„Kina je u Srbiji uložila milijarde dolara“: Kako bi politika nove američke administracije prema Kini i ratu u Ukrajini mogla da utiče na Zapadni Balkan?

Iako spoljna politika nije imala odlučujući uticaj na ishod nedavnih predsedničkih izbora, rezultat glasanja bi mogao da utiče na fokus američke diplomatije u odnosu na rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku i nadmetanje sa Kinom, piše Glas Amerike.

Ne bi trebalo očekivati ni da Zapadni Balkan bude visoko na listi prioriteta nove administracije, ocenjuju stručnjaci sa kojima je razgovarao Glas Amerike, ali naglašavaju da bi upravo uticaj koji Kina, rat u Ukrajini i Rusija, imaju na Balkan mogli da oblikuju politiku SAD prema regionu.

Kina

Dalibor Rohač iz vašingtonskog konzervativnog instituta „Amerikan enterprajz“ (AEI) ocenjuje da će svojevrstan kinesko-ruski savez koji se već godinama nameće kao alternativa Zapadu na Balkanu, biti politički i ekonomski izazov za novu američku administraciju. Kina je tokom prethodnih 10 godina uložila velike količine novca kroz projekte u inicijativi „Pojas i put“.

„Ako pogledate činjenicu da je luka Pirej u kineskom vlasništvu, postoji ozbiljan pokušaj da se dublje povežu sa tržištima u EU, a to uključuje svojevrsne projekte infrastrukturnog povezivanja širom Zapadnog Balkana“, kaže Rohač za Glas Amerike.

Kina je u Srbiji uložila milijarde dolara u investicije i kredite, posebno u rudarstvo i infrastrukturu. Dve zemlje potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu 2016. godine i sporazum o slobodnoj trgovini prošle godine, dok su tokom posete kineskog predsednika Ši Đinpinga Beogradu u maju potpisali izjavu o zajedničkoj budućnosti.

Ruski uticaj u Srbiji i na Balkanu se ogledao kroz gasne sporazume, ali i otvaranje predstavništava medija bliskih Kremlju.

„Moguće je da ako budemo imali konvencionalnije republikansko osoblje u sledećoj administraciji, da će oni dobro pogledati ove projekte i učešće zemalja kao što je Srbija u projektu ’Pojas i put’. Možda će postavljati teška pitanja, koja nisu zaista postavljana tokom Bajdenove administracije“, navodi Rohač.

Kineska inicijativa Pojas i put pokrenuta je 2013. godine – to je veliki infrastrukturni projekat pod vođstvom Pekinga, proteže se širom sveta, a kritičari ga video kao instrument za ekspanziju kineske moći. Srbija je bila jedna od 28 zemalja osnivača te inicijative.

Među državama koje su se odmah priključile je bila i Crna Gora, a od 2006. do 2023. Kina je direktno investirala oko 89 miliona evra u tu zemlju, prema podacima lokalne privredne komore. Ipak, nije sve ostalo na ekonomiji, jer prema istraživanju američkog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), Kina i Rusija u Crnoj Gori koriste duboke podele u stanovništvu i medijima da bi promovisale svoje agende, a preko propagande „koju šire prosrpski/proruski/provladini mediji“ ističu kinesko-rusku alijansu kao superiorniju alternativu liberalnom svjetskom poretku.

Odnos prema Kini i ekspanziji njenog globalnog uticaja do sada je bio jedna od retkih tačaka koja je ujedinjavala republikance i demokrate.

Prema mišljenju Endrua Hajda iz vašingtonskog Stimson centra, SAD bi trebalo da obrate više pažnje na širenje kineskog uticaja u Srbiji.

„Pre svega, u smislu dopuštanja veće uloge Kine u ekonomiji od one koje bi EU i SAD voleli da vide. Očekujem nastavak pritiska, nešto će biti vođeno strateškim ciljevima, a nešto američkim biznisom i osećajem da Kinezi rizikuju da nas izguraju iz regiona“, smatra Hajd.

