Kijev (ne)će biti „tri puta veći Grozni“

U njegovom razgovoru s novinarima bilo je mnogo novih detalja o sadašnjem shvatanju smisla operacija u Ukrajini, ali su reagovanja u javnosti kontradiktorna.

Putin je dao ocenu situacije u celini. „Koji je smisao naših akcija. Na kraju krajeva, bili smo i ostajemo odlučni da imamo najbolje odnose sa svim našim susedima nakon raspada Sovjetskog Saveza“, rekao je Putin.

„Ako hoćete da živite u nezavisnoj državi, zaboga, ali nemojte nam pretiti“, prokomentarisao je ono što se poslednjih godina dešava u Ukrajini.

Putin je ponovio da je specijalna operacija samo odgovor na prelazak crvenih linija u odnosu na bezbednost i nacionalne interese Rusije.

Odgovarajući na pitanje koliko će trajati vojna akcija, Putin je objasnio da će to zavisiti od toga kako će se do kraja razviti ukrajinska kontraofanzive: „Imamo planove različitih vrsta“, rekao je Putin.

POTRAGA ZA RANJIVIM TAČKAMA: U ovom trenutku, posle rušenja brane Kahovka, nema značajnijih promena na linijama fronta. Kiše su prilagodile ukrajinske planove da nastavi i razvije ofanzivu u pravcu Melitopolja (oblast južno od Orehova) i na ivici Vremevskog, gde su se snage zaustavile da se pregrupišu. Artiljerijske borbe ne jenjavaju.

Na ivici Vremevskog, borbe se nastavljaju na periferiji Urožajnoje. Makarovka je ostala u posedu Oružanih snaga Ukrajine. U oblasti severno od Bahmuta, traju neke akcije, ali su one manje više pokazne prirode.

Predviđa se nastavak ukrajinske ofanzive na ivicu Vremevskog, napad u Donjeckoj oblasti i pokušaj prelaska Dnjepra iznad Nove Kahovke, koordiniran sa ponavljanjem napada u melitopoljskom pravcu.

Cilj je da se ruska avijacija razvuče i navede na delovanje u različitim oblastima, kako bi se stvorila i pronašla slaba karika u odbrani. Ukrajinske snage, procenjuje se, imaju dovoljno rezervi za ovakvu akciju.

Američki general Ben Hodžis ocenjuje da je kontraofanziva počela, ali da još nije počeo glavni napad.

„Do danas nismo bili svedoci koncentracije od nekoliko stotina tenkova i borbenih vozila pešadije u napadu. Kad vidimo dve ili tri te brigade (oko 500 do 700 oklopnih vozila) fokusirane na uski front onda ćemo moći da kažemo kako je glavni napad zapravo počeo i gde se dešava. Čak i tada budite oprezni. Ukrajinski generalštab će želeti da Rusi što duže nagađaju o lokaciji glavnog napada i neće im smetati da Tviter pogreši“, kaže Hodžis.

On ukazuje da zasad Ukrajinci još uvek ispituju, vrše pritisak, traže ranjive tačke koje mogu da iskoriste, jačajući lokalni taktički uspeh tamo gde ga pronađu ili stvore.

„To je jedna od prednosti njihovog usvajanja taktičke komande i kontrole u zapadnom stilu gde lideri nižeg nivoa mogu sami da donose odluke. I nešto od onoga što vidimo ima za cilj, možda, da zbuni Ruse u pogledu toga gde će na kraju biti izveden glavni napad“, smatra Hodžis.

U KIJEV, MOŽDA: Teško ranjavanje ukrajinskog šefa obaveštajne službe, Kirila Budanova, do kojeg je prema ruskim navodima došlo 29. maja, zasad je, čini se, prvi značajniji udarac ukrajinskom komandnom sastavu koji deluje u neizmenjenom sastavu od početka ruske akcije.

Putin je rekao da neće biti novih mobilizacija jer sadašnji broj od skoro 300.000 vojnika pokriva potrebe vojnog delovanja. Neće biti ni uvođenja vanrednog stanja. Ali mogućnost dodatne mobilizacije, napomenuo je Putin, zavisi i od ciljeva operacije. „Da idemo u Kijev?

Ako idemo, onda je potrebna nova mobilizacija, ako ne, onda nije potrebna. Danas nema potrebe za dodatnom mobilizacijom“, precizirao je ruski predsednik. Na ovaj način, on je delimično otkrio šta ima na umu kad je reč o ovoj operaciji.

To znači da se ne planira osvajanje Kijeva masivnim vojnim napadom, ali, opet, to ne znači da do njega možda neće doći u nekim drugim okolnostima. Istovremeno, ovo ne znači da Rusija ne želi da osvoji Kijev.

