Kina postaje lider u borbi protiv globalnog zagrevanja

Novonastala situacija posledica je odluke predsednika Donalda Trampa da se SAD, koje su uz Kinu najveći emiteri štetnih gasova, povuku iz ključnog međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama. U danu Trampove odluke kineski premijer Li Kejang potvrdio je da će Kine nastaviti da primenjuje ovaj važan međunarodni dokument. „Suzbijanje klimatskih promena je globalni konsenzus i Kina će, korak po korak, ići ka cilju zacrtanom za 2030. godinu“, poručio je premijer Li. Podsećanja radi, Kina je 2007. pretekla SAD kao najveći emiter gasova po, uzgred, pogrešno upoređenom, efektu staklene bašte. U 2013. Kina je u vazduh oslobodila više od 10 milion kilotona CO2. Treba, međutim, naglasiti da je u proteklih 30 godina, ova država promenila odnos prema klimatskim promenama – od nesvesnog emitera štetnih gasova do glasnog predvodnika boraca protiv globalnog zagrevanja. „Pre pet godina, ideja da će Kina (ili Indija) zaustaviti, ili bar usporiti, upotrebu uglja doživljavana je kao nepremostiva prepreka, jer su mnogi smatrali da su elektrane na ugalj neophodne za zadovoljavanje energetskih potreba u tim zemljama. Nedavna istraživanja, međutim, pokazuju da su pomenute države na putu da savladaju ovaj izazov“, citirana je izjava Bila Here za Ekofis, vodeću svetsku konsultantsku kuću za energente i klimu.

Treba, takođe, naglasiti da Kinezi, već godinama unazad, ulažu velika sredstva u industrije sa malim procentom ugljenika. Istovremeno, ta država preuzima vodeću ulogu u međunarodnim sporazumima o klimatskim promenama. Ilustracije radi, za vreme Pariske konferencije o klimatskim promenama, održane 2015, Kina je pomogla da se postigne dogovor o prvom sveobuhvatnom klimatskom sporazumu, što je navelo tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obamu da oda priznanje predsedniku Kine Si Đinpingu. Koliko je Kini posvećena rešavanju ovog globalnog problema na to ukazuje i zalaganje za zatvaranje elektrana na ugalj i preusmeravanje na korišćenje obnovljive energije. U tom kontekstu treba podsetiti da je obustavljena izgradnja 103 nove elektrane na ugalj, a u planu je da se na obnovljive izvore energije, do 2020, potroši više od 361 milijarde dolara. Prošle godine država je investirala 88 milijardi dolara u obnovljivu energiju (najveći iznos u svetu), i potrošila rekordnih 32 milijarde dolara na projekte u inostranstvu. Sudeći prema najavama zvaničnika udeo emitovanog CO2 u ukupnom bruto domaćem proizvodu će do 2020. biti smanjeno za 40 do 45 odsto, a do 2030. godine Kina bi, kao najveći potrošač, petinu potrebnih količina energije trebalo da dobija iz obnovljivih izvora. „Postoje veoma verodostojni dokazi koji ukazuju na to da će Kina ispuniti svoju obavezu da ograniči ukupno ispuštanje štetnih gasova i ranije nego što je to planirano“, procenjuje Endru Lajt, bivši pregovarač za klimu Stejt departmenta SAD. DŽejms Miler, sa univerziteta Kvins u Kanadi, primetio je da se Kina ne suočava sa onom vrstom protivnika akcija zbog klimatskih promena koji su republikanskim predsednicima u SAD otežavali napore za smanjenje CO2 i drugih emisija nastalih sagorevanjem fosilnih goriva. „Kina je mesto gde se posledice po životnu sredinu, zbog ekonomskog rasta, najviše osećaju, u vidu manjka čistog vazduha i zagađenog tla i vode“, dodao je Miler.

Inicijativa za suzbijanje otopljavanja planete Zemlje predstavlja za Kinu izuzetnu motivaciju za rešavanje ekoloških problema, ali i priliku da predvodi razvoj dinamične globalne industrije obnovljive energije. Danas je ta zemlja najveći svetski proizvođač tehnologija iz energije sunca, vetra, kao i električnih vozila, modernih baterija… Pariski sporazum je podstakao razvoj sektora obnovljive energije i energetski istih industrija, stvarajući mnogostruko veći broj radnih mesta nego što je izgubljeno u industrijama fosilnih goriva. Procenjuje se da će globalno tržište obnovljive energije do 2030. vredeti šest biliona dolara. Neki stručnjaci smatraju da će povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma rezultirati stvaranjem nove alijanse klimatskih promena između Kine i EU i ubrzati globalni prelazak na čistu energiju. Ima mišljenja da bi u tim promenama glas Kine mogao najviše da se čuje.

Akcenat na čistoj energiji

Petogodišnjim planom energetskog razvoja predviđeno je da Kina nastavi da razvija čiste energije smanjujući zavisnost od fosilnih goriva. Upotreba uglja u ukupnoj potrošnji biće smanjena sa 66 odsto, koliko je registrovano 2015, na 58 odsto (u 2020), dok će korišćenje prirodnog gasa iznositi 10 odsto. Da bi cilj bio ostvaren, nefosilna goriva bi trebalo da čine 15 odsto potrošnje energije. Voda, vetar, kao i sunčeva i nuklearna energija, glavni su izvori obnovljive energije u Kini, koja inače raspolaže najvećim kapacitetima čiste energije u svetu. U 2015. u čiste energije uloženo je više od 100 milijardi dolara, što je, prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, trećina svih globalnih investicija u taj sektor. U taj sektor e biti dodatno investirano kako bi energija dobijena vetrom dostigla 210 miliona kilovata (do 2020), odnosno 500 miliona kilovata (do 2030). Kapacitet solarne energije dostići će 110 miliona kW u 2020. i 600 miliona kW u 2030. Kina najbrže uvećava i proizvodne kapacitete nuklearne energije – sa 34 nuklearna postrojenja sada je na četvrtom mestu posle SAD, Francuske i Rusije.