Kina i Francuska lansirale satelit, evo zašto

Taj satelit je za uočavanje „gama praska“ – pravih „svetlećih fosila“ koji bi trebalo da pruže više informacija o istorija svemira.

Delo inženjera iz dve zemlje, satelit nazvan kraćenicom SVOM (Space-based Multi-band Astronomical Variable Objects Monitor – Svemirski višepojasni astronomski monitor promenljivih objekata), značajna je kinesko-zapadna saradnja s ciljem da otkrije i locira te veoma udaljene kosmičke pojave monumentalne moći.

Satelit od 930 kilograma sadrži četiri instrumenta  – dva kineska, dva francuska.

Uspešno je lansiran u svemir danas u 15:00 (07:00 GMT) kineskom raketom „Long March 2-C“ iz baze Sičang na jugozapadu Kine, objavila je kineska svemirska agencija CNSA.

„Gama prasak“ se obično javlja posle eksplozije masivnih zvezda, više od 20 puta veće mase od Sunca ili posle spajanja kompaktnih zvezda. Kao najmoćnije eksplozije u svemiru, te kolosalno sjajne eksplozije zračenja mogu osloboditi energiju koja je ekvivalentna energiji više od milijardu milijardi sunaca.

„Posmatranje tih pojava je pomalo kao vraćanje u prošlost, jer njihovoj svetlosti treba mnogo vremena da stigne do nas na Zemlji, milijardama godina kasnije“, objašnjava za AFP Frederik Denj, astrofizičar Instituta za astrofiziku u Parizu i jedan od glavnih francuskih stručnjaka za „rafale gama zraka“.

Dok putuje kroz svemir, ta svetlost prolazi kroz gasove i galaksije, noseći njihove „otiske“ koji su vredne informacije za bolje razumevanje istorije i evolucije svemira.

„Takođe smo zainteresovani za eksplozije gama zraka zbog njih samih, jer su to veoma ekstremne kosmičke pojave koje nam omogućavaju da bolje razumemo smrt zvezda“, rekao je Denj.

Najudaljeniji do sada identifikovan prasak dogodio se „samo“ 630 miliona godina posle Velikog praska kojim se smatra da je nastao svemir. Taj prasak se dogodio kada je svemir imao svega pet odsto svoje sadašnje starosti.

„Ti podaci omogućavaju da se testiraju zakoni fizike pojavama koje je nemoguće reprodukovati u laboratoriji na Zemlji“, naglasio je Frederik Denj.

Kada se analiziraju, te informacije se mogu koristiti za bolje razumevanje sastava svemira, dinamike gasova i drugih galaksija.

Taj projekat je rezultat partnerstva Francuske svemirske agencije (CNES) i kineske, a učestvuje i nekoliko naučnih i tehničkih organizacija iz obe zemlje.

Satelit, postavljen u Zemljinu orbitu na visini od 625 kilometara, slaće svoje podatke opservatorijama na Zemlji.

Glavna teškoća je ekstremna kratkoća „rafala gama zraka“ što će naučnike dovesti u trku s vremenom u prikupljanju informacija.

Čim SVOM otkrije „rafal“, poslaće upozorenje dežurnom timu koji radi 24 sata dnevno.

Za manje od pet minuta n aučnici će morati da aktiviraju mrežu teleskopa na Zemlji koji će se tačno poravnati s osom izvora praska radi detaljnijeg posmatranja.

Francuska i Kina su već zajedno pokrenule CFOSAT 2018. godine, okeanografski satelit za pomorsku meteorologiju.

Kosmička saradnja Kine i Evrope nije retka otkako je Vašington zabranio svojoj NASA-i bilo kakvu saradnju sa Pekingom u svemiru 2011.

Francuska CNES je jedina svemirska agencija koja radi sa svim velikim silama svemira – Sjedinjene Države, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina, Japan.