Kazahstan u novoj fazi transformacije

Kada se raspao SSSR, Kazahstan je nasledio ogroman nuklearni potencijal – po svojim kapacitetima četvrti u svetu.

Zemlja je, međutim, sasvim napustila nuklearno naoružanje i odrekla se vojnog aspekta nuklearnog programa radi svetskog mira.

Zatvoren je sovjetski nuklearni poligon Semipalatinsk na kojem je od 1949. izvršeno 500 nuklearnih proba, a Kazahstan je počeo svoj nezavisni državni razvoj.

Okončavajući treću deceniju svoje nezavisnosti koja je započela usvajanjem Ustava 16. decembra 1991. Kazahstan, koji ima površinu jednaku površini zapadne Evrope, ali jednu od najnižih gustina naseljenosti na svetu, ulazi u novu fazu svoje političke transformacije.

Nedavno je saopšteno da će se 10. januara sledeće godine održati parlamentarni izbori koji će kao i celokupni dosadašnji razvoj zemlje pokazati neke specifičnosti i potvrditi evolutivni pristup društvenom i političkom razvoju.

Dekretom koji je potpisao kazahstanski predsednik Kasim-Jomart Tokajev o imenovanju poslanika u Medžlisu dato je zeleno svetlo za novi izborni ciklus u Kazahstanu.

Od 2007. Medžlis ima 107 poslanika: njih 98 bira se proporcionalnim izbornim sistemom prema partijskim listama, dok devet nezavisnih nestranačkih poslanika bira Skupština naroda Kazahstana.

Posle „mekane sukcesije“ na čelu države, kada je prvi predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev prepustio svoj položaj nasledniku Kasimu Tokajevu, što je najuspešniji takav primer u Centralnoj Aziji, na ovim izborima po prvi put pojaviće se predstavnici parlamentarne opozicije za čije predstavnike su već rezervisana mesta u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, a omogućeno joj je da inicira parlamentarna saslušanja najmanje jednom tokom jedne sednice.

Partijske liste obavezne su kvotom od 30 odsto za žene i omladinu, dok će prvi put lokalni izbori biti održani po proporcionalnom sistemu.

Imajući u vidu da su se postizborne tenzije i protesti pojavili na globalnom planu, od SAD, pa do Kirgizstana i Gruzije, kazahstanske vlasti su odlučne da pokažu najviši nivo transparentnosti u izbornom procesu i da je i u ovom slučaju mogućna mirna tranzicija i preraspodela političke i društvene moći.

Predsednik Tokajev je u svom obraćanju ove promene nazvao „novom paradigmom odnosa vlasti i društva“.

Kazahstan ima 18,5 miliona stanovnika i bruto nacionalni dohodak od 180 milijardi dolara, odnosno 9 700 dolara po glavi stanovnika.

Strateški povezuje drumskim, železničkim i lukama na Kaspijskom moru veliko tržište Kine i Južne Azije, kao i Rusije i zapadne Evrope koje je u brzom usponu.

Teritorija Kazahstana u poslednje dve decenije pokrivena je mrežom železnica i autoputeva.

Zemlja je prešla sa statusa nižeg srednjeg na gornji srednji nivo prihoda za manje od dve decenije, prešavši u drugu grupu još 2006.

Od 2002, bruto društveni proizvod po stanovniku porastao je šest puta, a stopa siromaštva izuzetno je opala. Usporavanje globalnih ekonomskih tokova, pojačalo je potrebu za reformama.

Prvi predsednik Nazarbajev započeo je proces diversifikacije ekonomije, ističući da zemlja mora da se oslobodi isključivog oslonca na naftu, gas i rudne minerale, pa je počelo realizovanje strategije „Kazahstan 2050“ kao deo programa industrijskog i inovativnog razvoja.

U suočavanju s pratećim negativnim efektima pandemije kovida-19, posebno padom cena energenata i ekonomske aktivnosti, Kazahstan raspolaže značajnim rezervama zlata i deviznim rezervama od 90 milijardi dolara, povećavajući u njihovoj strukturi rezerve zlata sa 20 na 43 odsto što je 390 tona, verujući da će tako da pomogne privredi i stanovništvu da lakše prebrodi krizu.