Kijev odbacio ruski predlog o koridorima u trećoj rundi pregovora

Ukrajina je oštro kritikovala ruski predlog, jer objavljene rute za evakuaciju civila iz Kijeva, Marijupolja, Harkova i Sumija uglavnom vode ka Rusiji i njenoj saveznici Belorusiji. Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk osudila je taj ruski predlog o prekidu vatre, nazvavši ga „neprihvatljivim“.

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je odbacio taj plan kao ciničan i licemeran potez Moskve, rekavši da „ne poznaje mnogo Ukrajinaca koji žele da potraže utočište u Rusiji“.

Ukrajinska vlada je umesto toga predložila osam ruta koje bi omogućile civilima da odu u zapadne regione Ukrajine, gde nema ruskog granatiranja.

Treća po redu runda pregovora, održana na zapadu Belorusije, trajala je oko tri sata, navodi agencija Tas, prenela je Beta. Ukrajinska delegacija napustila je helikopterima Belovešskuju Pušu, gde je pregovorala sa ruskom delegacijom.

Dve prethodne runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici, zatim na poljsko-beloruskoj granici, nisu dovele do zaustavljanja borbi, ali dve strane su se dogovorile da uspostave „humanitarne konvoje“ za evakuaciju civila.

I tokom vikenda je bilo pokušaja da se uspostavi bezbedan prolaz za civile, ali su oni propali, a granatiranje je nastavljeno.

Zvaničnici Ukrajine su optužili Moskvu da ponegde pribegava taktici „srednjovekovne opsade“, dok snage ruskog predsednika Vladimira Putina nastavljaju da gađaju neke gradove raketama i posle objave o uspostavljanju bezbednih koridora, uz žestoke borbe ponegde.

Ukrajinci, čiji je žestok otpor usporio invaziju i osujetio nadu Moskve u munjevitu pobedu, rade na učvršćivanju odbrane gradova širom zemlje.

U Marijupolju, odakle 200.000 ljudi želi očajnički da pobegne posle deset dana bez struje i vode i uz nestašice hrane, zvaničnici Crvenog krsta čekali su danas da čuju kada će biti uspostavljen bezbedan koridor.

Ruske snage su značajno napredovale u južnoj Ukrajini i duž obale, ali su njihovi ostali napori za sada uglavnom osujećeni, uključujući ogroman konvoj koji je krenuo ka Kijevu, ali je danima gotovo nepomičan.

Bitka za Marijupolj je od ključnog značaja jer bi zauzimanje tog grada moglo da omogući Moskvi da uspostavi kopneni koridor do poluostrva Krim, koji je Rusija pripojila 2014. godine.

U Belorusiji je danas počela treća runda pregovora Rusije i Ukrajine od početka invazije 24. februara, ali su slabe nade da će biti postignut ikakav napredak.

Prve dve runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici i na poljsko-beloruskoj granici, nisu dovele do zaustavljanja borbi, ali su se dve strane načelno dogovorile o uspostavljanju „humanitarnih konvoja“ za evakuaciju civila.

Kremlj je ranije danas saopštio da može da obustavi vojne operacije u Ukrajini u svakom trenutku ako Kijev prizna Krim kao deo Rusije, a Donjeck i Lugansk kao nezavisne države.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Ukrajina uz to mora i da izmeni Ustav i da odustane od nastojanja da se pridruži nekom bloku, kao što je NATO.

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu rekao je danas da će se ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine sastati ove nedelje u blizini turskog mediteranskog grada Antalije. Čavušoglu je rekao da će i on učestvovati na tom sastanku šefova ruske i ukrajinske diplomatije, Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe.

Međunarodni sud pravde u Hagu danas je počeo razmatranje tužbe Kijeva protiv Moskve, za planiranje genocida u Ukrajini.

Ukrajina je zatražila od suda da naredi zaustavljanje ruske invazije, tvrdeći da Moskva čini brojne ratne zločine i da „pribegava taktici koja podseća na srednjovekovne opsade“. Rusija je saopštila da neće učestvovati u tom procesu.

Kancelarija UN za ljudska prava prijavila je 406 potvrđenih smrtnih slučajeva civila, ali je navela da je taj broj verovatno znatno veći.

Međunarodna organizacija za migracije saopštila je danas da je iz Ukrajine od početka ruske invazije izbeglo više od 1,7 miliona ljudi. Gotovo tri petine izbeglo je u Poljsku, više od milion, u Mađarsku je prešlo 180.000, a u Slovačku 128.000 ljudi.

Borbe u Ukrajini su dovele do rasta cena energanata širom sveta, i pada vrednosti akcija na berzama, i ugrožavaju snabdevanje hranom ljudi širom sveta koji se oslanjaju na useve uzgajane u plodnom crnomorskom regionu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je danas na dodatne sankcije protiv Rusije, uključujući globalni bojkot ruske nafte, koja je od ključnog značaja za njenu ekonomiju.

Američki državni sekretar Entoni Blinken danas je posetio Litvaniju i Letoniju, koje je nastojao da uveri u podršku SAD i da će ih NATO zaštititi.

U Rigi, glavnom gradu Letonije, Blinken je rekao da će NATO braniti svaki pedalj svoje teritorije ako bude napadnut i dodao da niko ne treba da sumnja u spremnost i odlučnost alijanse.

Vlada Rusije je danas utvrdila spisak neprijateljskih država sa kojima ruske kompanije mogu da sklapaju ugovore jedino uz odobrenje specijalne komisije. Na spisku su, između ostalih, SAD, Kanada, Velika Britanija, sve zemlje EU, Crna Gora, Severna Makedonija, Ukrajina.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.