Kina beleži rekordan izvoz u godini pandemije

To je i najnoviji znak da brzi ekonomski oporavak Kine nastavlja da jača njenu ulogu u globalnoj trgovini, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Izvoz iz Kine porastao je u oktobru za 11,4 odsto u odnosu na godinu ranije, posle rasta od 9,9 odsto u septembru, kada je zabeležen i porast uvoza za 13,2 odsto, dok je u oktobru povećan za 4,7 odsto, javio je Rojters.

Brojke o izvozu premašile su očekivanja analitičara koji su za Rojters prognozirali rast kineskog izvoza u oktobru od 9,3 odsto u odnosu na godinu ranije.

Kina je u oktobru zabeležila trgovinski suficit od 58,44 milijarde dolara, u poređenju s 37 milijardi dolara u septembru, takođe premašivši prognoze analitičara o 46 milijardi dolara suficita u oktobru.

Kineski izvoz u oktobru širio se brže nego što se očekivalo, podupirući oporavak ekonomije i podstičući sve veću potražnju za uvozom, koji je rastao drugi mesec zaredom, ukazuje Blumberg.

Neočekivano povećanje izvoza u oktobru sugeriše da je kineski izvoz otporniji usred drugog talasa korona virusa širom sveta, navodi Blumberg. Blago usporavanje uvoza može pak odražavati sezonski uticaj, dok podatak o rastu drugi mesec zaredom sugeriše nastavak oporavka domaće potražnje.

Kineski izvoz medicinske opreme rastao je brže od bilo koje kategorije, ukazuje Blumberg i dodaje da je u prvih 10 meseci izvoz veći za 43 odsto u odnosu na godinu ranije.

Kineski trgovinski suficit i izvoz u SAD i ostatak sveta, čiji oporavak podstiče potražnju proizvoda iz Kine, prkosi očekivanjima tržišta već sedam meseci, ukazuje Volstrit džurnal.

Poslednjih meseci inostrana prodaja medicinske opreme povezane s pandemijom i kompjuterskih proizvoda za rad od kuće ostala je iznenađujuće fleksibilna, ukazuje list, ističući da je to pomoglo drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji da odbaci očekivanja o sužavanju inostrane prodaje.

Uprkos tome, naglašava Volstrit džurnal, viši zvaničnici u Pekingu smatraju da je globalno okruženje sve nesigurnije zbog porasta geopolitičkih napetosti i novog talasa korona virusa, postavljajući pitanja o sposobnosti spoljne potražnje da nastavi da podstiče kineski rast.

U predlogu za sljedeći petogodišnji plan Kine, objavljenom prošlog meseca, kineski čelnici obavezali su se da će povećati domaću potrošnju. Nova strategija ima za cilj da nadoknadi rastuću geopolitičku konkurenciju sa Zapadom, kažu ekonomisti.

Podaci o porastu kineskog izvoza u oktobru ukazuju na sve veću ulogu Kine u globalnoj trgovini tokom COVID-19, piše Fajnenšl tajms i napominje da je izvoz iz druge najveće svetske ekonomije zabeležio najveću stopu rasta od marta 2019.

U vreme kada se druge ekonomije još bore s uticajem pandemije, trgovinska aktivnost doprinela je bržem oporavku Kine, gde je bruto domaći proizvod u trećem tromesečju povećan za 4,9 odsto.

Oporavak Kine podstaknut je snažnim industrijskim rastom, čiji je udeo u proizvodnji čelika dosegao rekordne nivoe početkom ove godine. Kina je, ukazuje Fajnenšel tajms, u prvih deset meseci 2020. uvezla gotovo milijardu tona rude gvožđa, što je 11,2 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Uprkos snažnoj inostranoj potražnji za njenom robom, Kina ostaje osetljiva na ekonomske uslove na drugim najvažnijim tržištima, rekla je Iris Pang, ekonomistkinja iz think-tanka ING, sugerišući da bi podaci o izvozu u oktobru mogli biti najbolji ove godine.

„COVID se vratio u Evropi i SAD i opet postoje neke mere zabrane koje bi mogle uticati na potražnju za robom, a time i na kineski izvoz“, rekla je ona.