Kina i Nemačka: Slatko-kiseli odnosi

Kineski premijer Li Ćijang doputovao je u Berlin sa deset ministara. Na njegovom prvom putovanju u inostranstvootkako je na toj funkciji, Lija je najpre primio predsednik Frank-Valter Štajnmajer, a zatim kancelar Olaf Šolc i devet ministara.

Vladine konsultacije sa Kinom održavaju se od 2011. U početku je bio naglašen partnerski aspekt, a 2014. je čak odnos unapređen u „sveobuhvatno strateško partnerstvo“.

Ali, odnosi između Berlina i Pekinga su se poslednjih godina sve više pogoršavali. Tome su doprineli mnogi faktori: odliv tehnologije, privrženost Pekinga „čvrstom prijateljstvu“ s Moskvom uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, rastuće tenzije u Tajvanskom moreuzu i represija nad kineskom manjinom Ujgura.

Situaciju dodatno pogoršava geopolitičko rivalstvo između Kine, supersile u nastajanju, i Sjedinjenih Američkih Država.

Istovremeno, Kina jeste i ostaće najvažniji trgovinski partner Nemačke, čak ispred SAD. U proteklih deset godina robna razmena sa Kinom praktično se udvostručila, na oko 300 milijardi evra.

Šolc: Hajde da nastavimo dijalog

„Nismo zainteresovani za ekonomsko odvajanje od Kine. To smo mi, kao zemlje G7, upravo ponovo istakli u Hirošimi“, naglasio je kancelar Olaf Šolc posle razgovora sa Li Ćijangom u Berlinu. Kurs prema Kini, kojim idu i druge velike zapadne industrijske nacije, Šolc opisuje ovako: „Uklanjanje rizika da, razdvajanje ne.“

„Hajde da nastavimo dijalog kako bismo se dobro razumeli i zajedno izašli u susret globalnim izazovima“, rekao je Šolc gledajući u Li Ćijanga.

Za vladu u Berlinu „posebno je važno“ da Nemačka i Kina blisko sarađuju u borbi protiv klimatskih promena. Obe zemlje su među najvećim emiterima gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i stoga snose posebno veliku odgovornost u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Li: Ruku pod ruku za obostrani upeh

Kineski premijer opisao je vladine konsultacije kao „orijentisane na praksu i veoma efikasne“ i govorio o „plodnim rezultatima“. Dogovoreno je deset zajedničkih projekata, rekao je Li Ćijang. Između ostalog, potpisan je trogodišnji akcioni plan koji predviđa redovnu razmenu mišljenja, na primer o zaštiti klime i zaštiti vrsta, kao i u borbi protiv gladi i pandemija.

Razgovaralo se „veoma otvoreno i duboko“, rekao je Li, koji je na stari kineski način apelovao da se saradnja, uprkos svim razlikama, unapredi „na obostranu korist“. Obe zemlje treba da traže zajednički jezik i da „rade ruku pod ruku kako bi jedna drugoj pomogle da uspeju“.

„Ako ojačamo saradnju u nauci, industriji i biznisu, daćemo doprinos stabilnosti globalne ekonomije“, rekao je kineski premijer.

Nemačka privreda traži alternative

Ali, retko ko još želi da pojača saradnju. Nemačka industrija je takođe u procesu smanjenja zavisnosti, naglašava predsednik Saveza nemačke industrije (BDI) Zigfrid Rusvurm. „Kompanije su u procesu strateške diversifikacije svojih tržišta prodaje i nabavke i uspostavljanja novih partnerstava. Kina je sistemski rival, kao i ekonomski i tehnološki konkurent.“

Ipak, Kina ostaje izuzetno važno tržište. Preko 5.000 nemačkih kompanija sa 1,1 milion zaposlenih proizvodi u Kini. Pored velikih imena poput Folksvagena ili BASF-a, postoji i bezbroj srednjih kompanija kao što su proizvođač motornih testera Štil, proizvođač mašina Trumpf ili proizvođač slatkiša Haribo. Oni imaju koristi od jeftine radne snage i tamošnjeg ogromnog tržišta.

Međutim, i njihovo poslovanje dospelo je u fokus politike.

Ideja iz SAD i Brisela: da država (malo) kontroliše privredu?

U maju je ministar privrede Nemačke Robert Habek rekao da je „preporučljivo“ unapred proveriti investicije nemačkih kompanija u Kini da bi se videlo da se ne radi o gubitku tehnologije. To se zove „provera izlaznih investicija“. Mora se sprečiti da se tehnologija razvija samo u Kini, a da se to u Nemačkoj gubi.

To je plan o kojem SAD već neko vreme raspravljaju i o kome razmišlja i Evropska komisija. U Briselu su na stolu konkretni predlozi za oštriju akciju protiv Kine. Za nemačku ekonomiju to zvuči alarmantno, ali kancelar smiruje situaciju, pogotovo što se tu pitaju i države-članice EU.

„Verujem da smo sada doneli čitav niz zakona kojima možemo da garantujemo bezbednost naše privrede. Jasno je da ne treba sve izvozne aktivnosti podvrgavati istrazi državnih organa i ja želim eksplicitno da kažem da je to stav koji niko ne zastupa“, rekao je Šolc na godišnjem skupu BDI u ponedeljak 19. juna.

Privreda za Kinu i privreda za ostatak sveta?

U međuvremenu, privreda se već priprema za mogućnost razdvajanja od Kine. Postoje planovi da se kompanije podele u dve odvojene grupe: jednu za Kinu i jednu za ostatak sveta. Kineska grupa bi proizvodila samo za kinesko tržište i postala čisto kineska kompanija.

Neke američke kompanije to već planiraju. „Fajnenšel tajms“ citirao je bankara koji radi u Aziji i koji je rekao da takav korak verovatno razmatra „svaka multinacionalna kompanija s jakim poslovanjem u Kini“.

Budnost i kritičko preispitivanje

A kada je u pitanju odbrana i naoružanje, mora se biti obazriv. Nedavno se, na primer, saznalo da je kinesko vazduhoplovstvo angažovalo bivše nemačke borbene pilote za program obuke.

Torsten Bener iz Berlinskog istraživačkog centra GPPI, to vidi kao „indikaciju da moramo biti budni – zato što Peking koristi svaku priliku da dobije pristup kritičnim tehnologijama ili veštinama: da ojača sopstvenu industrijsku i vojnu bazu.“

I zato predsednik Odbora za spoljne poslove u Bundestagu, socijaldemokrata Mihael Rot, kritikuje: „Moramo da vidimo koliko je s Kinom održiv format vladinih konsultacija, koji je zapravo namenjen samo posebno bliskim, strateškim i vrednosnim partnerima.“