„Kina ne može da stigne SAD“: Sagovornici Danasa o sastanku Bajdena i Sija

To je njihov prvi susret u poslednjih godinu dana, koji je održan na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).

Vesnik odnosa dve velesile

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže za Danas da su očekivanja od ovog sastanka, s jedne strane preterana, dok su sa druge minimalistička.

„Mislim da je ovaj sastanak doneo određeni optimizam u odnosu Sjedinjenih Amerčkih Država (SAD) i Kine i da jedni drugima neće okrenuti leđa, kako su rekli na sastanku, ali da će se držati konkurencije“, kaže Đukić.

Đukić kaže da je ovaj sastanak svakako „vesnik novih odnosa dve velesile“ i stvaranje određenog bipolarnog sveta.

„Neće biti onakav kakvim ga neki doživljavaju kao novi međunarodni poredak, već će ove dve države, ako se budu držale tog koloseka međusobnih odnosa uvažavanja, diktirati odnose u budućem svetu“, primećuje naš sagovornik.

Kina strahuje od američkih sankcija

Đukić ukazuje da se Kina nalazi u velikim ekonomskim teškoćama.

„Stopa rasta je nulta, nezaposlenost mladih generacija je oko 30 odsto, Kina demografski stari, gubi tržište za svoje robe, i ne može da nađe adekvatnu zamenu za tržište SAD i EU. Daleko da je to Rusija i zemlje BRIKS – a“, kaže i dodaje da je Kini potreban novi talas investicija koje su u toj zemlji praktično zamrle.

Đukič je mišljenja da je Si u određeno smislu dobitnik na ovom sastanku, dok je Bajden demonstrirao snagu koje imaju SAD, kao još uvek neprikosnoven lider sveta.

Na sastanku je bilo reči o pomoći koju Kina šalje Rusiji u njenoj agresiji na Ukrajini.

Đukić ocenjuje da se Kina uvek držala korektno kada je reč o ruskoj agresiji, te da nije isporučivala Rusiji nikakvo letalno oružje. Isporučivala je, kaže, šlemove, bespilotne letelice koje nisu za vojne svrhe, i slične stvari.

„Mislim da će se Kina toga strogo držati zbog odnosa sa SAD ali i zbog toga što Kina strahuje od sankcija SAD. Ne može tehnološki da stigne SAD i potrebna joj je američka tehnologija“, ukazuje Đukić.

Đukić kaže da se ne sme ispustiti iz vida da je Kina mlada industrijska zemlja u razvoju. On dodaje da, s toga, ne može da se poredi sa SAD i Evropom u nivou industrijalizacije, te da je naučno-tehnološki razvoj u tim delovima sveta jači nego u Kini.

„To što je Kina druga ekonomska velesila, to i dalje ne znači da je Kina ekonomski, finansijski, tehnološki, nezavisna od ostatka sveta“, kaže.

Bajden je i Putina nazvao ubicom

Tokom konferencije za štampu na kojoj je trebalo da bude reči o rezultatima samita, Bajden je svog kolegu Sija nazvao diktatorom.

Ubrzo su stigle reakcije iz Kine. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning nazvala je Bajdenovu opasku „neodgovornom političkom manipulacijom“.

“Ova vrsta govora je krajnje pogrešna i predstavlja neodgovornu političku manipulaciju. Kina se tome odlučno protivi“, rekla je Ning.

Komentarišući ovo, Srećko Đukić kaže da je to „Bajdenov stil“ i da je podnošljivo.

„Ne doživljavam to kao neki žestok odgovor koji u bilo kom segmentu anulira važnost sastanka Sija i Bajdena“, kaže.

Đukić podseća da je predsednik SAD i Vladimira Putina nazvao ubicom.

„Ima on te pasaže koje upotrebljava za određene ljude i tipove političkog sistema“, kaže Đukić, dodajući da Bajden ima mnogo osnova da izgovori tako nešto.

„Bajden se sve vreme svog prvog predsedničkog mandata bori za drugi mandat. Si i Putin, nemaju tih briga“, kaže.

Dobijanje Tajvana mirnim putem

Treba podsetiti da SAD i Kina imaju spor i oko Tajvana, koji je zasebna demokratska država, dok je Kina takvu ne priznaje.

Đukić kaže da ne veruje u mogućnost da Kina napadne Tajvan.

„Si nije došao na samit da bi rekao da će da ratuje, već obrnuto, da će na osnovu svih proklamacija raditi na dobijanju Tajvana mirnim putem. Mislim da je rat za Tajvan otklonjen u dogledno vreme“, kaže Đukić.

Branka Latinović, ambasador u penziji, kaže za Danas da su različiti stavovi SAD i Kine kada je Tajvan u pitanju, te da je Bajden za to da se održi status kvo.

„Da li je i koliko održivo videćemo. Mislim da postoji neko neobjavljeno i tiho razumevanje da Tajvan ne treba talasati u smisli da dođe do pojačanih vojnih tenzija u tom delu“, kaže.

Dodaje da izjave i političko suparništvo treba očekivati kako između Kine i SAD tako i između drugih aktera u tom regionu.

Si Đinping sa premijerom Japana Fumiom Kišidom

Si Đinping se, nakon Bajdena, sastao i sa premijerom Japana, Fumiom Kišidom.

Kao i sa SAD, Kina ima nesuglasica i sa Japanom. Pored Tajvana, tu su teritorijalni sporova i trgovinske tenzije.

Latinović kaže za naš list da je Tajvan vrlo osetljivo pitanje za obe strane.

„Japan je vrlo zainteresovan i aktivan u kontekstu suparništva sa Kinom. Ono nije od juče, već je višedecenijsko. Vezano je za previranja i prestrojavanja na Pacifiku. U uslovima kada je Kina osnažila i kada Japan vidi i konkurenciju i mogućnost za nove opasnosti, ne treba iznenaditi što je aktivan u regionu“, kaže Latinović.

Ona dodaje da je primetno jačanje saradnje Japana sa Filipinima, Malezijom, čak i sa Indijom. Čitav taj region je, kako kaže, u jednom vrlo koncetrisanom fokusu.