U javnim komentarima Putinov stav je naišao na odobravanje.

„Zašto od Kijeva praviti novi, tri puta veći Grozni? Mislim da će Kijev biti primoran da se preda bez urbanih borbi ako ukrajinske snage budu poražene u oblasti Guiljaj Polje“, veruje doktor filozofije i česti komentator ruske vojne akcije, Mihail Ignjatijev.

Pošto se Rusija ne priprema za osvajanje Kijeva, logično proizilazi da će Ukrajina opstati kao država, da neće biti njenog potpunog osvajanja ili uništenja, što se često čuje u najradikalnijim delovima ruske javnosti. Putin je ostao dvosmislen kada je o opstanku Ukrajine reč.

On je rekao da Ukrajina ne treba da postoji na račun Ruske Federacije i na ruskim istorijskim teritorijama, „ako se ne grade normalni odnosi“.

Da li je ovo nagoveštaj da takva država neće postojati? Ili je normalna, neutralna Ukrajina ipak moguća?

Putinov odgovor, veruje se, implicira da je samo sigurno „da ništa neće biti kao pre“ i da će Rusija, što se tiče Ukrajine, postaviti određene uslove, među kojima će najvažniji biti – „Ili si s nama, ili nisi“.

TENKOVI BEZ CEVI: Drugo pitanje je stvaranje sanitarne zone koja bi onemogućila ukrajinskim snagama da napadaju na ruske teritorije. Ocenjuje se da je Putin u tome bio „veoma delikatan“ jer „svi odlično shvataju kakvim oružjem može da se stvori takva zona“, misleći pri tome, naravno, na nuklearno oružje.

„Oni na koje se ovo odnosi, trebalo bi dobro da razmisle. Šef nikad nije tako ljubazan kao pre otpuštanja zaposlenog. Nadam se da je metafora jasna“, dodaje Ignjatijev.

Sanitarna zona od Harkova do Belgoroda koji su međusobno udaljeni oko 70 kilometara, ne znači ništa, dok je domet raketa Storm Shadow između 260 i 500 kilometara i nju ne bi garantovalo čak ni zauzimanje Harkova, tvrdi direktor Instituta za prevenciju sukoba, Vladimir Lepahin.

„Ideja o sanitarnoj zoni je hir vojske. Sukob Oružanih snaga Ukrajine i milicija DNR-LNR od 2014. do 2022. godine pokazao je da u Ukrajini ne može da bude sanitarne zone. Rešenje je samo tvrda granica sa minskim poljima, bodljikavom žicom i brojnim barikadama“, tvrdi Lepahin.

Sve ovo deo je razumevanja ciljeva koje je ruska operacija postavila pred sobom i da li je uspela da ostvari postavljene zadatke ili nije?

U skladu s tim može da se oceni i stanje ruske vojske, ali i namere ruskog rokovodstva o trajanju i okončanju rata u Ukrajini.

Putin je rekao da se ciljevi menjaju u skladu sa promenama situacije, „ali generalno, naravno, nećemo ništa menjati i oni su za nas od suštinske prirode“.

Za Lepahina ovo znači da su vlasti odavno odlučile, samo što neće da imenuju svoje prave ciljeve u Ukrajini. Ciljevi su pokriveni sa „dva dežurna koncepta za javnost“: denacifikacija i demilitarizacija. Vlasti ne žele da uklone ovu kamuflažu.

Putin je zadovoljan statusom kvo u ovoj fazi i do marta 2024. godine, kada može ponovo da bude izabran, neće praviti drastične korake. Slična stvar je i sa mobilizacijom.

„Putin preferira tajnu mobilizaciju, što i čini. A zbog činjenice da broj naših trupa ne raste posebno, Ministarstvo odbrane je u defanzivi i neće u napad. Ova taktika je dogovorena sa Putinom“, ocenjuje ovaj stručnjak.

U isto vreme, traju i politički napori da se Ukrajina održi i posle okončanja sukoba. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da zapad „aktivno pregovara o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini“.

„Sa tačke gledišta budućnosti, potrebno je da razgovaramo o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. S tim u vezi, mi smo odavno započeli ovaj dijalog sa našim najvažnijim saveznicima, koji imaju odgovarajuću moć i sve više ga vode sa Ukrajinom“, rekao je Šolc.

Prema rečima nemačkog lidera, zapadne zemlje su uverene u potrebu podrške Kijevu i najvećim delom se protive zamrzavanju sukoba i postizanju mira nametnutog Kijevu. Jedan od poteza koji se razmatraju, jeste i stvaranje Saveta Ukrjina – NATO.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dmitrij Kuleba uporedio je stvaranje Saveta Ukrajina – NATO sa tenkom bez cevi.