Šta bi Kim Džong Un mogao da ima što je Putinu potrebno za rat u Ukrajini?

Invazija ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu ostavila ga je ne samo bez prijatelja, već i municije da bi izdržavao svoju vojsku.

Upozorenja Sjedinjenih Država u vezi sa samitom Severne Koreje i Rusije ilustruju zabrinutost da bi Kim mogao pristati da isporuči municiju koja je, izgleda, preko potrebna u ratnim naporima Moskve.

Šta treba Rusiji?

Zaglavljena u ratu za koji se nadao da će biti završen pre mnogo meseci, Putinovoj vojsci nedostaje municije. Rusija i dalje pojačava sopstvenu proizvodnju, a zbog sve veće globalne izolacije Moskva je prinuđena da traži pomoć negde drugde.

Teško je tačno reći šta je bilo na dnevnom redu na kosmodromu Vostočni, ali tako redak samit je verovatno bio motivisan činjenicom da je Kim imao nešto što je njegov domaćin smatrao da mu je potrebno.

Putinova lista za kupovinu je prilično jasna, rekao je Majkl Horovic, analitičar koji je rukovodi obaveštajnim odsekom u Le Beck International, konsultantskoj kompaniji za bezbednost i upravljanje rizikom.

„Ruski predsednik želi municiju“, naveo je.

„Borbe u Ukrajini su u velikoj meri vođene artiljerijom: jednostavno rečeno, ako možete više da pucate na neprijatelja, imate veće šanse za uspeh“, dodao je Horovic.

Bela kuća je već optužila Severnu Koreju da je prošle godine tajno isporučila Rusiji „značajan broj“ artiljerijskih granata.

„Sukob se pretvorio u ‘artiljerijski duel’ više nalik na dva svetska rata nego na moderni rat“, rekao je Dejvid Silbi, vojni istoričar sa Univerziteta Kornel, pri čemu se procenjuje se da Rusija ispaljuje oko 20.000 metaka dnevno u poređenju sa 5.000 u Ukrajini, čije granate uglavnom isporučuju SAD.

Severnokorejska municija bi, rekao je on, „dopustila Rusima da nastave da drže te linije“ u nadi da će Ukrajina prva ostati bez municije.

Analitičari kažu da je teško tačno proceniti koliko je municije izolovana država kao što je Severna Koreja mogla uskladištiti i imati za isporuku, ili da li je ta zaliha municija u stanju spremnom za borbu. Takođe ostaje nejasno koliko municije Severna Koreja proizvodi.

Ali dve vrste granata (municija kalibra 122 mm i 155 mm koju Rusija redovno koristi u Ukrajini) i protivtenkovske rakete verovatno bi bile od posebne vrednosti za Kremlj.

„Severna Koreja bi mogla da ima velike zalihe ruske/sovjetske standardne municije, koje bi mogle da pruže stvarnu podršku Rusima, koji koriste municiju na neverovatnom nivou“, rekao je Filips O’Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj.

Rusija već nabavlja bespilotne letelice – jeftino, ali i efikasno oružje dizajnirano da iscrpi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu – iz Irana, još jednog zapadnog protivnika. Ali dok Kremlj možda traži prednost na bojnom polju, da li bi sklapanje dogovora sa Severnom Korejom umesto toga moglo pomoći da se popuni kasa Kijeva?

Južna Koreja, ključni zapadni saveznik, takođe poseduje velike zalihe standardne municije SAD i proizvodne kapacitete za proizvodnju velikih količina iste, rekao je O’Brajen.

Seul je do sada odbijao da pruži tu vrstu pomoći Ukrajini kako bi izbegao ljutnju Rusije, ali je u četvrtak izražena „duboka zabrinutost i žaljenje“ zbog očiglednog fokusa samita na vojnu saradnju.

„Možda će odlučiti da će, ako Severna Koreja podržava Rusiju tako otvoreno, pružiti sličnu pomoć Ukrajini“, dodao je on.

Šta bi Severna Koreja mogla dobije zauzvrat?

Otkako je Kimova nuklearna diplomatija sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom propala 2020. on se bori za pažnju sveta kampanjom testiranja oružja. To se nastavilo i uoči samita, a Severna Koreja je u sredu rano ispalila dve balističke rakete kratkog dometa ka svojim istočnim morima.

Ove demonstracije vojne moći mogu biti osmišljene da nateraju svet da prihvati severnokorejski program naoružanja i ublaži sankcije njegovoj osiromašenoj naciji. Ali sada se čini da Kim ima nešto što veliki međunarodni lider želi, nudeći legitimitet i relevantnost na međunarodnoj sceni na drugom kraju dugog putovanja vozom.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je posetio Pjongjang u julu, već je izneo ideju o zajedničkim vojnim vežbama, koje bi bile prve za izolovanu naciju i veliki podsticaj za Kimov status na međunarodnom planu.

Pjongjang, koji je pod velikim sankcijama i koji se još uvek oporavlja od zatvaranja granica zbog pandemije, mogao bi da traži preko potrebnu humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć od Moskve u zamenu za oružje.

Tokom svog obilaska svemirske luke na ruskom dalekom istoku, izgledalo je da Kim postavlja detaljna pitanja o tehnologiji koja se tamo koristi. Putin je rekao da „pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehnologiju“ i da Severna Koreja pokušava da razvije svoju svemirsku industriju.

Pjongjang bi mogao da dobije naprednu tehnologiju za satelite, podmornice na nuklearni pogon i balističke rakete, rekao je Viktor Ča, viši potpredsednik za Aziju i Koreju Centra za strateške i međunarodne studije, istraživačke organizacije u Vašingtonu, u analizi za NBC News.

Istorijski gledano, Severna Koreja se za svoj raketni program oslanjala na tehnologiju tadašnjeg Sovjetskog Saveza, sa kojim je bila politički i ekonomski usklađena sve do pada Sovjetskog Saveza. Čak je regrutovala sovjetske stručnjake da pomognu u njegovoj izgradnji, navodi se u analizi.

SAD su nastojale da Kimovu posetu Rusiji predstave kao dokaz Putinove neuspešne kampanje u Ukrajini.

„Ne samo da nije uspeo da postigne svoje ciljeve na bojnom polju, već ga vidite kako putuje širom zemlje sa šeširom u ruci da moli Kim Džong Una za vojnu pomoć“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler ranije ove nedelje.

Viktor Ča navodi da SAD i njihovi saveznici imaju „ograničene političke opcije za rešavanje“ izazova rastuće saradnje između Rusije i Severne Koreje.

„Taktička prednost koju svaki neprijatelj dobija u širenju saradnje komplikuje napore SAD u ratu u Ukrajini“, dodao je on.