Kina poslala vojne avione prema Tajvanu nakon što je državni sekretar SAD-a napustio Peking

Sjedinjene Države najvažniji su međunarodni dobavljač oružja Tajvanu uprkos nepostojanju formalnih diplomatskih veza. Blinken je rekao da je naglasio „kritičnu važnost“ održavanja mira i stabilnosti preko moreuza dok je bio u Kini.

Demokratski uređen Tajvan suočio se s pojačanim vojnim pritiskom Kine, koja na otok gleda kao na svoj teritorij. Tajvanska vlada to odbacuje.

Tajvansko ministarstvo obrane saopštilo je da je od 9:30 ujutro (u subotu, 1.30 po srednjoevropskom vremenu) otkrilo 22 kineska vojna aviona, uključujući lovce Su-30, od kojih je 12 prešlo srednju liniju prema severu i središtu Tajvana.

Linija je nekoć služila kao neslužbena granica između dvu strana preko koje nije prelazila nijedna vojska, ali kineske vazdušne snage sada redovno šalju avione preko nje. Kina ne priznaje postojanje linije.

Tajvansko ministarstvo obrane saopštilo je da su avioni bili uključeni u „zajedničke patrole borbene spremnosti“ s kineskim ratnim brodovima, dodajući da su tajvanski avioni i brodovi reagovali „prikladno“. Nije dao detalje.

Kinesko ministarstvo odbrane u subotu nije odgovaralo na pozive Reutersa.

Tajvanske oružane snage dobro su opremljene i uvežbane u poređenju s kineskim, posebno mornarica i vazdušne snage, koje gotovo svakodnevno odgovaraju na kineske misije.

Kina smatra Tajvan najvažnijim pitanjem u svojim odnosima sa Sjedinjenim Državama, a Peking je više puta zahtevao od Vašingtona da prekine prodaju oružja Tajvanu.

Novoizabrani predsednik Tajvana Lai Ćing-te preuzima dužnost 20. maja nakon pobžede na izborima u januaru. Peking ga smatra „opasnim separatistom“ i odbio je njegove opetovane pozive na razgovore.

Lai je u četvrtak rekao da bi Kina trebala imati poverenja i razgovarati s legalno izabranom vladom Tajvana. Poput predsednice u odlasku Caj Ingven, Lai kaže da samo narod Tajvana može odlučiti o svojoj budućnosti, prenosi RSE.