Kina je i dalje saveznik Pjongjanga

Proba je je usledila dan pošto je u Pjongjangu održana velika vojna parada u čast 105. godišnjice rođenja Kim Il Sunga, osnivača te države 1948. Eksplozija je usledila i nekoliko sati uoči dolaska u Seul, glavni grad rivalske Južne Koreje, američkog potpredsednika Majka Pensa.

Lu Ćao, direktor Instituta za granične studije na Akademiji za društvene nauke kineske severoistočne pokrajine Liaoning koja se graniči sa Severnom Korejom (DNRK), kazao je da bi proba mogla da bude potvrda režima u Pjongjangu da neće promeniti tvrd stav u suočavanju sa vojnim pretnjama Sjedinjenih Država. To će izazvati još veći pritisak SAD koje su naredile pokret u region dve grupe ratne mornarice, kazao je Lu.

Usledile su i žestoke reakcije iz međunarodne zajednice.

Potpredsednik SAD Pens je gledajući duž demilitarizovane zone (DMZ) između DNRK i Južne Koreje ponovio da je „era strateškog strpljenja“ sa Pjoingjangom okončana. „Sve opcije su na stolu kako bi postigli ciljeve i osigurali stabilnost“ Južne Koreje, kazao je Pens u ponedeljak.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD general H. R. Mekmaster je poručio da „preteće ponašanje Pjongjanga ne može biti nastavljeno“. U južnokorejskom ministarstvu spoljnih poslova su mišljenja da su severnjačka vojna parada i najnovija proba, „demonstracija sile koja je pretnja čovečanstvu.“ Posle probe su vodeći kineski diplomata, državni savetnik Jang Đieći i američki državni sekretar Reks Tilerson razgovarali telefonom, prenela je Sinhua. Jang je kazao da bi dve strane trebalo da nastave dijalog radi unapređenja odnosa Kine i SAD. Sinhua nije, međutim, javila da li su oni razgovarali o DNRK.

Zapadni mediji su, pak, preneli da je neimenovani spoljnopolitički savetnik u administraciji SAD delovao manje zabrinuto. Najnovija proba, po njemu, „sledi posle još jedne neuspešne. Nema potrebe osvrtati se na njihov neuspeh,“ kazao je savetnik. Pošto su SAD nedavno izvršile napade raketama tomahavk i „majkom svih bombi“ (9.800 kilograma) na ciljeve u Siriji odnosno Avganistanu i uputile gigantski nosač aviona na nuklearni pogon Karl Vinson u blizinu Korejskog poluostrva, pojavila su se nagađanja da bi DNRK mogla da bude sledeći cilj. Mada administracija predsednika Donalda Trampa ne isključuje nijednu opciju, analitičari navode činjenice koje ukazuju da DNRK nije, pre svega, Sirija i da bi vojna akcija tamo bila mnogo rizičnija.

Prvo, Korejsko poluostrvo je pod svojevrsnim režimom UN, budući da su dve države u ratnom stanju. Korejski rat je okončan primirjem 27. jula 1953. koje su potpisali SAD, u ime komande UN, Severna Koreja i Kina. SAD i Kina su bile sile zaštitnice Južne, odnosno Severne Koreje. Ukoliko bi SAD preduzele napad na DNRK, prekršile bi ugovor osnažen UN, ukazuju analitičari.

Drugo, severnokorejsko nuklearno oružje je „sazrelo“ poslednjih godina. Izvedeno je pet nuklearnih proba i Pjongjang tvrdi da je uspešno „smanjio“ nuklearne bojeve glave da ih nose rakete. Potonje nije nezavisno potvrđeno, a 2016. je usledila serija neuspešnih lansiranja Musudan raketa intermedijarnog dometa (3.000-5.000 kilometara). Uprkos tome, vojni stručnjaci smatraju da je Severna Koreja, učeći na neuspesima, u stanju da interkontinentalnim raketama dosegne SAD za četiri godine, za Trampovog predsednikovanja.

Treće, Kina je i dalje saveznik Severne Koreje. Dve države su potpisale ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći 1961. kojim su se obavezale na momentalnu vojnu pomoć u slučaju napada spolja. Ugovor je dva puta produžavan i sadašnji važi do 2021. Četvrto, Peking insistira na miroljubivom rešenju spora i protivi se vojnoj opciji koju razmatraju SAD.

Neki analitičari dodaju i da bi granična područja NR Kine prema DNRK bile zapljusnuta talasom izbeglica ukoliko bi iznenada propao režim sadašnjeg vođe Kim DŽon-una. Peto, opet, Japan i naročito Južna Koreja su među nizom zemalja, naročito u Aziji, koje se protive vojnom udaru po DNRK i zalažu za druge kaznene mere.

Neki američki vojni stručnjaci smatraju da ne bi mogli da od severnokorejske artiljerije brane Seul prvih 24, a možda i 48 časova po napadu. U Južnoj Koreji živi, takođe, preko 200.000 američkih i više od 57.000 japanskih državljana. Ta zemlja poseduje i tridesetak nuklearnih elektrana čiji spoljni omotači nisu otporni na vojne napade.