje budućnost“.

Ukrajina je sada na ratnoj liniji fronta, globalnog rata za slobodu protiv tiranije, rata za slobodni svet. Ne može se zlo više ignorisati, hrabra Ukrajina bori se kroz pakao i umire sada da nas podseti da ne uzimamo slobodu zdravo za gotovo.

Putin kao i svaki diktator pre njega, istakao je Kasparov, potcenjuje slobodnu volju slobodnih ljudi.

„Ukrajinci zaslužuju svako oružje, svaki izvor da osvoje ovaj rat jer se oni bore za nas, a ne samo za celu i slobodnu Ukrajinu. Cena zaustavljanja diktatora uvek ide ispred svakog odlaganja, oklevanja. Susretanje sa zlom na pola puta je i dalje pobeda zla. Zlo kuša naše slabosti , našu želju za komforom, da nam bude udobno, da budemo obazrivi, racionalni, civilizovani. Za koju vrstu civilizacije se mi borimo ako ponovo dozvolimo genocide i ratne zločine.

U kakvom svetu žive naša deca i unučad ako samo govorimo o prošlosti i budućnosti dok ignorišemo ubistva i mizeriju sadašnjosti? Ovo nije šah, ovo nije borba između dve suprotne boje već je borba između dve suprotne vrednosti, slobode, života i ljubavi protiv tiranije, smrti i mržnje. Ovo nije šah, iako su ponekad stvari crne i bele, ponekad morate da se borite za ono u šta verujete ili ćete izgubiti. Ovo nije šah. Nema izvlačenja, nema kompromisa u našoj borbi sa pravim zlom.