„Kina će ući u Evropu preko Beograda“: Ruski Komersant o razlozima posete Si Đinpinga Srbiji

Beograd računa ne samo na kineske kredite i investicije, već i na podršku Pekinga stavu Srbije o Kosovu, piše dopisnik ruskog Komersanta sa Balkana Genadij Sosojev.

Činjenica da je poseta kineskog predsednika Sji Đinpinga Srbiji namenjena „jačanju čeličnog prijateljstva“ između dve zemlje najavljena je i u Pekingu i Beogradu.

Upravo ta formula – „čelično prijateljstvo“ – već nekoliko godina se u obe zemlje koristi kao odlika bilateralnih odnosa. Tokom prve posete Sji Đinpinga Beogradu 2016. godine potpisana je deklaracija o strateškom partnerstvu.

I prošle jeseni, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Peking, potpisan je sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji je Beograd nazvao „istorijskim događajem za Srbiju“.

„Kina je najbolji partner Srbije u sprovođenju svojih državnih interesa“, rekao je Aleksandar Vučić u intervjuu glavnom kineskom TV kanalu CCTV uoči dolaska uvaženog gosta. Istovremeno, on je naglasio da je posle 2016. godine „poslao 15 poziva Sji Đinpingu da poseti Srbiju“.

Beograd se pre svega oslanja na kineske investicije i kredite, jasno ih preferirajući od evropskih zbog brzine implementacije i jednostavnije procedure njihovog dobijanja.

Srbija nije ništa manje zainteresovana za podršku Pekinga njenom stavu o Kosovu. Kina ne priznaje nezavisnost Kosova i dosledno glasa u skladu sa ovom pozicijom u Savetu bezbednosti UN, što Beograd očekuje u budućnosti.

Sa svoje strane, Srbija se čvrsto pridržava principa jedne Kine. „KRP je uvek bio na strani međunarodnog prava i uvek nas je podržavao, baš kao što smo uvek podržavali Kinu. Tajvan je Kina i tačka“, rekao je Aleksandar Vučić u istom intervjuu za CCTV.

Prema rečima Komersantovih izvora iz Beograda, upoznatih sa stavom rukovodstva Srbije, ovo pitanje će biti u središtu pregovora tokom aktuelne posete predsednika Narodne Republike Kine.

Pre svega, govorićemo o brzom završetku izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta sa dužinom od 350 km, koju sprovode kineske kompanije, sa mogućnošću proširenja do makedonske prestonice Skoplja i dalje do grčke luke Solun.

Prema planovima Pekinga, autoput Solun-Budimpešta bi u budućnosti trebalo da postane jedan od ključnih u isporuci kineskih proizvoda Evropi.

Druga važna tema razgovora, prema istim izvorima Komersanta, trebalo bi da bude pitanje moguće kupovine kineskih lovca pete generacije J-20 od strane Srbije, koji bi u jednom trenutku zamenili polovne MiG-29 koje je Rusija prebacila u Beograd.

Interesovanje Srbije za kineske avione, kako objašnjava Komersantov sagovornik, posledica je činjenice da će resurs MiG-29 isteći za nekoliko godina, a snabdevanje 12 francuskih boraca Rafale, što je Aleksandar Vučić dogovorio sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom u aprilu, biće moguća tek 2035.

Danas, s obzirom na neumoljivu konfrontaciju između Kine i Sjedinjenih Država, slučajnost posete kineskog predsednika Beogradu sa datumom tragičnih događaja od pre 25 godina izgleda daleko od slučajnog.

U svakom slučaju, ona se u potpunosti uklapa u politiku Sji Đinpinga prema Sjedinjenim Državama i Zapadu u celini, od kojih se suština može opisati kao „odvraćanje i interakcija“.

Uzgred, Aleksandar Vučić je svoj pristup NATO bombardovanju prilagodio pre pet godina, na 20. godišnjicu tih događaja. Ako je pre toga Beograd oštro osudio „NATO agresiju“, onda je 2019. srpski lider govorio u prilog tome da je Srbija oprostila NATO bombardovanju, iako nije zaboravila.