Kažnjavanje korporacijskih prestupnika ili odmazda za Epl

Da li to znači da sa obe strane Atlantika nastoje da stanu na put velikim kompanijama koje ne posluju u skladu sa pravilima? Neki analitičari tvrde da je to znak da su vlade u pojedinim državama, pre svega u onim gde su izbori na vidiku, pod političkim pritiskom da deluju protiv korporacijskih prestupnika. Međutim, te istrage i kazne dižu tenzije, naročito u Nemačkoj, i raspiruju „teorije zavere“ po kojima SAD i EU vraćaju jedna drugoj milo za drago samo da bi stekle prednost u trgovini. Posebno je kazna, od čak 14 milijardi dolara, Dojče banci dovela „na ivicu nervnog sloma“ nemačku političku i poslovnu elitu.

– Ono kroz šta prolazimo slično je trgovinskom ratu. U SAD, inače, postoji duga tradicija korišćenja svake prilike za izazivanje konflikta, poput trgovinskog rata, koji je u ekonomskom interesu Amerikanaca. U tom kontekstu treba posmatrati i prekomerne zahteve za kompenzacije, kao što vidimo u slučaju Dojče banke – kaže predsednik Ekonomskog odbora nemačkog parlamenta Peter Ramzauer, a prenosi list Velt.

Dojče banka je svrstana u grupu banaka za koje američka vlada tvrdi da su prodavale sumnjive hipotekarne obveznice, što je doprinelo izbijanju finansijske krize 2007-08. Strahuje se da će, u slučaju da kazna bude tako visoka, banka morati da traži svež kapital od investitora, ili da će joj čak biti potreban vladin spasilački program. Kancelarka Angela Merkel, međutim, nije rada da odobri takvu pomoć jer bi se na to gledalo kao na ozbiljnu političku sramotu pred izbore 2017. Vest o potencijalnom kažnjavanju nemačke banke pojavila se nekoliko dana nakon što je Evropska komisija zatražila od Epla da vrati 14,5 milijardi dolara, koliko je ta kompanija uštedela na ime poreza u Irskoj zahvaljujući poreskim olakšicama koje, kako je ocenila Komisija, nisu u skladu sa pravilima.

Slučaju Epl prethodio je slučaj Folksvagen, gde je američki sud presudio da nemačka kompanija plati 15 milijardi dolara zato što je varala na testovima štetne emisije dizel automobila. Folksvagen sada pregovara sa Ministarstvom pravde a rezultat bi mogla da bude još jedna finansijska kazna. Američke vlasti posebno je pogodila situacija u vezi sa Eplom i zbog toga što bi porez, koji ta kompanija treba da plati Irskoj, trebalo da se izvuče iz ogromne sume od oko 200 milijardi dolara, koje Epl drži u inostranstvu, a kada se vrati u zemlju, podleže oporezivanju u SAD. I Epl i vlada Irske su se žalili na odluku Evropske komisije.

Na pitanje da li ovako visoka kazna za Dojče banku predstavlja odmazdu za Epl, portparolka nemačkog ministarstva finansija, Friderike fon Tizenhausen, odgovorila je da ne deli tu ocenu. „Nemačka vlada pretpostavlja da će se doći do fer rezultata na kraju procesa na osnovu jednakog tretmana kao u slučaju američkih banaka“, poručila je ona. Ni zvaničnici američkog ministarstva pravde, ni oni iz Evropske komisije, nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj. Samo je evropska komesarka za konkurenciju, Margrete Vestager, koja je presudila protiv Epla, rekla: „Apsolutno sam sigurna da je odluka o Dojče banci doneta na bazi činjenica i američkih zakona“. Nasuprot tome, dekan Pravnog fakulteta Instituta za poslovno pravo u Bernu, Peter Kunc, misli da je slučaj Dojče banke „milo za drago“ akcija. „Obamina administracija svesna je da slučaj Epl neće biti brzo rešen“, rekao je Kunc i dodao da SAD traže način da izvrše pritisak na Evropljane „pravnim napadom“, iako je to „mutno pravno pitanje“.

Američki zvaničnici traže kažnjavanje velikih banaka, ne samo Dojče, koje su bile umešane u kreiranje i prodaju obveznica na osnovu hipotekarnih kredita. Te obveznice, čiji rizik nije bio poznat mnogim investitorima, donele su gubitke finansijskom sistemu i doprinele izbijanju globalne krize. Među kompanijama sa najvećim poravnanjima su JP Morgan čez, koji je pristao da plati 13 milijardi dolara, zatim Sitigrup (sedam milijardi) i Goldman Saks (pet milijardi).

U analizi agencije AP podseća se da transatlantsko kažnjavanje velikih kompanija nije počelo sa Eplom i Dojče bankom. Naime, nadležni za zaštitu konkurencije u EU veoma su aktivni i to naročito kada su u pitanju američke multinacionalke. Tako je, recimo, Majkrosoft godinama pokušavao da odbaci optužbu EU da je povezao svoj pretraživač sa svojim dominantnim sistemom Vindouz i kažnjen je (2013. godine) sa 561 milion evra. Evropska komisija takođe se bavila Guglom zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja među veb pretraživačima a istražuje i da li Amazon krši pravila na tržištu elektronskih knjiga. SAD su, pak, već kaznile neke velike evropske banke, uključujući i HSBC koja je, 2012. godina, sankcionisana sa 1,9 milijardi dolara zbog navodnog pomaganja u pranju novca, uključujući novac narko-dilera. Međutim, visina kazni u poslednje vreme raste i to u toj meri da su finansije Dojče banke uzdrmane posle objavljenja sume koju SAD traže.

Javnost traži isti aršin za sve

– Ne mislim da je reč o vraćanju milog za drago. Pre bih to nazvao teorijom zavere, koju je nemoguće dokazati, ali je isto tako nemoguće i osporiti je. Verovatnije je, međutim, da kreatori politike s obe strane Atlantika žele da ih javnost vidi kao stroge prema kompanijama za koje se utvrdi da se ne ponašaju u skladu sa pravilima. Elite su pod pritiskom javnosti koja traži promene i zahteva da to bude na nediskriminatorni način. Mislim da se to doživljava kao pitanje poštenja, pitanje jednakosti, pitanje percepcije da mali moraju da plaćaju, a veliki ne – tvrdi Guntram Volf, šef nezavisnog instituta Brojgel u Briselu i bivši funkcioner Bundesbanke.