Si Đinping Foto: EPA-EFE/ JASON LEE Šef kineske diplomatije Vang Ji nedavno je saopštio da agresija i ekspanzionizam nisu nikada bili u „genima“ kineske nacije.
Gotovo da je za ne verovati to što je to uspeo da izusti a da ne trepne.
Agresija i ekspanzionizam očito nisu genetske karakteristike, ali jesu definisale mandat predsednika Sija Đinpinga.
Si, koji je na neke načine preuzeo ekspanzionističku ulogu Maoa Cedunga, pokušava da primeni modernu verziju tributarnog sistema kakav su kineski imperatori koristili da uspostave kontrolu nad vazalnim državama – pokorite se imperatoru i okoristite se od mira i trgovine sa imperijom.
Pandemija kovida 19 koja mesecima okupira vlade širom sveta Siju je izgledala kao idealna prilika da ostvari brzi napredak po pitanju svoje agende.
Tako je u aprilu i maju naredio Narodnoj oslobodilačkoj vojsci (PLA) da izvede tajne upade na ledene pogranične teritorije indijskog regiona Ladah, gde je kasnije uspostavila logore s jakim utvrđenjem.
To ni izbliza nije bio pametan plan kako je Si verovatno mislio da će biti.
Daleko od konsolidovanja regionalne dominacije Kine njime je intenziviran otpor indopacifičkih sila, što je produbilo njihovu bezbednosnu saradnju.
To uključuje i najmoćnijeg konkurenta Kine – Sjedinjene Države, te je samim tim eskalirala bilateralna strateška konfrontacija koja ima tehnološke, ekonomske, diplomatske i vojne dimenzije.
Sada se nad Kinom nadvija avet međunarodne izolacije i prekida snabdevanja, što je Sija podstaklo da objavi planove o pravljenju ogromnih zaliha mineralnih resursa i poljoprivrednih proizvoda.
Sijeva prava pogrešna računica na himalajskoj granici je bila u odnosu na Indiju, koja je sada odustala od politike pomirenja prema Kini.
Ne iznenađuje što Kina ostaje posvećena upadima PLA, koje i dalje predstavlja kao odbrambene – Si je krajem prošlog meseca rekao visokim zvaničnicima da „učvrste pograničnu odbranu“ i „osiguraju pograničnu bezbednost“ u himalajskom regionu.
Indija je, međutim, spremna za borbu.
U junu, nakon što je PLA napravila zasedu i ubila indijske vojnike koji su patrolirali Galvanskom dolinom u Ladahu, borba prsa u prsa je rezultirala smrću brojnih kineskih vojnika – to su prvi vojnici PLA koji su u poslednje više od četiri decenije ubijeni u akciji izvan mirovnih operacija Ujedinjenih nacija.
Sija je bilo toliko sramota zbog ovakvog smrtnog ishoda da dok je Indija odala počast palim borcima kao mučenicima, Kina odbija da prizna koliko je tačan broj ljudskih gubitaka bio na njenoj strani.
Istina glasi da Kina, ako ne izvrši napad na prepad, nije opremljena za dominaciju nad Indijom u vojnom sukobu. A Indija radi na tome da ne bude ponovo nespremna.
Sada svoj vojni angažman usklađuje sa raspoređivanjem kineskih vojnika duž himalajske granice i aktivirala je svoju celokupnu logističku mrežu za transport zaliha potrebnih da se potpomognu trupe i opreme tokom dolazeće jake zime.
U okviru zadavanja još jednog udarca Kini indijske specijalne snage su nedavno okupirale strateške pozicije u planinama sa kojih se vidi ključni raspored kineskih vojnika na južnoj strani jezera Pangong.
Za razliku od PLA koja preferira upade na pogranična područja koja su bez odbrane, indijske snage su izvodile svoje operacije Kini pred nosem usred glavnog uporišta PLA.