Prema podacima iz istraživanja instituta „Amerikan enterprajz“, tokom 2021. godine Srbija se u Kini zadužila za 7,19 milijardi dolara i još za 1,91 milijardu u 2022. godini. Prethodno, pokušaj poslovne saradnje srpskog Telekoma i kineskog Huaveija u oblasti 5G tehnologije sprečila je 2020. prva administracija predsednika Trampa, zbog čega se Srbija tada okrenula Eriksonu i Nokiji.

„Kinezi na neki način vole manje proevropske ili manje prozapadne vlade. I zato pridaju mnogo pažnje Srbiji na Zapadnom Balkanu. Siguran sam da će biti (američke) retorike protiv inicijative Pojas i put. Ako želimo da se takmičimo sa Kinezima, treba da sami finansiramo te projekte“, kaže za Glas Amerike Robert Hamilton iz Instituta za istraživanje međunarodne politike iz Filadelfije.

On navodi da je problem što niko neće, poput Kine, potrošiti toliko novca kao Kina u oblastima kao što su Zapadni Balkan, Centralna Azija ili Južni Kavkaz.

„Osim ako Trampova administracija ne napravi značajan pomak u našoj spoljnoj politici, u našoj ekonomskoj pomoći, nećemo trošiti novac kao Kinezi. I tako je za zemlje poput Srbije izbor da uzmu kineski novac i projekte, koji pomažu u izgradnji infrastrukture i opipljivih stvari koje ljudi koriste“, navodi Hamilton i dodaje da u takvim zemljama „ne postoji strah od Kine“.

Kritičari širenja kineskih investicija i uticaja u Srbiji i na Zapadnom Balkanu navode da, pored visokih kamatnih stopa za kredite kojima se projekti finansiraju, kompanije koje dolaze iz ove zemlje često ne poštuju prava radnika, kao i da imaju niske ekološke kriterijume.

Hamilton navodi da bi upravo ovaj aspekt mogao da bude „linija“ po kojoj bi nova američka administracija mogla da se suprostavi uticaju azijske sile.

„Radne prakse i standardi su ponekad nepravedni prema radnicima. Moramo da govorimo o ekološkoj šteti i korupciji jer znamo da Pojas i put obiluje korupcijom, kao i mogućnostima da elite u ovim zemljama izvlače novac. I to je ono što brine ljude u mestima kao što su Srbija, Kenija ili Kazahstan. Ako ćemo da kritikujemo, trebalo bi na toj osnovi, jer su to legitimne kritike“.
Grenel: Govorim Vučiću da je budućnost uz SAD, a ne Rusiju i Kinu

Ričard Grenel, američki izaslanik za dijalog Beograda i Prištine u vreme prve administracije Donalda Trampa, u septembru je izjavio da je budućnost Srbije uz Sjedinjene Američke Države (SAD), a ne Kinu i Rusiju.

On je tada dodao da između SAD i Srbije postoji iskreno prijateljstvo bez obzira na to ko je na vlasti.

„Razgovaram redovno sa predsednikom (Srbije Aleksandrom) Vučićem i govorim mu da mora da se odvoji od Rusije i Kine i zbliži se sa Zapadom i SAD. Kao Amerikanac često dajem takve savete i ne uzdržavam se da promovišem vrednosti Zapada“, kazao je Grenel.

Grenel je u septembru bio među zvanicama na prijemu „Srbija iza budućnosti“, koji je Stalna misija Srbije u UN organizovala u Njujorku.

Tokom 2o23. godine u Srbiju je ušlo više od 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Najviše ovakvih investicija stiglo je iz Evropske unije (EU) i to nešto manje od pola ukupnih, odnosno oko 2,2 milijarde evra.

