Kina lansirala letelicu s opremom za svoju buduću svemirsku stanicu u orbiti Zemlje

Raketa „Dugi marš“ od 14 tona s hranom, opremom i gorivom poletela je s rampe Venčang na južnom tropskom ostrvu Hainan, javila je novinska agencija „Sinhua“.

Teretna letelica se uspešno odvojila od rakete, ušla u orbitu oko Zemlje i otvorila solarne panele za snabdevanje strujom, rekla je agencija pozivajući se na Kinesku svemirsku agenciju (CMSA).

Za izgradnju svemirske stanice, nazvane „Tiangong“ (Nebeska palata), trebaće desetak lansiranja opreme.

Stanica bi trebalo bi da bude potpuno operativna već iduće, 2022. godine, a očekuje se da će ostati u niskoj Zemljinoj orbiti 15 godina.

Posle očekivanog obustavljanja rada poostojeće, Međunarodne svemirske stanice (ISS) 2028. godine, „Tiangong“ bi mogla biti jedina stanica s posadom u Zemljinoj orbiti.

„Prvo ćemo transportovati neophodan materijal za podršku, rezervne delove i opremu, a zatim posadu“, najavio je direktor CMSA Hao Čun, prenosi agencija.

Peking je svom svemirskom programu dao milijarde u pokušaju da sustigne pionire u istrraživanju svemira – Rusiju i Sjedinjene Države, uz ambiciozne planove u Zemljinoj orbiti i slanje bespilotnih letelica na Mesec i Mars.

Ali Kina je izazvala i žestoke kritike, pre svega Sjedinjenih Država i mnogih stručnjaka zbog potencijalno opasnog kršenja pravila o postupanju u svemiru: početkom maja dopustila je da veliki deo jedne iskorišćene rakete padne na Zemlju pošto je u orbitu odneo centralni deo buduće kineske svemirske stanice.

Iako su kineske vlasti više puta uveravale da su spremne za međunarodnu saradnju u svojoj budućoj stanici, i dalje nije jasno kako bi to bilo.

Ali, Evropska svemirska agencija (ESA) već je poslala astronaute u Kinu da se u simulatoru obuče za rad u „Tiangongu“, očekujući završetak izgradnje.

Početkom ovog meseca, Kina je uspešno spustila svoje prvo motorno vozilo s točkovima – „rover Žurong“, na Mars, kao tek treća zemlja koja je to postigla.

Očekuje se da će to vozilo uskoro početi da prikuplja podatke o geologiji Marsa, tokom tri meseca fotografišući i analizirajući uzorke na prostranoj ravnici lave na severnoj hemisferi te planete.