Ako to nije bilo dovoljno ponižavajuće za Kinu, Indija je entuzijastično ukazala da Specijalne pogranične snage (SFF) koje su rukovodile operacijom čine tibetanske izbeglice.
Tibetanskom vojniku koji je poginuo u eksploziji mine u operaciji je odana počast velikom sahranom s vojnim obeležjima.
Poruka Indije je bila jasna – polaganje prava na Tibet koji je razdvajao Indiju i Kinu dok ga režim Maoa Cedunga nije aneksirao 1951. nisu ni približno jaka koliko se Kina pravi da jesu.
Tibetanci Kinu smatraju brutalno represivnom okupatorskom silom i oni koji žele da se bore protiv okupatora su se okupili u SFF-u, koje su osnovane nakon Maovog rata sa Indijom 1962.
Tu je začkoljica – polaganje prava Kine na prostrane himalajske pogranične teritorije Indije su zasnovane na njenim navodnim istorijskim vezama s Tibetom.
Ako Kina samo okupira Tibet, kako može da polaže prava na suverenitet nad ovim pograničnim teritorijama?
U svakom slučaju, pokazalo se da je mnogo teže kompletirati nego što je bilo započeti najnovije napore Sija da uspostavi kontrolu nad teritorijama koje nisu na Kini da preuzme.
Kako pokazuju delovanja Kine u Južnom kineskom moru, Si preferira asimetrično ili hibridno ratovanje u kojem se kombinuju konvencionalne i neregularne taktike s psihološkom i medijskom manipulacijom, širenjem dezinformacija, zloupotrebom prava i prisilnom diplomatijom.
Ali, iako je Si uspeo da promeni geopolitičku mapu Južnog kineskog mora bez ijednog ispaljenog metka, čini se jasnim da to neće funkcionisati na kineskoj himalajskoj granici.
Umesto toga, zbog Sijevog pristupa su sino-indijski odnosi, koji su od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost, sada pod velikim velom neizvesnosti.
Si ne želi ni da se povuče ni da povede otvoreni rat za koji je mala verovatnoća da će doneti veliku pobedu koja mu je potrebna da bi povratio reputaciju nakon debakla na granici.
Kina možda ima najveću profesionalnu vojsku na svetu, ali je i indijska masovna.
Što je još važnije, izverzirane indijske snage imaju iskustva u sukobima niskog intenziteta na velikim nadmorskim visinama; nasuprot tome, PLA nema borbenog iskustva od katastrofalne invazije na Vijetnam 1979. Imajući to u vidu, sino-indijski rat na Himalajima bi verovatno završio u zapećku, pri čemu bi obe strane pretrpele teške gubitke.
Izgleda da se Si nada da jednostavno može da oslabi Indiju.
U vreme kada indijska ekonomija beleži svoje najveće smanjenje zbog krize kovida 19 koja i dalje eskalira, Si je prinudio Indiju da preusmerava sve veći deo svojih resursa na nacionalnu odbranu.
U međuvremenu, kršenja prekida vatre od strane Pakistana, bliskog saveznika Kine, dosegla su rekordne visine, povećavajući izglede da Indija vodi rat na dva fronta.
Kako ukazuju pojedini kineski vojni analitičari, Si je mogao da iskoristi zaokupiranost Amerike predstojećim predsedničkim izborima da bi izveo brzi, lokalizovan udar na Indiju bez težnje ka otpočinjanju rata.
Ali izgleda da je manja verovatnoća da će Indija popustiti pod pritiskom Kine nego što će Si za sobom ostaviti zaostavštinu skupih brljotina. Svojom himalajskom neslavnom avanturom je isprovocirao snažnog neprijatelja i saterao sebe u ćošak.
Autor je profesor strateških studija u Centru za politička istraživanja, čije je sedište u Nju Delhiju, i saradnik Akademije „Robert Boš“ u Berlinu.
Copyright: Project Syndicate, 2020.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