Pojedinačno po zemljama, ubedljivo najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiju došao iz Kine – oko 1,4 milijarde evra. Iz Rusije je tokom 2023. stiglo oko 163 miliona evra investicija, a iz SAD oko 60 miliona, navodi se u dokumentu NBS.

Rusija

Druga velika spoljnopolitička tema koja bi mogla da utiče na odnos SAD prema Zapadnom Balkanu jeste Rusija, u kontekstu rata u Ukrajini i uticaja Moskve u regionu.

Tokom kampanje, Tramp je govorio da bi u slučaju njegove pobede, rat u Ukrajini, koji traje od 2022, mogao da bude okončan za jedan dan. Kritičari su ga često napadali zbog navodne naklonosti i iskazanom „razumevanju“ prema Vladimirom Putinom, dok je on odgovarao tvrdnjama da je Bajdenova administracija odgovorna što je Ukrajina uopšte došla u poziciju da bude meta ruske invazije. Kongres je odobrio pomoć Ukrajini, mada su razlike među republikancima i demokratama u odnosu na to kako i koliko SAD treba da pomažu Kijevu značajne.

Tramp je najavio da će pokušati da uvede dve strane u pregovore i zaustavi rat, ali analitičari upozoravaju da se velike promene u američkoj spoljnoj politici verovatno neće desiti preko noći.

„Američka spoljna politika nije gliser. To je tanker za naftu ili nosač aviona. Ako želite da upotrebite tu metaforu, to je 98.000 tona. Ne menja se preko noći. To je ogromna birokratija nacionalne bezbednosti i spoljne politike koja generalno sprovodi politiku u kontinuitetu“, objašnjava Hamilton.

Balkan je bio uz Ukrajinu tokom prethodne dve i po godine, a i Srbija je više puta glasala za rezolucije Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. Srbija je, prema pisanju Fajnenšal Tajmsa, indirektno, preko drugih zemalja, od početka rata u Ukrajini u tu zemlju izvezla municiju u vrednosti od 800 miliona evra.

Predsednik Srbije je potvrdio da je informacija o vrednosti municije uglavnom tačna, da se odnosi na period od dve do tri godine i da Srbija tu prodaju vidi kao poslovnu priliku.

Srbija je ipak ostala jedina evropska država koja nije uvela sankcije Moskvi što su od nje zahtevale i Evropska unija i Amerika. Bajdenova administracija nije vršila preveliki pritisak na Beograd da uvede sankcije, pa nije za očekivati da će nova administracija da promeni pristup, kažu sagovornici Glasa Amerike.

„Nemam razloga da verujem da će doći do pritiska Trampove administracije na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Očekujem napor da se rat okonča. Posle toga bi, pretpostavljam, usledila neka vrsta normalizacije odnosa SAD i Rusije, a možda čak i između nekih evropskih zemalja“, kaže Dalibor Rohač.

Iako Tramp nije još obelodanio detalje vlastitog plana za završetak rata u Ukrajini, američki mediji, pozivajući se na izvore bliske novoizabranom predsedniku, navode opciju „zamrzavanja konflikta“ na postojećim pozicijama.

„Zamrzavanjem sukoba, Rusiji bi bilo dozvoljeno da zadrži teritoriju koju je trenutno zauzela, oko 20 odsto Ukrajine. Ukrajina bi morala da odustane od napora da se pridruži NATO-u, što je ključna komponenta plana pobede Zelenskog. A po toj logici, Ukrajina bi zadržala delove Kurska zamrzavanjem sukoba duž sadašnje demarkacije, koje je zauzela u avgustu u iznenadnom upadu (oko 1.300 kvadratnih kilometara) i od tada se bori sa Rusijom oko te teritorije“, naveo je magazin Njuzvik u nedavnoj analizi odnosa nove administracije prema ratu u Ukrajini.

Dalibor Rohač dodaje da bi kraj sukoba mogao da bude praćen nastojanjem da se izvuče ekonomska korist od jeftine ruske energije i investicionih veza sa Rusijom.

