Kina prestigla Nemačku i postala najveći kupac ruskih energenata

Centar je naveo da je Rusija od 24. februara, kada je napala Ukrajinu, imala prihod od oko 93 milijarde evra od prodaje nafte, prirodnog gasa i uglja.

Oko 61 odsto fosilnih goriva, u vrednosti oko 57 milijardi evra, izvezeno je u Evropsku uniju u prvih 100 dana rata u Ukrajini, navela je grupa sa sedištem u Helsinkiju.

Izvoz ruskih fosilnih goriva u Nemačku bio je vredan 12,1 milijardu evra, u Italiju i Holandiju po 7,8 milijardi evra, a u Poljsku 4,4 milijarde evra, dodao je Centar.

Nemačka, koja je u prva dva meseca rata bila najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva, pala je na drugo mesto iza Kine, koja je od Moskve kupila energente u vrednosti od oko 12,6 milijardi evra.

Promena na vrhu liste odražava rastući značaj Kine i drugih neevropskih ekonomija za ruski izvoz energije, koji obezbeđuje oko 40 odsto budžeta Rusije, navodi grupa.

Podaci Centra pokazuju da Nemačka ostaje u velikoj meri zavisna od ruskih energenata, naročito od prirodnog gasa. Uvoz u maju je opao osam odsto u poređenju sa prethodna dva meseca, što se poklopilo sa dolaskom toplijeg vremena.

Evropska unija je u maju smanjila uvoz energenata iz Rusije za više od 100 miliona evra dnevno. Najveće smanjenje je načinila Poljska, koja je ranije bila veliki kupac ruske nafte i gasa.