„Kijev postavlja uslove“: U ukrajinskom „planu pobede“ od Bajedna se traži nešto što nije postignuto za dve i po godine

Dok je zapadnjačko oklevanje i zatezanje povećalo gubitke Ukrajine, neki ukrajinski zvaničnici, diplomate i analitičari strahuju da bi cilj Kijeva da se plan sprovede pre nego što novi predsednik SAD preuzme dužnost u januaru mogao biti nedostižan, piše AP.

Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas-Grinfild, koja je navodno upoznata sa planom, rekla je da „bi mogao da funkcioniše“, ali mnogi privatno postavljaju pitanje kako.

Specifičnosti plana Zelenskog držane su u tajnosti sve dok se zvanično ne predstavi predsedniku Džou Bajdenu, ali su se pojavile konture plana, uključujući potrebu za brzim delovanjem.

To uključuje bezbednosnu garanciju članstva u NATO, prema rečima šefa kabineta Zelenskog Andrija Jermaka, što je glavni zahtev Kijeva i Moskve, ključna tačka sporenja.

Zapadni saveznici, uključujući SAD, bili su skeptični prema ovoj opciji.

Zelenski je rekao da će takođe tražiti dozvolu da koristi oružje dugog dometa za napad duboko unutar ruske teritorije, što je još jedna crvena linija za neke od pristalica Ukrajine.

„Partneri često govore: ‘Bićemo uz Ukrajinu do njene pobede'“.

Sada jasno pokazujemo kako Ukrajina može da pobedi i šta je za to potrebno. Veoma konkretne stvari“, rekao je Zelenski novinarima uoči puta za SAD.

„Hajde da uradimo sve ovo danas, dok su svi zvaničnici koji žele pobedu Ukrajine i dalje na zvaničnim pozicijama“.

U međuvremenu, brojčano nadjačane ukrajinske snage suočavaju se sa teškim bitkama na istoku.

Dok Zelenski u četvrtak iznosi svoj plan Bajdenu, ukrajinski vojnici će se boriti da drže odbrambene linije u ključnoj logističkoj tački Vuhledara u regionu Donjecka. Za neke od njih je bitno da Bajden prihvati plan Zelenskog.
„Nadam se da će nam saveznici obezbediti ono što nam je potrebno“, rekao je Kjanin, vojnik koji se bori u regionu Donjecka. „Ne 10 ili 31 tenk, već hiljadu tenkova, hiljade oružja i municije.

Kijev postavlja uslove

Plan pobede je odgovor Kijeva na sve veći pritisak zapadnih saveznika i ratom umornih Ukrajinaca da pregovaraju o prekidu vatre.

Dogovor sa Rusijom bi gotovo sigurno bio nepovoljan za Ukrajinu, koja je u sukobu izgubila petinu svoje teritorije i desetine hiljada života.

Osim ako, računa Kijev, njegovi zapadni partneri ne reaguju brzo. Saveznici Ukrajine rutinski razmišljaju o zahtevima za oružjem i kapacitetima, dajući ih često nakon što je njihova strateška vrednost umanjena.

Prema planu, od oktobra do decembra, oni moraju dramatično ojačati ‘ruke’ Kijeva.

Plan sadrži vojne, političke, diplomatske i ekonomske elemente.

Pored zahteva za članstvom u NATO-u, ona nastoji da ojača odbranu Ukrajine, uključujući kapacitete protivvazdušne odbrane, dovoljno da primora Moskvu na pregovore.

Očekuje se i zahtev da se pojačaju sankcije za slabljenje ruske privrede i odbrambene industrije.

Zelenski je rekao bez preciziranja da je vojni upad Kijeva na Kursk, u Rusiji, deo plana pobede.

Ta ofanziva, koja je osramotila predsednika Vladimira Putina dok je Kremlj krenuo u kontranapad, nije donela nikakve strateške dobitke.

Ali to je pokazalo ruskoj javnosti i sumnjivim zapadnim saveznicima da Rusija nije nepobediva i da Kijev i dalje ima ofanzivne sposobnosti uprkos tome što je iscrpljen na istočnom frontu.

Cena nečinjenja

Zelenski je svoj predlog opisao kao „most do samita mira“ koji je predložio za novembar, ali za koji Rusija kaže da neće prisustvovati.

Nijedan međunarodni igrač koji bi mogao da utiče na Moskvu nije pristao na njegov raniji mirovni plan od 10 tačaka, koji poziva na potpuno povlačenje ruskih snaga.

Savetnici ukrajinskog predsednika i zvaničnici rekli su za Asošijeted pres da će Kijev pristati na prekid vatre sa Rusijom samo ako Putinova sposobnost da ponovo izvrši invaziju na zemlju bude osakaćena.

Bilo koji drugi aranžman ne bi bio od koristi budućnosti Ukrajine niti bi odao počast žrtvama njenog naroda.

Ukrajinski zvaničnici su odbacili konkurentske predloge Kine i Brazila, verujući da bi oni samo zaustavili rat i dali Moskvi vremena da konsoliduje svoju pohabanu vojsku i odbrambenu industriju.

„To će dovesti do zamrzavanja sukoba, ništa više: okupirane teritorije se smatraju okupiranim. Sankcije Rusiji ostaju. Intenzitet rata značajno opada, ali se nastavlja“, rekao je jedan predsednički savetnik, koji je zatražio anonimnost da slobodno govori.

On je predvideo da će se Moskva ponovo kalibrisati i ponovo napasti, verovatno iz Nikolajeva i Odese na jugu, „u roku od dve, tri, četiri godine, ili možda čak i ranije, u zavisnosti od stanja Rusije. To je scenario“.

Uslovi Rusije za okončanje rata navedeni su u nacrtu sporazuma od 17 stranica koji je napisan u aprilu 2022.

Element vremena

Produženje statusa kvo će dugoročno ići samo na ruku Rusiji, kažu analitičari.

„Ukrajina će izgubiti više od 1.000 kvadratnih kilometara do kraja godine“, ako se trenutni uslovi nastave, rekao je Oleksandr Kovalenko, vojni analitičar Informacionog otpora, istraživačkog centra sa sedištem u Kijevu.

„Moramo da shvatimo da ako (saveznici) ne brane Ukrajinu time će doprineti da ovaj rat potraje još mnogo godina i konačno će nam omogućiti da izgubimo rat“, rekao je on.

Vreme će takođe omogućiti ruskim snagama da izgrade svoju industriju oružja, rekao je Kovalenko.

„Nedostaje nam sve vrste oružja, a Rusija proizvodi njihovo oružje 24 sata dnevno“, rekao je Kovalenko.

Vojnici u istočnoj Ukrajini i analitičari kažu da bi zapadno oružje dugog dometa bila najefikasnija kontramera protiv klizećih bombi, koje su raspoređene duž linije fronta, uključujući i Vuhledar.

Pad rudarskog grada bi ugrozio linije snabdevanja koje napajaju južni front i zadao bi razorni udarac ukrajinskom moralu.

U svom završnom obraćanju Generalnoj skupštini UN u utorak, Bajden je pozvao ukrajinske pristalice da ostanu čvrsti.

„Ne možemo da se umorimo“, rekao je. „Ne možemo da skrenemo pogled“.