Kina ponovo povećava vojni budžet

Kineska potrošnja na odbranu u 2023. biće povećana za 7,2 odsto, znatno iznad povećanja opšte javne potrošnje od 5,7 odsto, pokazuje Nacrt budžeta predstavljen na zasedanju parlamenta Nacionalnog narodnog kongresa.

Time će, kako piše Fajnenšel tajms, potrošnja na vojsku rasti najbržim tempom u poslednje četiri godine i nadmašiti druge rashodne kategorije, naglašavajući promenu teže Pekinga s razvoja na sigurnost.

Budžet za odbranu ukazuje na sve veći jaz između kineskog vojnog i ekonomskog razvoja, dodaje britanski list, preokrećući trend u poslednjih više od dve decenije prema kojem je jačanje odbrambenih kapaciteta po značaju bilo iza ekonomskog rasta.

Ova promena je usledila u vreme kada rukovodstvo Kineske komunističke partije brine zbog zategnutih odnosa sa SAD, nedostatka napretka u mirnom stavljanju Tajvana pod svoju kontrolu i mnoštva međunarodnih sukoba za koje Peking smatra da ugrožavaju njegove interese.

Iako je kineska vojna potrošnja tek trećina američke, ona je u poslednje dve decenije, prema podacima američkog tink-tenka CSIS, porasla pet puta.

Povećanjem vojne potrošnje za 7,2 odsto Kina ubrzava jačanje vojske dok tenzije rastu sa Vašingtonom i njegovim saveznicima oko Tajvana, ukazuje Volstrit džurnal.

S najvećim rastom od 2019, ukupni vojni rashodi Kine ove godine, prema nacrtu budžetskog izveštaja, dostići će oko 224 milijarde dolara.

Ovogodišnje povećanje potrošnje na vojsku signalizira prioritet koji je lider Si Đinping pridao unapređenju odbrambenih snaga Kine, čak i dok slabljenje ekonomskog rasta povećava fiskalne pritiske, ističe američki list, dodajući da Kina više decenija ulaže napore da od kineske Narodnooslobodilačke armije napravi, kako navodi Peking, vojsku „svetske klase“ do 2049. godine, stogodišnjice dolaska Komunističke partije na vlast.

Jačanje kineske vojske pomno prate Vašington i njegovi saveznici. Američki zvaničnici kažu da rast vojnih kapaciteta Kine sve više preti Tajvanu, samoupravnom ostrvu na koje Peking ima pretenzije.

U okviru modernizacije oružanih snaga poslednjih godina, Kina je nastojala da napravi manju vojsku. Uprkos smanjenju za stotine hiljada vojnika, Kina, prema najnovijem godišnjem izveštaju, ima 2,2 miliona pripadnika vojske, čime je prva u svetu.

Međutim, mnogo više ulaganja poslednjih godina otišlo je u napredne tehnologije koje pomažu u projekciji kineske moći dalje od njenih obala, uključujući njenu pomorsku flotu i nuklearne kapacitete.

Prema najnovijim procenama Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), vojni rashodi Kine 2021. bili su 293 milijarde dolara, u poređenju sa 801 milijardom dolara SAD. Time je Kina za vojnu potrošnju odvojila oko 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda BDP-a, u poređenju s 3,5 odsto u SAD.

Rast vojne potrošnje od 7,2 odsto označava drugu godinu zaredom da je ona iznad sedam odsto dok u jeku rasta geopolitičkih tenzija i regionalne trke u naoružanju Peking nastavlja da modernizuje i izgrađuje svoju vojsku, istovremeno vršeći pritisak na Tajvan, ističe CNN.

Kao i prethodnih godina, ovogodišnji porast je i dalje znatno ispod simbolično značajnog dvocifrenog povećanja, što se poslednji put desilo 2015. godine.

Ipak, navodi američka televizija, s ovogodišnjim povećanjem Kina prvi put u poslednjoj deceniji jača vojni budžet tri godine zaredom. Posle povećanja prošle godine za 7,1 odsto i 6,8 odsto godinu dana ranije, ovogodišnji vojni budžet Kine je više nego dvostruko veći nego pre 10 godina.

Povećanje rashoda na vojsku objavljeno je na otvaranju godišnjeg skupa Nacionalnog narodnog kongresa (NPC) koji će u Peking narednih osam dana okupiti skoro 3.000 delegata. Ovo zasedanje ključni politički događaj koji se održava uporedo s okupljanjem najvišeg političkog savetodavnog tela Kine i događaji su zajedno poznati kao „dve sesije“.

Kineski zvaničnici su u više navrata pokušavali da prikažu svoju vojnu potrošnju kao razumnu u odnosu na druge zemlje poput SAD, što je, prema američkoj televiziji, deo nastojanja Kine da se predstavi kao miroljubiva sila, uprkos njenoj agresiji u regionu, uključujući militarizaciju Južnog kineskog mora i intenzivna patroliranja oko Tajvana.

Kina pod vođstvom Si Đinpinga nastavlja da značajno proširuje i obnavlja svoju vojsku, ukazuje Gardijan.

Portparol Nacionalnog narodnog kongresa Vang Čao rekao je da povećanje vojnog budžeta „odgovarajuće i razumno“ i da je potrebno da Kina može da odgovori na složene bezbednosne izazove i da „ispuni svoje odgovornosti kao važna zemlja“.

„Modernizacija kineske vojske neće predstavljati pretnju nijednoj zemlji“, rekao je Vang. „Naprotiv, ona će biti pozitivna sila za očuvanje regionalne stabilnosti i svetskog mira“.

Međutim, informacije o stvarnoj potrošnji u poređenju sa najavama budžeta ostaju netransparentne prozirne, a američko Ministarstvo odbrane procenjuje da bi stvarna potrošnja mogla biti 1,1 do 2 puta veća.

Iako je kineska vojna potrošnja daleko ispod američke, Kina ima najveću pešadiju i najveću mornaricu na svetu i nastavlja da gradi svoje zalihe projektila, ratnih brodova, podmornica i aviona, uključujući nuklearne bombardere i stelt borbene avione.