Krajem novembra, odlazeća administracija je dala „zeleno svetlo“ Ukrajini da raketama dugog dometa gađa ciljeve u Ukrajini, a Rusija je odmah odgovorila upotrebom balističkih projektila.

„Izabrani predsednik Tramp je rekao da je veoma zainteresovan za rad na mirovnom sporazumu o Ukrajini. I mislim da bi nešto od toga podrazumevalo da SAD smanje deo pritiska. Ne mislim ni da će biti većeg pritiska konkretno na Srbiju. Pritisak na Evropu uopšte, u smislu odnosa sa Rusijom, biće diktiran nekom vrstom strateških ciljeva SAD u budućnosti“, kaže Endru Hajd iz Stimsona.

Za mnoge stručnjake, odnos nove administracije prema Rusiji je isprepletan sa stavom Trampa prema NATO alijansi i tome koliko će ostale zemlje biti spremne da ulože novca za odbranu, između ostalog i od opasnosti sa istoka.

„Mislim da ćemo videti manje usredsređivanja na proširenje NATO-a, da se uključe zemlje poput Bosne i Hercegovine na Zapadnom Balkanu. Verovatno će biti manje pritiska iz Bele kuće da se NATO proširi ili da preuzme aktivniju ulogu na Zapadnom Balkanu“, navodi Hamilton iza kojeg je 30 godina vojne karijere u američkoj vojsci u bazama u više evropskih zemalja.

Dijalog

Predstavnici Trampove administracije u prvom mandatu aktivno su radili na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a u septembru 2020. potpisali su Vašingtonski sporazum.

U vreme Bajdenove administracije dijalog je nastavljen, ali su rasle i napetosti, a normalizacija odnosa još nije postignuta. Postavlja se pitanje, u svetlu važnijih geopolitičkih sukoba, koliko će se SAD sada opet posvetiti ovom pitanju.

„Mislim da će to biti, u izvesnoj meri skoro na preventivan ili odbrambeni način, jer očigledno nijedna američka administracija ne želi da se tamo razbukta bilo kakav sukob“, navodi Endru Hajd.

Ipak, on očekuje da bude manje smernica iz SAD, kao i da će se dalje tražiti da Evropska unija preuzme vodeću ulogu.

„Dakle, obratiće pažnju na to, ali očekujem manje direktnog uključivanja, a više pukog obraćanja pažnje na ono što se tamo dešava“, dodaje Hajd.

Prva Trampova administracija je pokušala da stavljanjem ekonomije u centar pažnje dijaloga dođe do dogovora, u uverenju da će poboljšanje ekonomske situacije i životnog standarda olakšati kasnije postizanje političkih rešenja. Ali svaki budući uspeh na ovom polju, pored Vašingtona, zavisi i od lokalnih aktera, podvlači Dalibor Rohač.

„Oni na neki način vide da bi Amerika mogla da igra manju ulogu u Evropi. Mislim će u tom slučaju biti znatno manje sklonosti kod onih kao što je Vučić da slušaju Vašington. Tako da bih bio skeptičan da ćemo videti značajne konstruktivne pomake u međunarodnom poretku koji preovladava na Zapadnom Balkanu“, ocenjuje Rohač.

Sledeća runda dijaloga održaće se u decembru u Briselu, mesec i više dana pre Trampove inauguracije 20. januara. Za Roberta Hamiltona, pitanje odnosa Beograda i Prištine može da se nađe na radaru Vašingtona samo „ako se tamo nešto loše desi“.

„U poslednje vreme to je bilo pitanje koje najviše destabilizuje Zapadni Balkan – konfrontacija Kosova i Srbije. Nadam se da će Trampova administracija uložiti neke napore da pokuša da ublaži tu situaciju, shvatajući da je poslednje što nam treba još jedna kriza u Evropi“, zaključio je Hamilton.