Kina preti bojkotom američkih proizvoda

Ekonomski analitičari ukazuju da će i američki i kineski potrošači osetiti rast cena, a postoji bojazan da i druge zemlje nevoljno budu uvučene u spor dve svetske sile.

„Američko-kineske bilateralne trgovinske veze integrisane su sa globalnim lancima snabdevanja. Stoga će trgovinski rat SAD – Kina nužno uticati i na kompanije i potrošače u drugim zemljama“, smatra Skot Kenedi, stručnjak za kinesku ekonomsku politiku pri Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, prenosi Gardijan.

Trgovinske sankcije Sjedinjenih Država nesumnjivo će izazvati osvetu Pekinga: i pre zvaničnog saopštenja Trampa, portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova najavio je da će Peking preduzeti sve „zakonske mere u cilju zaštite sopstvenih interesa“. Kako se čuje iz Kine, „iako nisu želeli trgovinski rat, apsolutno se ne plaše nikoga“.

Kina je veliko tržište za američke poljoprivredne proizvode, automobile, mašineriju i druge proizvode. Pre dve godine Kina je bila treće po veličini tržište za američki izvoz. Nasuprot tome, više od 41 odsto odeće i 72 odsto obuće koja se prodaje u SAD potiče iz Kine, podaci su američkog Udruženja za obuću i odeću.

SAD uvozi milijarde dolara vredne robe svake godine iz Kine više nego što izvozi, stvarajući deficit od oko 375 milijardi dolara koliko je iznosio prošle godine, što je Tramp upravo ponovio. Istovremeno je zatražio od Kine da odmah smanji taj deficit za 100 milijardi dolara.

„Nikom neće ići u prilog ovakva protekcionistička politika. Primenom ovih visokih carina, cene će rasti u mnogim industrijama, što će pogoditi i proizvođače i potrošače“, navodi Ešli DŽonson, projekt menadžer za trgovinske, ekonomske i energetske poslove pri Nacionalnom birou za azijska istraživanja u Vašingtonu. Još značajnije je, ističu analitičari, to što trgovinski rat između dve vodeće svetske ekonomije preti da naruši sistem multilateralnih i bilateralnih trgovinskih pravila koja vladaju globalnim tržištima od devedesetih godina prošlog veka, obećavajući povratak na ‘hobsovski’ svet trgovine i investicija“, navodi Kenedi. „Sistem baziran na pravilima daje osnovni smisao reda u međunarodnim ekonomskim odnosima. Ako toga nema, kada nastupi naredna globalna finansijska kriza, mogli bi da vidimo povratak globalnom protekcionizmu ‘milo za drago’, obrazac iz tridesetih godina prošlog veka“, ukazuje Gregori Šafer, profesor na Univerzitetu Kalifornija.

Osim trgovine, spor nagoveštava promenu u američko-kineskim vezama, gde se ekonomski i politički angažman više ne smatra načinom da se ohrabre reforme i liberalizam u Kini.

„Strategija se sada izmenila. SAD ne brinu oko toga da li će u Kini biti značajnih promena“, smatra Henri Gao, profesor na Univerzitetu Singapur. Najnovije carine bi mogle da ohrabre domaći kineski sentiment da se okrenu protiv SAD. Naročito, imajući u vidu da je Trampova odluka usledila u trenutku kada je usvojen zakon koji omogućava visokim američkim zvaničnicima da posete Tajvan, čemu se Kina strogo protivila. U uvodniku državnog Global tajmsa stoji upozorenje SAD protiv gušenja kineskog patriotizma koji bi mogao da rezultira masovnim bojkotom američkih proizvoda. „Ne uzvraća udarac kineska vlada, već kineski građani. Sve ovo će postati narodni rat.“