Kina postaje opreznija: Deset godina inicijative Put svile

U Pekingu se održava dvodnevni samit, na kojem učestvuje i Vladimir Putin.

Kineski predsednik Si Đinping je pre tačno deset godina predstavio svoju ideju oživljavanja starih trgovinskih ruta na evroazijskom kontinentu i svetskim morima. Od tada je globalna inicijativa Put svile ili Novi put svile postala okvir za kinesku spoljnu trgovinu i razvojnu pomoć.

Kineski državni koncerni realizuju velike infrastrukturne projekte u inostranstvu i daju kredite državama, ali pod motom „Promena kroz trgovinu“ stvaraju i zavisnost.

Na sastanku na vrhu u Pekingu ovoga utorka i srede (17. i 18.10.) učestvuju najviši predstavnici više od 100 zemalja. Među njima je i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je stigao jutros – uprkos nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda zbog ratnih zločina u Ukrajini. Kina i Rusija ne priznaju nadležnost tog suda.

Putin želi da produbi odnose s Kinom i pokaže da nije međunarodno izolovan, kaže za DW Aleksej Čigadajev, stručnjak za Rusiju na Lajpciškom univerzitetu. Prema zvaničnim podacima, Kina je u vezi sa Putem svile do juna ove godine potpisala više od 200 sporazuma o saradnji sa 152 zemlje i 32 međunarodne organizacije.

Koliko je uspešan Novi put svile?

Tajvan je, uprkos tome što nije deo ove inicijative, osnovao poseban istraživački institut koji analizira geopolitičke učinke tog projekta. Čien-fu Čen, direktor tog instituta, u razgovoru za DW ocenjuje da se kod inicijative Put svile ne radi samo o kineskoj ekspanziji, nego i o stvaranju protivteže svetskom poretku kojim dominira Zapad. U tom smislu on ovu inicijativu smatra prilično uspešnom jer, kako kaže, kineska inicijativa Put svile je sveprisutna širom sveta.

„Novi put svile danas ni u kom slučaju nije samo sprovođenje infrastrukturnih projekata. On obezbeđuje kineskoj gladnoj ekonomiji dragocene sirovine i ispituje mogućnosti vojnog prisustva Kine. Inicijativa uči sama na sebi i time je sposobna za prilagođavanje“, pojašnjava Čen.

No Jun Sun, direktorka programa za Kinu u trustu mozgova Stimson Center u Vašingtonu, smatra da se još ne može jasno oceniti uspešnost inicijative.

Striktniji kriterijumi za izbor projekata

U kineskom saopštenju objavljenom pre održavanja ovog sastanka na vrhu navedeno je da kineske direktne investicije u okviru inicijative Put svile iznose 240 milijardi američkih dolara. Takođe se ističe da nijedna učesnica inicijative nije zbog toga pala u dužničku krizu.

Na primeru Šri Lanke je vidljivo da državni deficit u mnogim zemljama raste zbog skupih građevinskih projekata. Ta je zemlja prošle godine proglasila državni bankrot. Njeni dugovi iznose 50 milijardi američkih dolara, a među njenim najvećim poveriocima su Kina i Indija.

Kina će ubuduće biti opreznija kod izbora dužnika, kaže Jan Čong, profesor na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru. „Ubuduće će birati samo projekte s malim rizikom ili većom dobiti kako bi se izbegao izraz `dužnička zamka`.“

Zemlje EU, Nemačka i Put svile

Inače, Nemačka do sada nije potpisala nijedan zvanični dokument s Kinom u vezi sa inicijativom Put svile. U strategiji nemačke vlade za Kinu navodi se da kineske političke inicijative stvaraju okvir za kineske političke i geoekonomske odnose na svim kontinentima. „Oni služe stvaranju globalne mreže s Kinom kao centrom. Inicijativa Put svile to posebno jasno pokazuje. Krediti za infrastrukturu su u pojedinim zemljama doprineli neodrživom zaduženju i učvrstili političke zavisnosti.“

Italija je do sada jedina članica grupe G7 koja se uključila u ovu inicijativu. Ona se 2019., kada je potpisala sporazum, nadala da će time dobiti bolje izvozne šanse i veće investicije iz Kine. U međuvremenu je euforija splasnula. Nova vlada s premijerkom Đorđom Meloni čak razmišlja o napuštanju inicijative.

Članice Evropske unije kao što su Grčka, Češka, Mađarska i Portugalija potpisale su s Pekingom sporazume o partnerstvu u okviru Novog puta svile.

Može li Kina još uvek da ulaže mnogo?

Ipak, inicijativa Put svile polako se smanjuje. Prema statistikama poznatog Univerziteta Fudan u Šangaju, u prvoj polovini ove godine Kina je u okviru inicijative investirala 327 miliona dolara. To je 35 odsto manje nego u istom periodu 2017. Osim toga, 2021. i 2022. smanjen je i kreditni volumen za afričke zemlje na ispod dve milijarde dolara – najmanji iznos u zadnjih 20 godina, navodi se u studiji Bostonskog univerziteta.

„Kina više nije bogati rođak, jer nema više baš tako puno para“, kaže politikolog Jan Čong. „Ubuduće će se Kina koncentrisati na jeftinije projekte kao što je unapređenje digitalne infrastrukture.“ Auto-putevi i železničke pruge više nisu popularne, napominje tajvanski stručnjak Čien-fu Čen: „Pod ‘visokokvalitetnom izgradnjom Puta svile’ Kina sada podrazumeva projekte koji su mali i zgodni.“