Kina i njena „ukrajinska dilema“: Čeka se odluka Si Đinpinga koja bi mogla dramatično da promeni svet

Američki predsednik Džozef Bajden obavio je danas video poziv sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u kome je bilo reči o potencijalnoj promeni uloge Kine u svetu – koja bi nesumnjivo usledila ukoliko ova zemlja odluči da više podrži Rusiju i njenu agresiju na susednu Ukrajinu.

Podsetimo, Kina je ostala uzdržana na Rezoluciju UN o Ukrajini, što ju je retorički svrstalo na stranu Moskve, a Bajdenova administracija veruje da je Si Đinping već odlučio da ekonomski podrži Rusiju u vreme kada su joj gotovo sve zapadne zemlje uvele sankcije.

Na sastanku u Rimu kome su u ponedeljak prisustvovali američki savetnik za bezbednost Džejk Saliven i njegov kineski kolega Jang Đieči, kineska delegacija zapanjila je američke zvaničnike podržavanjem nesuvislih ruskih teorija da SAD i Ukrajina zajedno razvijaju tajni program biološkog oružja. Amerikanci su se vratili iz Rima pesimističniji nego ikad kada su u pitanju namere Pekinga, piše Gardijan u svojoj analizi sa naslovom – Da li će Kina stati uz Rusiju i podeliti svet?

„Postoje indikacije da Kinezi rade mnnogo toga iza kulisa kako bi podržali Rusiju, u svakom sektoru – finansijskom, ekonomskom, vojnom…“, rekao je jedan zvaničnik Stejt dipartmenta. „Što je sve veoma uznemirujuće. Ako nastave ovim putem, to će biti odlučujući faktor koji će Evropu dovesti do toga Kinu počne da smatra još većom pretnjom, a dodatno će produbiti i jaz između Vašingtona i Pekinga.“

Američki kongres upozotrio je da će, ukoliko se pojave dokazi da Kina Rusiji obezbeđuje vojnu pomoć, sprovesti ekonomske mere i protiv Kine. Biznis lideri će takođe poovo razmotriti svoje interese u Kini, a to će učiniti i evropski zvaničnici.

Očekuje će da će Bajden, tokom razgovora sa Sijem ponoviti neke od argumenata koje je Saliven izneo na sastanku u Rimu – da kineski lider nije bio u pravu kada je reč o Vladimiru Putinu, ruskim namerama prema Ukrajini i snazi ruske vojske. Takođe će pokušati da ubedi Đinpinga da nije u kineskim interesima da podrži gubitničku stranu, koja će, prema mimšljenju Amerikanaca, svakako biti Rusija.

Pored svega toga, Međunarodni sud pravde UN je u sredu naložio Rusiji da zaustavi sve vojne operacije u Ukrajini, a kineski sudija je glasao protiv ove odluke.

„Kina će možda biti u iskušenju da podrži Rusiju, a davanjem oružja ovoj zemlji će biti uključena u Putinov rat, naveli su nekadašnji pravni savetnici Pentagona Una Hatavej i Rajan Gudnam.

Ipak, od sastanka u Rimu Vašington se nada da ipak nije sve izgubljeno kada je reč o odnosu Kine prema Rusiji. Kako navodi Gardijan, kineska državna televizija počela je da emituje snimke na kojima se vidi razaranje Ukrajine, međutim još se u narativu nije pojavilo da je napad na Ukrajinu rat ili invazija. Kineski ambasador u Ukrajini je svojim domaćinima rekao da će „Kina uvek podržavati ukrajinsku državu“.

Nemački Bild izvestio je proteklih dana da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov krenuo u Peking u četvrtak, ali se avion okrenuo i vratio za Moskvu iz nepoznatih razloga. Američki zvaničnik je potvrdio da se incident dogodio, uz oprezne tvrdnje da je prerano da se govori o njegovom značaju, spekulišući da Kina možda želi da „smanji javne prikaze prijateljstva sa Rusijom“.

Putin i Si: 39 susreta za devet godina

Još 12. marta kineski profesor Hu Vei napisao je tekst o „ukrajinskoj dilemi“ Kine, naglasivši da „Kina ne sme biti vezana za Putina i da mora da prekine takve odnose sa Rusijom, što je pre moguće“. On je tada dodao da Kina ima još nedelju ili dve prostora za manevar, a da mora da odluči kojoj strani će se prikloniti. Cenzurisana verzija članka objavljena je i u Kini, a pesimističke struje u američkoj administraciji veruju da Si Đinping ne sluša ovakva mišljenja i strahuju da bi mogao produbiti odnos sa Putinom. Podsetimo, dvojica svetskih lidera se srela čak 38 puta za poslednjih devet godina, a u februaru su izjavili da prijateljstvo dve strane „nema granica“.

Posledice rata u Ukrajini već su se prelile na pacifički region, gde takođe postoji slučaj otpora male demokratske države moćnom autokrati u vidu Tajvana. Američki saveznici u regionu su se pridružili sankcijama Rusiji, podseća Gardijan.